Zdrava duša je uslov da imamo zdravo telo. Medicina je lečila uvek samo telo, ne shvatajući da preko tela utičemo i na dušu. Religija je, recimo, lečila dušu i preko nje delovala na telo.
Religija i duša
I ranije je religija, da bi pomogla duši dopuštala strog odnos prema telu, ograničavanje njegovih prohteva, do njegovog uništenja. Sada se medicina, da bi pomogla telu sve više meša i prodire u duhovne strukture, uništavajući ih. Pragmatizam raste, medicina je sve bezdušnija.
A telo je vezano sa dušom i duša sa telom, ali se razvijaju u različitim smerovima. Ako napravimo školu, pošaljemo dete u školu, nađemo najbolje pedagoge, to će mu omogućiti razvoj. No, ako dete ne naučimo osnovnim moralnim normama, koje se uče pre svega ograničenjem njegovih želja, ako ne nauči da ograničava, obuzdava sebe, da se brine o drugima, taj materijalni princip, prenesen na duhovno, dovešće do urušenja, a ne izgradnje detetove duše.
Nesreće i duša
Ako se čoveku dešavaju nesreće, ako je bolestan, to je neraskidivo vezano sa stanjem njegove duše. Sa bolešću se možemo boriti, delujući na telo i delujući na dušu. Zdrava duša – to je ranije ili kasnije zdravo telo. Zdravo telo – to je u budućnosti, i to ne uvek, zdrava duša.
To znači sledeće: da bi savladali bolest treba u prvom redu pomoći čovekovoj duši, a zatim njegovom telu. Duša se pročišćuje ljubavlju kroz koju se sjedinjujemo sa Bogom, i boli koja nastaje kada se odvajamo, odvezujemo od ljudskih vrednosti. Dok pomoć telu ne utiče loše na dušu, medicina pomaže. Ali ako pacijentu interesi tela stoje na prvom mestu, medicina je ili nemoćna, ili povređuje njegovu dušu. Mnogi se, još uvek mole da bi pomogli svome telu ili popravili svoju sudbinu. I tada se javlja strah za svoje telo, za svoj život, pojavljuje se nesigurnost, oklevanje, sumnje i potištenost.
Ovako objašnjavam pacijentima: Izmeniti se možete samo kroz odvezivanje od ljudskih vrednosti i prenošenja oslonca na božansko. Kada se obraćate Bogu potrebno je da u vama vlada potpuni mir. Pored vas ne treba da bude niko od vaših najbližih. Ne treba da bude jer vas bliski ljudi čine srećnim ili žalosnim. Zato pre nego što se obratite Bogu odvežite se od svega i telom, i dušom i duhom. Kada čekate goste, spremate kuću. Vaša duša je kuća. I da bi u nju došlo božansko, potrebno je da u njoj bude ljubavi. Znači, ako hoćemo da se obratimo Bogu, u duši mora da bude osećanje ljubavi. A ako u njoj caruje strah, sumnje potištenost, sažaljenje – do dodira sa Bogom neće doći.
Bog i mi
Videli ste kako poleće raketa? Ne može da poleti bez goriva. Ali kada raketa izađe iz Zemljine orbite, rezervoari sa gorivom se odbacuju, jer počinju da smetaju. Tako i mi. U početku shvatamo da nam ljubav prema Bogu daje zdravlje, blagostanje, razvitak. Ustremljujemo se ka Bogu iz želje da budemo zdravi i srećni, a zatim smo dužni da prestanemo da se brinemo za svoje zdravlje i blagostanje. Treba osetiti da je sjedinjenje sa Bogom najveća sreća. Radi te sreće se mi okrećemo i idemo ka njemu.
Zato, da bi se popeli na sledeći stupanj, potrebno je da skočimo sa prethodnog. Čovek počinje da se obraća Bogu u početku da bi spasio svoje telo, zatim da bi spasio svoju dušu, i na kraju da bi se sjedinio s Bogom.
S.N.Lazarev
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
