Amarilis je prava atraktivna lepotica i kao i sve lepotice – opasna. Njeno rodno mesto je Srednja i Južna Amerika i , kao i većina biljaka koje potiču iz ovih predela, spada u red otrovnih.
Ali ovu prelepu biljku koja se razmeće svojim prekrasnim cvetovima u najrazličitijim jarkim boijama – nije lako uzgojiti. Potrebno je mnogo rada i truda da bi se ona opredelila da vam pokaže svu lepotu cveta. Taj cet može biti crven, narandžast, beo ili prugasti cvet koji unutra ima žuti tučak. Ima veoma nežan i lep miris.
Valja se potruditi.
Kada nabavimo lukovice, amarilis treba zasaditi u zemlju mešavinu humusa i peska, zalivati na svakih osam dana. Biljku bi trebalo na vreme postaviti na mesto koje će joj odgovarati. Amarilis ne voli promaju, ne voli ni direktno sunce. Ako ga držite na prozoru i okrenete ka severu, verovatno je da vam uopšte neće procvetati. Amarilis ne voli sever. Voli prozračne prostorije, svetle ali i senovite, sa stabilnom temperaturom.
Da bi lepo rasla, trebalo bi biljku zalivati na sedam dana i isto tako prihranjivati. Ona ne voli tvrdu vodu, pa je najbolje nabaviti kišnicu ili prokuvanu vodu.
Kada se otvore veličanstveni cvetovi, amarilis treba držati u senci jer će oni tako duže trajati i i davati lepotu prizora i mirisa domaćinu. A kada biljka precveta, trebalo bi ukloniti cvetove jer će tada doći do izražaja lepi duguljasti listovi, a i olakšaće se biljci.
Na jesen i listovi počinju da žute, pa će doći vreme kada i njih treba odseći. Lukovicu tada izvadimo i držimo na suvom mestu, čekajući proleće kada je treba zasaditi u zemlju pomešanu sa peskom.
Ako sve tako uradimo, i sa ljubavlju, nema dileme da će vam se amarilis otvoriti i prikazati u najlepšem svetlu.
O.B.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
