Vitamin B5 kao i sve druge vitamini grupe B, zdravi ljudi mogu da uzimaju neograničeno. Za ove vitamine nije utvrđena toksična doza. Čak iako imate viška vitamina B ( dekspantenol; pant(ot)enol; kalcijum- pantotenat; pantotenska kiselina; faktor filtriranja; antidermatitni faktor pileta), ništa se neće loše dogoditi.
Ali ako, kojim slučajem, u organizmu postoji deficit ovog važnog vitamina, kako upozorava dr Vladislav Daničić, auotor knjige „Vitaminologija“, jedine knjige domaćeg autora na tu temu, pojaviće se neki od sledećih simptoma: gastritis i enteritis sa dijarejom, na koži kornifikacija (orožavanje), depigmentacija, deskvamacija, alopecija. U nadbubrežnoj žlezdi gube se lipoidne supstance iz korteksa i ako stanje potraje može doći do akutne adrenalne kortikalne insuficijencije, nekroze i krvavljenja u korteksu. Anemija, ali i masna jetra, kolitis…
Vitamin B je veoma važan za ljudski organizam jer neophodan za normalan ritam srca, digestiju u želucu i pumpanje pluća (alveolarnu tenziju),bitan za nastanak anatomskih i funkcionalnih promena u nadbubrežnoj žlezdi, za produkciju antitela, za razvoj centralnog nervnog sistema. Kod manjka vitamina B5 postoji hipoglikemija i osetljivost na insulin.
– Aritmija – kaže dr Daničić – može i ne mora postojati, ali je zato povišeni krvni pritisak mnogo češća manifestacija manjka vitamina B5.
Vitamin B5 spada u grupu antistresnih vitamina.
– Ukoliko je uziman nakon stresa – ističe dr Daničić – zabeležen je manji pad broja belih krvnih zrnaca, koncentracije vitamina C (koga stres sagoreva) bile su znatno više, lučili su manje mokraćne kiseline, a koncentracije holesterola bile su niže. Kada je davan jedan dan pre i pet dana nakon operacije zapažen je brži oporavak, sa manje mučnine i povraćanja. Davanjam vitamina B5 eksperimentalnom pacovu pre, u toku i nakon izlaganja Rendgen zracima životni vek je bio produžen dvesta puta.
Vitamin B5 ima: džigerica, iznutrice, bubrezi, tamno pileće i ćureće meso, žumance, kikiriki, mahunarke, pečurke, losos, puno zrno (pšenica, ovas, pirinač), pšenične klice, mekinje, citrusi, pivski kvasac.
Deluje kao da ga prosečan čovek nesmetano unosi u organizam ali nije u potpunosti tako. Vitamin B5 se lako razara toplotom i alkalijama. Rafinisanjem brašna gubi se 55 odsto ovog vitamina, kuvanjem mesa 33, zamrzavanjem se gubi 37 – 57, a konzervisanjem 46 – 78 odsto vitamina B5. Dečja hrana prerađena i pasirana obezbeđuje tek 25 odsto potrebne količine vitamina B5.
Apsorpciju vitamina B5 pomažu: B – kompleks, vitamin B6, B11, B12, C, H (biotin) i sumpor, a odmažu: kafa i alkohol. Estrogen, sulfonamidi i neki lekovi za spavanje smanjuju nivo vitamina B5 u organizmu.
Vitamin B5 ne treba da uzimaju hemofiličari jer je njegova upotreba kontraindikovana – upozorava dr Daničić.
Preporučene doze
muškarci – 4 – 7 mg/d
žene – 4 – 7 mg/d
trudnoća i laktacija – 10,0 mg/d
od 2 meseca do 4 god. – 5,0 mg/d
4 god. i stariji – 10,0 mg/d
trudnoća i laktacija – 10,0 mg/d
O.B.
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
