Kopriva (Urtica diocia) je na Balkanu oduvek korišćena za lečenje ljudi i životinja i biljaka. Ali je bila biljka kojoj se verovalo, posebno u njena magična dejstva. Ona je, verovalo se, pomagala devojkama da se udaju.
Veselin Čajkanović u svom „Rečniku srpskih narodnih verovanja o biljkama“ beleži sledeće:“U okolini Đevđelije devojke, kad se ljuljaju, bivaju udarane po nogama, da bi se što pre udale. U Bosni koprivu posade na Đurđevdan, bez korena u zemlju, i na koju stranu padne, otuda će doći svatovi; u šabačkom okrugu zadene se za kapiju, pa ako se nagne napolje, devojka će se udati. Uoči Mladenaca, devojke u okolini Đevđelije namenjuju 3 struka koprive trojici mladića: sutradan svaka pozove neku svoju drugaricu da odvoji jedan struk, i čiji struk odvoji, taj će onoj što pita biti suđenik.“
Narod je verovao u moći naše žare. Kopriva je bila glavni borac protiv reumatizma i slabe cirkulacije. Sveže ubranim grančicama spojenim u snop,“šibala“ su se reumatična mesta sve dok koža dobro ne pocrveni. Upaljena koža se potom oblaže hladnim, nakvašenim lanenima krpama, a zatim izlaže suncu 15-tak minuta.
Po svojoj lekovitosti čuven je čaj od koprive. Biljku nikako ne treba kuvati, već samo popariti. Mogu se koristiti svi delovi, a najbolja je kopriva ubrana s proleća. Osušena na tamnom i provetrenom mestu može se koristiti za čajeve tokom cele zime.
Čaj se sprema tako što se puna kašika suve koprive popari kipućom vodom (oko 1/2 litra) i ostravi poklopljeno 15-tak minuta. Proceđen se pije tri puta dnevno, po jedna šolja. Jutarnji čaj dobro je popiti bar 15 minuta pre jela, kako bi delovao u praznom želucu.
Narod je koprivu smatrao veoma delotvornom protiv stvaranja peska u bubrezima i mokraćnoj bešici. Ona istovremeno leči upale mokraćnih puteva. Veruje se da pomaže kod glavobolje, da pročišćava i jača krv, čisti creva, leči oboljenja jetre, žuči, da pomaže kod katara želuca. Oduvek su čaj od koprive koristili oboleli od čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu i kod plućnih bolesti i polenskih alergija.
Kopriva dobro deluje i na obolelu sluzokožu unutarašnjih organa i obolelu kožu. Rane na nogama koje teško zarastaju previjaju se poparenim listom koprive premazanim tankim slojem svinjske masti.
Za zdraviju kosu u 5 litara vode potopiti sveže ubranu koprivu (cele stabljike), prokuvati i ostaviti da odstoji 15-tak minuta. Proceđenom tečnošću isprati kosu posle pranja i potom je osušiti bez fena.
Kod umornih nogu i suženja krvnih sudova odlična je kupka za noge. Pregršt celih stabljika koprive treba dobro oprati i ostaviti da prenoći u hladnoj vodi, ujutru prokuvati i ostaviti otklopljeno da se prohladi. Za kupku izvaditi koprivu, kratko zagrejat i banjati noge 15-tak minuta. Postupak se ponavlja više puta.
Naša žara leči i srce. Koren koprive potopljen u komovoj ili žitnoj rakiji veoma je dobar za srce. U proleće ili u jesen potrebno je iѕkopati koren koprive, oprati, sitno iseckati i njime napuniti flašu, pa naliti kvalitetnom ljutom rakijom. Držati na suncu 20-tak dana. Piti pre jela po jednu čašicu.
Za životinje i biljke kopriva je bila nezaobilazna. Životinjama se kopriva stavljala u hranu. Sveža kopriva potopljena u hladnu vodu držala se na suncu u velikim buradima i nakon desetak dana tečnost se uzimala za zalivanje povrća ili cveća. Redovnim prskanjem uvarkom od koprive odstranjuju se različite vrste biljnih vaši, krompirova zlatica i druge štetočine. Takva zaštita garantuje potpuno zdrave plodove koji mogu da se jedu sa korom u kojoj, kao što je poznato, ima sve ono što je čoveku potrebno.
I.Perić
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
