Prof.dr Vuk Stambolović se ne boji korone. Jedan od začetnika alternativne medicine kod nas i dugogodišnji upravnik Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da virusi nisu problem. Sa njima smo živeli do sada, živećemo i u budućnosti. “Otac” alternativne metode lečenja kod nas boji se “spasilaca” od kovida koji se transformišu u  – progonitelje.

-Nažalost, u slučaju sindemije kovida pokazala se istinitom postavka iz psihoterapijske orijentacije poznate kao transakciona analiza da se spasilac prilično često preobraća u progonitelja – kaže u razgovoru za naš portal prof.dr Vuk Stambolović.

prof.dr vuk stambolović o kovidu

O Šta je sindemija?

-Korona je sindemija. Kao i druge masovne bolesti, prema definiciji koju je dao američki medicinski antropolog Meril Singer,  korona, ne spada u epidemije, nego u sindemije. Prefiks sin (koji znači  – sa, zajedno) ukazuje da  bolesti, naročito one masovne , nisu nekakvi izolovani entiteti koji pogode čoveka niotkuda nego se razvijaju interakcijom manje ili više narušenog zdravlja i socijalnih i ekoloških uslova koji mogu uslovljavati i težinu kliničke slike.

oŠta dopirnosi razvoju korone?

-Kada je reč o koroni, poznato nam je već nekoliko  faktora koji su doprineli, a i dalje doprinose razvoju ove sindemije. To je najpre siromaštvo. Na primer, u najsiromašnijim okruzima Engleske i Velsa smrtnost od korone je iznosila 55,1 na 100.000 stanovniika, a u onim najbogatijim 23,5. Najviša smrtnost, pak, ustanovljena je u distriktu Njuhem, u istočnom Londonu, poznatom po siromaštvu i visokoj stopi kriminala  –  144,3 na 100.000 stanovnika. Slični su nalazi i u drugim sredinama tako da ovo treba da imamo na umu s obzirom da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.

O Sa čime se još povezuje  sindemija korone?

– Sindemija korone se povezuje i sa zagađenjem vazduha. Nije stoga   iznenađenje što je došlo do porasta broja obolelih i preminulih od korone u jesen  kada sami klimatski uslovi pospešuju to zagađenje, a suočeni smo i sa izveštajima prema kojima su Beograd i Srbija u svetskom vrhu po zagađenosti vazduha.  Prema Globalnom savezu za zdravlje i zagađenje (GAHP) Srbija je na devetom mestu u svetu po broju preuranjenih smrti usled posledica zagađenja. Brojčano, to je skoro 10.000 umrlih godišnje. Ako pak uzmemo u obzir samo ovaj faktor pitanje je, koliko je od do sada 1.199 zvanično registrovanih kao preminulih od korone zaista umrlo od korone, a koliko od zagađenog vazduha.

            Takozvanih ko-faktora ima još. Prema nizu istraživanja, naime, oboljevanje i umiranje značajno pospešuje i nedostatak socijalnog kapitala, odnosno velike socijalne razlike i sledstveni nedostatak socijalne povezanosti. Po nedostatku socijalnog kapitala Srbija je prva u Evropi. Naime, koeficijent Đini (nazvan po svome autoru, italijanskom matematičaru Koradu Điniju), prema kome se  mere socijalne razlike, za Srbiju iznosi 38.6, a prosek za Evropsku Uniju je 30,5.

oDa li izolacija doprinosi smanjenje virusa?

-Mere izolacije, prema nizu dobro poznatih medicinskih istraživanja, dovode do oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja, uključujući tu i slabljenje  imuniteta. A drugi ko-faktor koji se pojavio odnosi se na  stanja produženog stresa usled zastrašenosti kao specifičnog ličnog odgovora na uznemirujuće izjave zvaničnika, a i na informacije koje se vidno naglašavaju u medijima.

oŠta još pogoduje razvoju kovida?

