Crna odeća je poslednja stvar koju bi trebalo da nosimo kad neko umre. Kada je smrt oko nas, savetuje indijski jogi, mistik i duhovni učitelj Sadguru – nikako ne bi trebalo da nosimo crnu deću jer ona upija sve. Tugu i energiju smrti.
„Ukoliko je smrt oko vas , uvek nosite belu odeću. Zbog toga što ne želiite da upijate tu vrstu energije. Danas u svetu svi nose crno, crninu kad neko umre. To je potpuno neraumevanje života i potpuni nedostatak svesti. Do zaključka da bi trebalo da nose crno došli su intelektualno, mislieći da crno označava smrt. Da, označava, ali da li želite da se uvučete u tu energiju ili želite da se toga klonite? Oni koji su mrtvi-mrtvi su. Mi poštujemo to. Ali oni koji su živi bi trebalo da ostanu živi. Oni ne bi trebalo da postanu polumrtvi upijajući takve stvari.
Ni kod nas crna boja nije oduvek bila boja žalosti. Srednjovekovna Srbija birala je belu boju za boju žalosti. Profesor Radivoj Radić, naš poznati vizantolog navodi da je u jednom periodu izvesno da je crna boja kao znak žalosti bila u upotrebi, ali se zatim prešlo na belu.
-Tačnije – navodi profesor Radivoj Radić- zna se da je u vreme kada je doneta Rastkova ( kasnije Sveti Sava) odeća sa Svete Gore, ljudi su oblačili crninu. Međutim, čini se da je srpski dvor docnije prihvatio vizantijski ceremonijal i da se žalost ispoljavala nošenjem odeće bele boje.
U Vizantiji je znak žalosti, dakle, bila bela boja, kao i kasnije u srednjovekovnoj Srbiji. Baš kao i u Indiji, gde u jogijskoj praksi,kako objašnjava Sadguru , ima duboke korene.
-Adijogi, prvi jogi ima mnogo dimenzija ali jedna od njih je da je on vairaga, ili bajraga. Rag znači boja i vairaga znači ići izvan onog što je boja. Boja je, kao što znamo, ono što naš vizuelni aparat prepoznaje kao određeno prelamanje belog svetla.
Nešto je crveno ne zato što je stavrno crveno već zbog toga što ceo spektar boja koji postoji u belom svetlu zadržava sve i reflektuje samo crveno, drugim rečima, ono što odbacuje postaje njegova boja.
To znači da je naša percepcija potpuno pogrešna. Mi mislimo da je nešto crveno a ono je u stvari sve osim crvenog.
Ali, nešto je belo zato što reflektuje onako kako jeste. Ako se krećet eu oblastima i prostorima i situacijama gde nemate nikakvu kontrolu nad onim što se dešava oko vas – oduvek se preporučivalo da se nosi belo. Ako izlazite napolje- belo, jer ne znate šta vas čeka. Ne znate šta se dešava u svetu oko vas, ne znate šta se krije u nečijem umu. Ne znate kakve misli, kakve emocije ljudi nose.
Stoga vam belo daje određenu zaštiutu jer odbija sve. Ne samo svetlo, već odbija i samu energiju.
Iako je nepopularno reći, Sadguru je rekao:
-Ja bih pripisao najmanje 20-25 odsto psiholoških muka kroz koje ljudi prolaze nošenju crne odeće tokom dugog vremenskog perioda u raznim situacijama u kojima ne bi trebalo.
U maglovitom pamćenju ljudi uvek je crno uvek važilo za negativno, za nešto što nije tako božansko. Crno se smatra đavolskim i veruje se da kad đavo dolazi definitivno će doći u crnoj odeći. Crno sve upija i zato ne idite na posao u crnoj odeći, ne ulazite u prevoz, ne idite na mračna i teška mesta sa lošom energijom.
Tamo gde želimo da upijemo nešto, nosimo crno. Gde želimo da odbijemo, nosimo belo. Radimo tako i biće nam bolje i životnije.
Dijana Dimitrovska
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med muzika nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje čaj želudac
- Manastir Dobrun, Višegrad, izvor čist kao suza
Legenda kaže da je Dobrun, čvrsti grad koji posle Kosovskog boja podiže Đurađ Smederevac, sa bedemima i manastirom u kome beše 720 monaha – bio neosvojiv. Sedište svetovne i crkvene vlasti zapao je za oko Turcima ali uzalud su pokušavali da ga osvoje.U stenama, na uzvisini, uz reku Rzav I njenu klisuru nije mu se… Pročitaj više: Manastir Dobrun, Višegrad, izvor čist kao suza - Ilija Šaula, pisac: šta je najvažnije u emigraciji
Da nije bilo Književne radionice Kordun, srpska reč u Americi ne bi bila tako jasna, glasna i tako – srpska. To carstvo reči koje je 2009. godine osnovao Ilija Šaula u gradu Vest Česteru, nedaleko od Filadelfije, u Pensilvaniji, negovalo je predano srpsku pisanu misao, stvorivši vremenom divnu baštu punu raznovrsnog cveća. Ta bašta… Pročitaj više: Ilija Šaula, pisac: šta je najvažnije u emigraciji - Subaru outback, za sve kontinente
Subaru outback grabi uzlaznom linijom. Iako je od prvog nastupa, kada je postao vodeći model japanskog proizvođača, prošlo 26 godina subaru outback vozi šestu generaciju. Zbog neprekidnog poboljšanja performansi ovaj model, kombinacija putničkog i SUV automobila sa epitetima sigurnosti, udobnosti, čvrstine i trajnosti i dalje drži laskavu titulu najpopularnijeg subaru vozila. Šesta generacija… Pročitaj više: Subaru outback, za sve kontinente - Lepenski vir, kolevka Evrope
U vreme kada Evropa nije ni postojala, u srcu Balkana, na mestu današnje Srbije i Rumunije, oko plodnog Dunava, živela je drevna civilizacija. Dok je ostatak sveta u tom kamenom dobu lovio divljač i ribu, naši preci – imali su svoju kulturu, kuće, ulice, pripitomjene životinje, seme i umetnost koja i danas zadivljuje svet.… Pročitaj više: Lepenski vir, kolevka Evrope - Tvrđava Žrnov i mrtva intrigira javnost
Tvrđava Žrnov na Avali koju je 1934. godine iz nepoznatih razloga srušio kralj Aleksandar I Karađorđević, ne postoji 90 godina – ali je sećanje na nju veoma živo u srpskom narodu. Možda zbog svoje daleke i maglovite prošlosti, možda zbog teza da je miniran jer je to bio masonski hram, možda zbog toga što… Pročitaj više: Tvrđava Žrnov i mrtva intrigira javnost - Časlav Klonimirović, poslednji prenemanjićki vladar
Časlav Klonimirović je iskoristio priliku koja mu se ukazala. U tom trenutku, Srbija između dve vatre – bugarske i vizantijske – bila je gotovo opustela kada je umro bugarski car Simeon 927.godine i iznenada otvorio vrata spasa za Časlava, sina Klonimirovog, koji je će bit poslednji poznati srpski vladar iz prenemanjićkog perioda. Budući… Pročitaj više: Časlav Klonimirović, poslednji prenemanjićki vladar
