Vitamin B5 kao i sve druge vitamini grupe B, zdravi ljudi mogu da uzimaju neograničeno. Za ove vitamine nije utvrđena toksična doza. Čak iako imate viška vitamina B ( dekspantenol; pant(ot)enol; kalcijum- pantotenat; pantotenska kiselina; faktor filtriranja; antidermatitni faktor pileta), ništa se neće loše dogoditi.
Ali ako, kojim slučajem, u organizmu postoji deficit ovog važnog vitamina, kako upozorava dr Vladislav Daničić, auotor knjige „Vitaminologija“, jedine knjige domaćeg autora na tu temu, pojaviće se neki od sledećih simptoma: gastritis i enteritis sa dijarejom, na koži kornifikacija (orožavanje), depigmentacija, deskvamacija, alopecija. U nadbubrežnoj žlezdi gube se lipoidne supstance iz korteksa i ako stanje potraje može doći do akutne adrenalne kortikalne insuficijencije, nekroze i krvavljenja u korteksu. Anemija, ali i masna jetra, kolitis…
Vitamin B je veoma važan za ljudski organizam jer neophodan za normalan ritam srca, digestiju u želucu i pumpanje pluća (alveolarnu tenziju),bitan za nastanak anatomskih i funkcionalnih promena u nadbubrežnoj žlezdi, za produkciju antitela, za razvoj centralnog nervnog sistema. Kod manjka vitamina B5 postoji hipoglikemija i osetljivost na insulin.
– Aritmija – kaže dr Daničić – može i ne mora postojati, ali je zato povišeni krvni pritisak mnogo češća manifestacija manjka vitamina B5.
Vitamin B5 spada u grupu antistresnih vitamina.
– Ukoliko je uziman nakon stresa – ističe dr Daničić – zabeležen je manji pad broja belih krvnih zrnaca, koncentracije vitamina C (koga stres sagoreva) bile su znatno više, lučili su manje mokraćne kiseline, a koncentracije holesterola bile su niže. Kada je davan jedan dan pre i pet dana nakon operacije zapažen je brži oporavak, sa manje mučnine i povraćanja. Davanjam vitamina B5 eksperimentalnom pacovu pre, u toku i nakon izlaganja Rendgen zracima životni vek je bio produžen dvesta puta.
Vitamin B5 ima: džigerica, iznutrice, bubrezi, tamno pileće i ćureće meso, žumance, kikiriki, mahunarke, pečurke, losos, puno zrno (pšenica, ovas, pirinač), pšenične klice, mekinje, citrusi, pivski kvasac.
Deluje kao da ga prosečan čovek nesmetano unosi u organizam ali nije u potpunosti tako. Vitamin B5 se lako razara toplotom i alkalijama. Rafinisanjem brašna gubi se 55 odsto ovog vitamina, kuvanjem mesa 33, zamrzavanjem se gubi 37 – 57, a konzervisanjem 46 – 78 odsto vitamina B5. Dečja hrana prerađena i pasirana obezbeđuje tek 25 odsto potrebne količine vitamina B5.
Apsorpciju vitamina B5 pomažu: B – kompleks, vitamin B6, B11, B12, C, H (biotin) i sumpor, a odmažu: kafa i alkohol. Estrogen, sulfonamidi i neki lekovi za spavanje smanjuju nivo vitamina B5 u organizmu.
Vitamin B5 ne treba da uzimaju hemofiličari jer je njegova upotreba kontraindikovana – upozorava dr Daničić.
Preporučene doze
muškarci – 4 – 7 mg/d
žene – 4 – 7 mg/d
trudnoća i laktacija – 10,0 mg/d
od 2 meseca do 4 god. – 5,0 mg/d
4 god. i stariji – 10,0 mg/d
trudnoća i laktacija – 10,0 mg/d
O.B.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dunav energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
