Crna odeća je poslednja stvar koju bi trebalo da nosimo kad neko umre. Kada je smrt oko nas, savetuje  indijski jogi, mistik i duhovni učitelj Sadguru –  nikako ne bi trebalo da nosimo crnu deću jer ona upija sve. Tugu i energiju smrti. 

 „Ukoliko je smrt oko vas , uvek nosite belu odeću. Zbog toga što ne želiite da upijate  tu vrstu energije. Danas u svetu svi nose crno,  crninu kad neko umre.  To je potpuno neraumevanje života i potpuni nedostatak svesti.  Do zaključka da bi trebalo da nose crno došli su intelektualno,  mislieći da crno označava smrt.  Da, označava, ali  da li želite da se uvučete u tu energiju ili  želite da se toga klonite? Oni koji su mrtvi-mrtvi su. Mi poštujemo to. Ali oni koji su živi bi trebalo da ostanu živi. Oni ne bi trebalo da postanu polumrtvi upijajući takve stvari.

crna odeća i zašto je ne treba nositi

  Ni kod nas  crna boja nije oduvek bila boja žalosti.  Srednjovekovna Srbija birala je  belu boju za boju žalosti. Profesor  Radivoj Radić, naš poznati vizantolog navodi da je u jednom periodu izvesno da je crna boja kao znak žalosti bila u upotrebi, ali se zatim prešlo na belu.

 -Tačnije – navodi profesor Radivoj Radić- zna se da je u vreme kada je doneta Rastkova ( kasnije Sveti Sava)  odeća sa Svete Gore, ljudi su oblačili crninu. Međutim, čini se da je srpski dvor docnije prihvatio  vizantijski ceremonijal i da se žalost ispoljavala nošenjem odeće bele boje.

  U Vizantiji je znak žalosti, dakle, bila bela boja, kao i kasnije u srednjovekovnoj Srbiji. Baš kao i u Indiji, gde  u jogijskoj praksi,kako objašnjava  Sadguru , ima duboke korene.

-Adijogi, prvi jogi ima mnogo dimenzija ali jedna od njih je da je on vairaga, ili bajraga. Rag  znači boja i vairaga znači ići izvan onog što je boja. Boja je, kao što znamo,  ono što naš vizuelni aparat prepoznaje kao  određeno prelamanje belog svetla.

crna odeća i zašto je ne treba nositi

 Nešto je crveno ne zato što je stavrno crveno već zbog toga što  ceo spektar boja  koji postoji u belom svetlu  zadržava sve i reflektuje  samo crveno, drugim rečima, ono što odbacuje  postaje njegova boja.

 To znači da je naša percepcija potpuno pogrešna. Mi mislimo da je nešto crveno  a ono je u stvari sve osim crvenog.

 Ali,  nešto je belo zato što reflektuje  onako kako jeste. Ako se krećet eu oblastima i prostorima i situacijama  gde nemate nikakvu kontrolu  nad onim što se dešava  oko vas – oduvek se preporučivalo da se nosi belo. Ako izlazite napolje- belo, jer ne znate šta vas čeka. Ne znate šta se dešava u svetu oko vas,  ne znate šta se krije u nečijem umu. Ne znate kakve misli, kakve emocije ljudi nose.

 Stoga vam belo daje određenu zaštiutu jer odbija sve. Ne samo svetlo, već odbija i samu energiju.

crna odeća i zašto je ne ttreba nositi

Iako je nepopularno reći, Sadguru je rekao:

-Ja bih pripisao najmanje  20-25 odsto  psiholoških muka  kroz koje ljudi prolaze  nošenju crne odeće tokom dugog vremenskog perioda u raznim situacijama u kojima ne bi trebalo.

 U maglovitom pamćenju ljudi uvek je crno uvek važilo za negativno,  za nešto što nije tako božansko.  Crno se smatra đavolskim i veruje se da kad đavo dolazi definitivno će doći u crnoj odeći.  Crno sve upija i zato ne idite na posao u crnoj odeći, ne ulazite u prevoz, ne idite na mračna i teška mesta sa lošom energijom.

 Tamo gde želimo da upijemo nešto, nosimo crno. Gde želimo da  odbijemo, nosimo belo.  Radimo tako i biće nam bolje i životnije.

                              Dijana Dimitrovska   

afrodizijak biljke boje breza bubrezi cvet dijabetes drvo energija hrana imunitet jetra karcinom knez lazar kopriva koža lek lepenski vir lepota lečenje limun manastir med mikroorganizmi miris muškarci nemanjići pluća podmlađivanje potencija radost rak reuma slikar slikarka so srce travar vitamini voda zdravlje zdravo zglobovi želudac žene

  • Zoran Maksimović, ekspert za prostatu i matericu
      Zoran Maksimović, travar iz Bora o biljkama ima jednu teoriju.  Što su manje, neuglednije, to više daju.  Gazimo ih, ne primećujemo, a treba ih veličati, smatra on. Jer to su najdarodavnije biljke. Hajdučka trava, kopriva i bokvica, za njega su  tri su biljke koje su za naše zdravlje nezanimljive i izuzetno lekovite.  -Ono što […]
  • Vršačka kula i u njoj princeza koja čeka spas od čini
        Vršačka kula je magično mesto u jednoj ravnici u Banatu, u Vojvodini, koja ima breg koji dopire do neba. Kada vetar rastera oblake, ukaže se na bregu tvrđava. Vidi se sa svih strana, „sa sedam dana  putovanja“, kako je pisao Evlija Čelebija 1664. godine u svojim putopisima kroz naše krajeve.     Sa […]
  • Manastir Ostrog, svetinja koja se ne zaobilazi
    Za manastir Ostrog kažu da nema tog Balkanca koji nije čuo, Bio mlad, ili star, bio pravoslavac, katolik ili musliman, bio bolestan ili zdrav. Ako nije posetio Ostrog, manastir blizu Nikšića, onda sigurno ima nekog ko je tamo već bio i svedočio o čudu koje mu se dogodilo.A,kažu još, da ko nije doživeo neko čudo, […]
  • Botoks, šta nas vreba iz bočice bez datuma i proizvođača
       Botoks nije bauk, za one koji žele da zadrže mladoliki izgled, jedno je od najefikasnijih rešenja. Zagovornici prirodnog izgleda zameraju mu da daje ukočenost i  izgled kao voštana figura. Oni koji ga koriste, kunu se u njegove efekte. Treća strana, lekari koji ga daju, napominju da botulin toksin, lek koji se u estetske svrhe […]
  • Ekološki ustanak: bitka za naše reke i zemlju i vazduh
       Ekološki ustanaka preselio se tamo gde i treba – u srpsku prestonicu . Hiljade Beograđana izašlo je juče ispred Skupštine Srbije da podrži naše ekološke borce  koji na rascepanim frontovima  širom Srbije biju sami  bitke. Te bitke nisu samo njihove. Ako presušuju izvori i njive ne rađaju, ako  nam otimaju staroplaninske reke i  truju […]
  • Ramonda, čudesne balkanske biljke feniksi
    Ramonda je čudesan cvet koji je našu zemlju počastvovao svojim prisustvom. Doduše retkim, jer ova zakonom zaštićena vrsta raste na baš retkim mestima u Srbiji. Čudesna i retka, omiljena je biljka dr Maje Lazarević , docenta Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koja o njoj – sve zna. -Malo je tako interesantnih i zagonetnih biljaka u […]