Kefir je čuvar naše vitalnosti, našeg srca, pokretljivosti, dobrog pamćenja. Čuva čak i naš tanani struk. Naučno istraživanje iz 2012. godine dokazalo je da kefir ima mogućnosti da zaključa gene odgovorne za debljanje.
Možda su zato kavkaski narodi koji ga tradicionalno koriste ali i Japanci ( drugi naziv mu je japanski kristali) – u vrlo malom procentu gojazni.
Bio je toliko važan da ima svoje mesto i u religijama. Legenada kaže da je lično prorok Muhamed darovao starosedeocima Kavkaza gljivice kefira i obavezao ih da čuvaju tajnu. Vekovima su je brižljivo čuvali ali su se Rusi zainteresovali za napitak za koji se pročulo da donosi dugovečnost. Poslali su na Kakvaz prelepu devojku Irinu koja je trebalo da očara princa Beka Mirzu Borčorova i dobije zrnca kefira. Ali, princ se plašio da prekrši verski zakon pa se prelepa Ruskinja vratila praznih ruku. Princ se zaljubio, naredio otmicu devojke koja nije uspela, zbog čega je ruski car bio ljut i tražio je iskupljenje. Tako je Irina dobila pet grama kefira i uputstvo za primenu. Donela je tajnu napitka za dugovečnost u Rusiju – na opšte oduševljenje dvora, aristokratije a kasnije i ostalih „smrtnika“.
Broj jedan
Od tada je bro jedan u Rusiji, kao napitak i kao hrana.
Za Ruse stoga nema ni dileme, šta je zdravije: kefir ili jogurt. Uz to, istraživanje ruskih naučnika daje i argumentovan odgovor: kefir.
Ruski naučnik Ilja Iljič Mečnikov istražujući kefir, primetio je da su bugarski seljaci koji su jeli velike količine kiselog mleka, dugovečni. Otkrio je ubrzo da se bakterije iz kiselog mleka bore protiv ostalih i ubijaju bacile u debelom crevu. Tako je „provalio“ da je kefir probiotik, a na kraju je i dobio i Nobelovu nagradu medicine za rad u oblasti fagocita 1908. godine.
On je zatim upoređivao jogurt i kefir. Izračunao je da jogurt sadrži sto miliona dobrih bakterija, dok kefir napravljen na tradicionalan način sadrži sto milijardi. Pored korisnih bakterija Lactobacillus i Lactobacillus brevis, kefir ima i kvasce Saccharomyces i Torulu koji eliminišu destruktivne kvasce iz organizma.
Nazivi
Kefir još nazivaju : tibikos ili tibi, vodeni kefir, šećerni kefir, japanski
Kefir je hranljiviji i tarapeutski značajniji od jogurta, sadrži vitamine, minerale, kompletne proteine esencijalne aminokiseline i enzime, posebno kalcijum, fosfor, magnezijum, V2 i V12, vitamin K, vitamin A i D. Bogat triptofanom, to je esencijalna amino kiselina koja je poznata po svojim opuštajućem efekatu na nervni sistem. Lakše se vari, a za razliku od jogurta, ne sadrži šećer u sebi i laktozu.
Kristali od kojih pravimo kefir su dekstrani – polisaharidi dobijeni enzimskim cepanjem saharoze posredstvom bakterija. Oni su izuzetno moćni jer direktno ulaze u ćelije tela i hrane ih energijom bez podizanja šećera u krvi.
Priprema
Za pripremu vodenog kefira su vam potrebni kristali kefira, staklena tegla, voda – po mogućstvu mineralna, ili prokuvana s česme koja se prethodno prohladila na sobnoj temeperaturi- nehlorisana, šećer nerafinisani, voće, obično se koriste suvo grožđe i pola limuna, cediljka (izbegavati metalnu) i gaza.
Kefir kristale ubaciti u teglu da pokriju dno, dodati vodu i šećer (za hranjenje kristala 2-3 kašike na 1,5 -2 l), dodati suvo grožđe, obično idu sedam zrna na 2 l vode, plus smokve, šljive,brusnicu – voće po izboru zbog fermentacije, pola limuna, može i pomorandža, grejpfrut – zbog ukusa, pokriti teglu gazom i odložiti na čuvanje.
Fermentacija traje od 24 do 72 sata, na temperaturi od 10 do 25 stepeni Celzijusovih, a u zavisnosti od količine kristala, sobne temperature, dužine fermentacije i vrste voća – dobija se slabiji ili jači kefir i ukus.
Na kraju se procedi, kristali se operu, pa sve iz početka.
Pošto se kristali brzo razmnožavaju – višak poklonite.
Dobrobiti
Kefir pomaže pri lečenju žučne bolesti, unutrašnjeg čira, astme, bronhijalnog katara, snižava krvni pritisak i telesnu težinu, anemije, leukemije, upale žučnog mehura, problemima sa bubrezima i mehurom, alergije, osipa, ekcema, pri lečenju bolesti želuca i unutrašnjih organa i akutne upale katara, itd.
Ako više preferirate mlečni kefir, možete koristiti sirovo kozje, kravlje, ovčije mleko, sojino, kokosovo mleko i kokosovu vodu.
Napitak sadrži malu količinu alkohola 0,08 do 0,1 odsto. Svarljivost mu je veća nego kod mleka: sirovo mleko se zadržava u želucu 7,5 sati, kuvano mleko 7 sati, kefir iz masnog mleka 4,5 sata i kefir iz obranog mleka 3 sata.
Ako želite da odložite kefir na par dana, onda povećajte količinu šećera i ostavite ga u nehlorisanoj vodi. Za čuvanje na duže, zrnca dehidrirajte tako što ih stavite na tanjir, pa salvetu preko i povremeno ih okrećite da se zalepe. Zrnca su dehidrirana kada se prestanu lepiti ili ih zamrznite ( prethodno ih prosušite).
A ako se pitate, koji je kefir bolji, onaj iz prodavnice ili vaš domaći, i tu vam nauka daje odgovor.
„Onaj koji sami napravite je mnogo bolji jer se za kupovni ne koriste prirodne „gljivice“ kefira jer bi se pri skladištenju oslobađao ugljen – dioksid što može izazvati eksploziju u originalnom pakovanju. Kupovni se pravi od hmelja i specijalno odabrane kulture bakterija koje imitiraju ukus i teksturu pravog kefira““ , otkrio nam je Mečnjikov.
Kefir, dakle, pravite sami – dobićete zadovoljstvo i lek.
B.Vukanović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi još: Najotrovnije biljke
