Dugo odzvanja molitva u crkvi Stara Pavlica. Odbija se o drevne zidove omalenog skladnog hrama i nestaje polako titrajući ka kupoli. Crkva posvećena svetiteljima Petru i Pavlu, nedaleko od Rasa spada u najakustičnije crkve na Balkanu i nije čudo da tamo reč božanski odzvanja.
Tu naglas izgovorena molitva začudi onoga ko je izgovara je kada zaćuti može da je čuje kako živi u prostoru.
U ovaj hram rado dolaze horski pevači da snime svoje arije koje poprime neobičnu akustiku i dobiju neku božansku intonaciju. Crkveni horovi ovde snimaju svoje duhovne pesme i svako ko je čuo za drevnu Staru Pavlicu želi da dođe ovde i čuje sebe u prostoru.
Mnogi mladi imaju želju da se ovde venčaju, da svoj zajednički život započnu na posebnom mestu. Ili da baš ovde krste svoje dete, želeći da na taj način na ovom mestu ono započne svoj pravoslavni put.
Mistična i privlačna trobrodna građevina od opeke i kamena, posađena kao kakav cvet na vrhu kamene stene, sa visine pomno motri na pitomi krajolik. Mami svojom lepotom putnike koji prolaze Ibarskom magistralom i zove ih da zastanu i popnu se do njenih drevnih zidova i prekrste se pred lepom bogomoljom naših predaka. Uzbrdo se ide polako, pa stepeništem koje sanja svaki hodočasnik, stiže se do hrama. Tek tada stiže nagrada – lepota pogleda i smiraj tela i duha. Obuzima zadovoljstvom pogled sa visine na snenu dolinu, na reku oko koje se rađala srednjovekovna srpska država, na prošlost, na sadašnjost i na budućnost.
Malo se zna o graditeljima Stare Pavlice. Preuzeta je iz vizantijske tradicije, a u nemanjićko vreme pominje se kao muški manastir i metod manastira Studenice u darovnoj povelji Stefana Nemanje.
Stara Pavlica nosi sasvim prigodan naziv jer je starija crkva i ne bi je trebalo mešati sa Novom Pavlicom – crkvom koja je izgrađena u 14.veku. Istina, blizu su su jedna drugoj, a tu je i selo Pavlica što svemu daje dodatnu zabunu. U jednoj povelji cara Uroša današnje selo Pavlica se naziva selo Crkve Pavlove, što dokumentuje da je selo imalo drugačiji naziv od današnjeg.
Dug je životni put imala Stara Pavlica, ali za razliku od brojnih naših bogomolja koje su za vreme Osmanlijske okupacije Turci rušili, njoj je najveći neprijatelj bilo vreme. Skrajnuta sa glavnog puta, relativno mala i trošna, Turcima je bila mali zalogaj za veliki napor. Tako je neokrnjena proživela tursko vreme.
Teško je stradala kada se tridesetih godina prošlog veka gradila pruga od Kraljeva prema Raškoj.
Pedesetih a zatim i sedamdesetih godina prošlog veka ovaj hram izuzetne vrednosti i značaja u potpunosti je konzerviran i zaštićen spolja i iznutra ali su freske već bile izbledele kada su konzervatori stupili na scenu. Od prekrasnih grčkih fresaka koje su je krasili, kako ocenjuju istoričari umetnosti, ostali su samo fragmenti na osnovu kojih se smatra da su bile izuzetne lepote, kvaliteta izrade i veoma slični freskama u Đurđevim Stupovima. Uz to, postoje dva sloja freskoslikanja jedan, dakle, vizantijske izrade, drugi iz 13.veka.
Sve što je ostalo od crkve detaljno je sačuvano i konzervirano kao vrednost neprocenjive vrednosti jer je reč o crkvi kao jedinom sačuvanom delu nekadašnjeg manastira iz vremena vizantijske vlasti na našim prostorima. Konzervirana je pažljivo kao crkva stradalnik koju su povredile ruke domaćih minera, zbog čega, kad god prođe voz pod njenim drevnim zidovima – zatrepere stare rane.
Dijana Dimitrovska, Slovo 2023.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dunav energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
