Svi prdimo, prosto rečeno. Ili lepše, sve osobe na svetu imaju vetrove ( flatulenciju). Neko više, neko manje. Da li ćemo iz creva izbaciti „vrapca” ili „orla”,zavisi od hrane koju smo uneli, načina na koji smo je jeli ( ako gutamo vazduh imaćemo više gasova) i količine bakterija u našim crevima koje će predano razlagati organske materije stvarajući gas.

  U svakom slučaju – svi prdimo. I to prilično. Dnevno u proseku svaki čovek, žena, dete ispusti  0,5 litara vetrova ili 15 „ ptica” koje polete brzinom od 3,05 metra u sekundi. Kao vrsta, nismo prvi na listi ”udarača”, naravno, ali i ne stojimo loše: ispred nas su termiti – pravi šampioni u prdežima, slede kamile, zebre, ovce, krave, slonovi, psi (labrador / retriver) pa tek ona – mi.

Meduze ne prde

 Ali, ima  živih bića  koja uopšte ne mogu da ispuste gasove, kao što su Pogonophoran crv, meduze, korali ili morske vlasulje. 

predenje

  Najčešće prdimo kada smo opušteni i bez svesti, dakle, noću, kada spavamo. Prdimo i danju, samo što to sakrivamo ili se suizdržavamo.  Nežni pol više sakriva ovu običnu fiziološku potrtebu. Pojedine dame čak tvrde da ne prde što, naravno, nije tačno. Ne postoji ljudsko biće koje ne prdi.

  Najviše „ pouštasmo golubove” kada jedemo hranu koja ima celulozu: vruć hleb, krastavce, kupus, crni i beli luk,kupus, kelj, rotkve, žitarice, pasulj, boraniju, grašak, soju, sočivo, mleko, sir, pavlaku, sladoled, onda, gazirana pica, vestačke zaslađivače(sorbitol).

  Znaju da nas „ naduju” i antibiotici, eterična ulja, laksativi,preparati gvoždja.

Kim saveznik

  Da bismo  smanjili ispuštanje vetrova, trebalo bi da koristimo   kim, anis, komorač, djumbir. Oni će smiriti gasove i omogućiti nam druženje bez blama.

  Hrana je glavni krivac i za neprijatni miris naših gasova( koji  potiče od jedinjena koja sadrže sumpor). Naročito neprijatan miris gasova stvaraju pasulj, jaja, crni i beli luka. Pasulj je tu možda na prvom mestu zbog čega je ušao i u  aforizam: ” Bobar pasulj daleko se čuje”.

svi prdimo

   Ako se, ipak, odlučimo za hranu koja pravi gasne bombe – ostaje nam jedino da se suzdržavamo, kada nam se omakne da se pretvaramo, ili, kupimo pantalone specijalno dizajnirane da apsorbuju miris prdeža! Da, verovali ili ne, i to postoji. Na internetu još, stručnjaci za predeže, savetuju da u slučaju „nekontrolisane paljbe” optužite vašeg psa ili mačku ako su u blizini, ili da se žalite na smrad koji dolazi spolja. Ako se, međutim,ispuštanje gasa i čuje, a vi ste u većoj grupi ljudi, ponašajte se nedužno ili tokom „ ispuštanja”  kašljite, lupajte, pomerajte stolice i pravite buku da prikrijete „buku”. U toaletu možete prikritit gasove, kako savetuju stručnjaci sa bloga sve o prdežu, jednostavnim receptom: uzmite toalet papir, zgužvajte i stavite na anus. Tada se isprdite do mile volje. Toalet papir će, anvodno, prigušiti zvukove i učiniti ga potpuno drugačijim iskustvom.

Nemoguća misija

  Mnogi se pitaju, da li je opasno zadržavati gasove? Nekada se smatralo da je loše po zdravlje, a za vreme Rimskog carstva donet je čak i zakon kojim se legalizuje prdež na banketima. Smatralo se da će to doprineti zdravlju ljudi. Danas se zna da ne može da šteti, ali isto tako i da ćemo kad – tad morati da pustimno „ ptice iz kaveza”.Znalci tvrde da je praktično nemoguće zadržati gasove. Lekari kažu da će se oni u tom slučaju povući privremeno u gornji digestivni trakt do prve prilike. Prvom prilikom kada se osamimo ili kada zaspimo krenuće sponatano napolje.

 Nije opasno zadržavati gasove u organizmu, iako se  gasovi iz naših creva sastoje od zatim azota, ugljen-dioksida, kiseonika, jedinjenja sumpora. U pojedinim slučajevima u gasu se može nalaziti kombinacija vodonika i metana što predstavlja opasnu smesu koja pri nekim elektrohirurškim intervencijama može eksplodirati.

prdenje

  Gasovi se, dakle, mogu zapaliti, zbog metana i hidrogena ali, iako je poznato da su to pojedini mladići iz zabave pokušavali, nije poreporučljivo da to probate jer plamen može da uđe u debelo crevo.

 Nije na odmet znati još i ove bizarne podatke: izbacivanje gasova na planinama ( na većim nadmorskim visinama) je veće nego u ravnicama zbog razlike pritiska u crevima i napolju,  a ronionici ne mogu da prdnu na dubinama većim od 33 metra.

Sastav

 Naši gasovi sastoje se ( u procentima) od : 59 – azot, 21 –  hidrogena, 9 – ugljen dioksida,7 – metana, 4 – kiseonika, 1 – hidrogen sulfida (miris)

Prdež kao pozdrav

  Većina ekumene smatra  ispuštanje gasova nepriličnim gestom.  Ali, ipak, ima civilizacija kod kojih nije tako. Poznato je da Japanci nemaju problem sa izduvnim gasovima i ostalim fiziološkim radnjama kao što je podrigivanje, npr. U Zemlji izlazećeg sunca se smatra da su podrigivanje i prdenje posledica dobre hrane. U drevnom Japanju postojale su javna takmičenja na kojima su se ljudi trudili da osvoje  nagradu tako što će prdnuti najglasnije i najduže! Takmičenje se održavalo od 1603. do 1868. godine pod nazivom “He-gasen” odnosno bitka  predeža, naslikano je na crtežima koji su bili na aukciji, a smatra se  zapravo komentarom na političke i društvene promene koje su potresale japanska ostrva pri kraju vojne vlade klana Tokugava, kada su se kontakti sa strancima intenzivirali.  Pojedina plemena u Južnoj Americi, kao što je Yanomami, upotrbljuju prdež kao pozdrav. Kada se sretnu, oni jednostavno prdnu.

O.B.

Vidi još: Ko je oklevetao pivo

afrodizijak alkohol bakterije biljke breza bubrezi cvet dijabetes EM tehnologija energija hrana imunitet jabuka jetra karcinom kozmetika koža lek lepenski vir lečenje limun lovor med melem mikroorganizmi miris muškarci nemanjići oči pluća podmlađivanje potencija rak reuma slikar slikarka so srce sterilitet travar vitamini voda zdravlje želudac žene

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za besplatne tekstove
Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš