Krpelj može da se zakači na telu čoveka ili životinje u šetnji kroz šumu ili travu, ali najvažnija stvar je otkriti ga u roku od 24 sata. Tada ne mora da se brine da li je zarazan ili nije, jer se u tom periodu ne prenosi infekcija. Kad krpelj zaražen boreliom burgdorferi već ubode i ostane prikačen znatno duše od 24 sata, može da prenese opasnu infekciju.

       U tom nesrećnom slučaju, kako upozoravaju u Savetovalištu za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, prvi znaci bolesti javiće se najdalje za mesec dana. Na mestu uboda pojavljuje se prstenasto crvenilo (erythema migrans), što je siguran znak početne faze bolesti. Mogu da se pojave uvećane limfne žlezde, povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Ako se u ovoj fazi ne pristupi lečenju,  posle 6 do 8 nedelja može da dođe do zapaljenja moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa, što je drugi stadijum bolesti. Propušteno ili neadekvatno lečenje, posle deset meseci ili više godina može da dovede do trajnog oštećenja zdravlja, invalidnosti i smanjenja radne sposobnosti (III stadijum).

   Ako se primeti krpelj na telu, treba ga što niže obuhvatiti pincetom, bez pritiskanja, gnječenja ili kidanja. Ne treba koristiti alkohol, ulje, aceton ili  lak za nokte. Jedstavno ga izvaditi a mesto uboda dezinfikovati.

Prema podacima naših i stranih istraživača, rizik od oboljevanja od lajmske bolesti je relativno mali. Čak i na području koje je endemsko za ovu infekciju, on iznosi samo 0,6 -3 procenta.

   Lajmska bolest je bakterijska zaraza koja napada ceo organizam, a posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Ima niz različitih simptoma, nepredvidiv tok i sklona je recidivima, pa i hroničnim oblicima. Otkrivena je u vreme epidemiju upale zglobova (artritisa) 1975. u američkom gradu Lajmu, kada je njen nastanak povezan sa ubodima krpelja. Srećom, nisu svi krpelji zaraženi opasnom bakterijom.

   Posle uboda zaraženog krpelja virusi se umnožavaju lokalno u ćelijama kože, zatim odlaze u regionalne limfne čvorove putem limfnih žila, a preko širokih limfnih puteva u krvotok (viremija). Primarnom viremijom zahvaćena su mnoga tkiva, a u sekundarnoj viremiji virus zahvata centralni nervni sistem. Infekcija oštećuje nervne ćelije i tako izaziva odbrambeni odgovor organizma i nastaje edem moždanog tkiva.

   Krpelji su naročito osetljivi na temperature niže od 10 i više od 35 stepeni, te na  nisku vlažnost vazduha. U fazama kada ne parazitiraju, krpelji ne mogu da prežive relativnu vlažnost manju od 80 procenata, što ih ograničava na staništa bljaka koje zadržavaju vlažnost okolnog zemljišta.

       O.B.

bašta beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva kosa koža krv lek lečenje manastir med more nemanjići otrov pluća rak reuma slikar srbija srce travar tvrđava ulje umetnost vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac

oblakbeli

Postani član našeg kluba

Prijavi se za tekstove
oblakbeli.com