-Treba pomenuti i mogućnost da kovid sindemiji doprinose i biološke posledice nejonizujućeg elektromegnetnog zračenja. Štetno dejstvo ovog zračenja, doduše, još nije do kraja definisano ali dovoljno je uzeti u obzir više  apela koje je svetskim zvaničnicima, od 2015. do 2019., uputilo više od 240 naučnika  iz 42 zemlje sveta (uključujući i Srbiju: Dr Snežana Raus Balind, Dr. Danica Dimitrijević I Dr. Slađana Spasić). Potpisnici se zalažu  za  zaštitu od izloženosti nejonizujućem elektromagnetnom zračenju s tim što se u poslednjem apelu  izražava zabrinutost naročito zbog zdravstvenih rizika od povećanja gustine G4 i G5 predajnika.

prof. dr vuk stambolović

O Govori se o propustima i nepravilnim korišćenjem respiratora?

-Radi spasavanja teže obolelih, naročito prvih meseci suočavanja sa kovidom, lekari su se oslanjali na “tešku” tehnologiju.  Zavladala je tako trka za respiratorima, a potom i njihovo masovno korišćenje. Rezultat je bio da je, prema iskustvima od Vuhana do  Njujorka, smrtnost  obolelih od kovida koji su bili stavljeni na respiratore iznosila preko 80%. Kasnije, međutim, restriktivnije korišćenje respiratora, kao i poboljšani terapijski protokoli, imali su za rezultat smanjenje smrtnosti pacijenata na respiratorima na oko 30%. Osim toga, u vezi usmerenosti  na spasavanje pacijenata od kovida, treba pomenuti  još jednu posledicu za koju nisu odgovorni lekari nego manjkavosti  zdravstvenog sistema. To je smanjena pristupačnost zdravstvenog sistema za obolele od drugih, ćak i veoma ozbiljnih bolesti. Posledice sledstvene zanemarenosti potreba drugih kategorija bolesnika  mogu se samo naslućivati…

O Kako su se političari nametnuli kao „spasioci“?

– Lekari su preuzeli ulogu spasilaca saobrazno svojoj profesiji. Međutim, kao spasioci su se, širom sveta, nametnuli i političari. Pre svega uspostavljanjem posebnih zakona i propisa. Setimo se samo onih zatvorskih kazni za prekršioce zabrane kretanja iz marta i aprila. A pogledajmo i upravo donesene  izmene ovdašnjeg  Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Brutalno “zaštitničko” proganjanje putem ovih izmena iskazuje se tako što se suspenduje Ustav Srbije u delu koji se odnosi na prava građana na slobodu, suspenduje se pravo na privatnost, porodičnost i mirno uživanje doma, pravo na slobodu izbora, pravo na lični i telesni integritet. A omogućava se zatvaranje ljudi, ne samo obolelih nego  i zdravih. I to  bez odluke suda. I bez prava na žalbu…

vitamin d

oFarmaceutske kompanije su hitro reagovale?

-U spasioce su se uključile i farmaceutske kompanije. Naime, ekspresno je počela trka  u pravljenju vakcina protiv kovida. Dakako, ne samo zbog profesionalnog prestiža, nego i zbog veoma opipljive dobiti. Sa rezultatima su se prve javile američke kompanije, Moderna  (proklamovana efikasnost vakcine 94,5%) i Fajzer udružen sa nemačkim BioNTech (proklamovana efikasnost vakcine preko 90%). Obe vakcine se, inače, daju u dve doze, ali trajanje zaštite nije objavljeno jer se očekuje da se to odredi kada bude vakcinisano više ljudi.        

O kakve su to vakcine?

-Što se tiče proizvodnje samih  vakcina, i za onu Fajzerovu i za onu Moderne koristi se neka vrsta genetskog inženjeringa.  Naime, radi se o takozvanim  vakcinama sa ribonukleinskom kiselinom (mRNK). Angažovani naučnici, zapravo, proizvode sintetičku verziju one mRNK koju virus koristi kako bi izgradio svoje infektivne proteine. Ta mRNK se ubrizgava u ljudsko telo, a tu ubrizganu mDNK ljudske ćelije “čitaju” kao uputstvo kako se stvara taj virusni protein, tako da i same mogu da stvore neke molekule kovida. Suština je, međutim, u tome što ti molekuli ne mogu da se “udruže” i da stvore virus. Imuni sistem ih, međutim, detektuje i na njih stvara odbrambeni odgovor.- navodi prof. dr Vuk Stambolović.

alternativna medicina jača

oDa li je uobičajeno da se za vakcinu koristi genetski materijal?

