Dugo odzvanja molitva u crkvi Stara Pavlica.  Odbija se o drevne zidove omalenog skladnog hrama i nestaje polako titrajući ka kupoli.  Crkva posvećena  svetiteljima Petru i Pavlu, nedaleko od Rasa spada u najakustičnije crkve na Balkanu i nije čudo da tamo reč božanski odzvanja.

    Tu naglas izgovorena molitva začudi onoga ko je izgovara je kada zaćuti može da je čuje kako živi  u prostoru.

    U ovaj hram  rado dolaze horski pevači  da snime svoje arije  koje poprime neobičnu akustiku i dobiju neku božansku intonaciju. Crkveni horovi  ovde snimaju svoje duhovne pesme i svako ko je čuo za drevnu Staru Pavlicu želi da dođe ovde i čuje sebe u prostoru.

    Mnogi mladi imaju  želju da se ovde venčaju,  da svoj zajednički život započnu  na posebnom mestu. Ili da baš ovde krste svoje dete, želeći da na taj način na ovom mestu ono započne svoj pravoslavni put.

   Mistična i privlačna trobrodna  građevina od opeke i kamena, posađena kao  kakav cvet na vrhu kamene stene, sa visine pomno motri na  pitomi krajolik.  Mami svojom lepotom putnike koji prolaze Ibarskom magistralom  i  zove ih da zastanu i popnu se do njenih  drevnih zidova i prekrste se  pred  lepom bogomoljom naših predaka.  Uzbrdo  se ide polako, pa stepeništem koje sanja svaki  hodočasnik, stiže se do  hrama. Tek tada stiže nagrada –  lepota pogleda i smiraj tela i duha. Obuzima zadovoljstvom pogled sa visine  na snenu dolinu, na reku oko koje se rađala srednjovekovna srpska država, na prošlost, na sadašnjost i na budućnost.

   Malo se zna o graditeljima Stare Pavlice. Preuzeta je iz vizantijske tradicije, a u  nemanjićko vreme pominje se kao muški manastir i metod manastira Studenice u darovnoj povelji Stefana Nemanje.

   Stara Pavlica nosi sasvim prigodan naziv jer je starija  crkva i ne bi je trebalo mešati sa Novom Pavlicom  – crkvom koja je izgrađena u 14.veku.  Istina,  blizu su su jedna drugoj,  a tu je i selo Pavlica što svemu daje dodatnu zabunu. U jednoj povelji cara Uroša današnje selo  Pavlica se naziva selo Crkve Pavlove, što dokumentuje da je selo imalo drugačiji naziv od današnjeg.

   Dug je životni put imala Stara Pavlica,  ali za razliku od brojnih naših bogomolja koje su  za vreme Osmanlijske okupacije Turci rušili, njoj je najveći neprijatelj bilo vreme. Skrajnuta sa glavnog puta,  relativno mala i trošna, Turcima je bila  mali zalogaj za veliki napor. Tako je neokrnjena proživela tursko vreme.

   Teško je stradala kada se tridesetih godina prošlog veka gradila pruga od Kraljeva prema Raškoj.

   Pedesetih a zatim i sedamdesetih godina prošlog veka ovaj hram izuzetne vrednosti i značaja u potpunosti  je konzerviran i zaštićen spolja i iznutra  ali su  freske već bile izbledele kada su konzervatori stupili na scenu. Od prekrasnih grčkih fresaka koje su je krasili, kako ocenjuju istoričari umetnosti, ostali su samo  fragmenti  na osnovu kojih se smatra da su bile izuzetne lepote, kvaliteta izrade i  veoma slični freskama u Đurđevim Stupovima. Uz to, postoje dva sloja freskoslikanja jedan, dakle, vizantijske izrade, drugi iz 13.veka.

    Sve što  je ostalo  od crkve detaljno je sačuvano i konzervirano kao vrednost neprocenjive  vrednosti jer je reč o crkvi  kao jedinom  sačuvanom delu nekadašnjeg manastira iz  vremena vizantijske vlasti na našim prostorima.  Konzervirana je pažljivo kao crkva stradalnik  koju  su povredile  ruke domaćih minera, zbog čega, kad god prođe voz pod njenim  drevnim zidovima –  zatrepere stare rane.

                                  Dijana Dimitrovska, Slovo 2023.

bašta beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krompir lek lečenje manastir med more nemanjići otrov pluća rak reuma slikar srbija srce travar ulje umetnost vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac

Prijavi se za tekstove
oblakbeli.com
oblakbeli

Postani član našeg kluba