-Ne, to je  prvi put. Budući da je za vakcine korišćen genetski materijal, teško je predvideti koje bi neželjene posledice mogle da, eventualno, nastanu, usled njihove primene. Prema mišljenjima nekih eksperata postoji rizik od lokalnih ili sistemskih inflamatornih odgovora koji  mogu da dovedu do autoimunih stanja. Drugi eksperti, opet, ukazuju da to nije moguće zbog toga što je molekul mRNK veoma fragilan na šta ukazuje i potreba  da se  čuva na -70 stepeni. Naglašavaju, međutim, da usled te fragilnosti postoji drugi problem. A to je najpre pitanje da li je  zaštita  koju pruža razvijeni imuni odgovor dovoljno snažna, a onda i da li je vakcina dugoročno efikasna. Naime, oni koji su vakcinisani mogu misliti da su bezbedni od infekcije kovidom-19, a da pri tom vakcina uopšte nije delovala, ili nije delovala u dovoljnoj meri. Ovo je važno imati na umu zato što je paralelna verzija vakcine koju je razvijao Fajzer imala jači imuni odgovor ali je napuštena zbog  izraženih škodljivih dejstava. Što se tiče drugih nepovoljnih efekata, kada je reč o vakcini Moderne, pokazalo se da do njih može doći ukoliko je primalac vakcine osetljiv na polietilenglikol, sintetsko jedinjenje koje se nalazi u nano-česticama njenog “prenosnog sistema”. Fajzer je, pak, izvestio da u vezi bezbednosti njihove vakcine nisu primećeni ozbiljni razlozi za zabrinutost-kaže prof. dr Vuk Stambolović.

O Ko snosi odgovornost ako krene nešto naopako?

-Što god da bude, i Moderna i Fajzer su se već obezbedili od zahteva za plaćanje odšteta za eventualne štetne posledice njihovih vakcina. Naime, obe kompanije su saopštile  da će  za svoje eksperimentalne  vakcine, od Američke administracije za hranu i lekove tražiti primenu  Autorizacije za urgentnu upotrebu. Ova autorizacija  proizvođaćima vakcina omogućava da izbegnu obavezne standarde bezbednosti i inspekciju samog procesa pravljenja vakcine. A osim toga, premda su već Nacionalnim zakonom o oštećenjima dečjim vakcinama iz 1986. godine  zaštićeni od odgovornosti za eventualna štetna dejstva njihove vakcine, oba proizvođača su, već marta meseca, dobila i dodatnu zaštitu putem Deklaracije vezane za Zakon o javnoj spremnosti i urgentnoj pripremi za medicinske kontra mere protiv Kovida-19.

O Da li se zna sastav?

-Ostale vakcine protiv kovida 19 čiji je razvoj takođe u završnoj fazi zasnovane  su većinom na klasičnim tehnologijama. A tu se opet postavlja pitanje njihovog sastava. Naime, u nekim klasičnim vakcinama nalaze se i škodljivi elementi, poput aluminijuma  koji se koristi kako bi se pojačao imuni odgovor, ili žive koja treba da spreči kontaminaciju vakcine, ili formaldehida čija je svrha da inaktivira toksine koji se javljaju tokom proizvodnje vakcine.  U svakom slučaju, povećana učestalost jatrogenih posledica (negativne posledice lečenja) posle vakcinacije koja je naročito karakteristična za SAD gde je gustina obaveznog vakcinisanja prilično velika, nalaže oprez i kod vakcinisanja protiv kovida-19. Pogotovo što su klasične vakcine razvijane tokom više godina, a ove protiv korone tek nekoliko meseci, a sa njihovom masovnom primenom nemamo nikakvog iskustva- kaže prof. dr Vuk Stambolović.

O.B.

       Nastavak uskoro: Kako se zaštiti od korone

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za tekstove u tvoje sanduče

Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš