Crna odeća je poslednja stvar koju bi trebalo da nosimo kad neko umre. Kada je smrt oko nas, savetuje indijski jogi, mistik i duhovni učitelj Sadguru – nikako ne bi trebalo da nosimo crnu deću jer ona upija sve. Tugu i energiju smrti.
„Ukoliko je smrt oko vas , uvek nosite belu odeću. Zbog toga što ne želiite da upijate tu vrstu energije. Danas u svetu svi nose crno, crninu kad neko umre. To je potpuno neraumevanje života i potpuni nedostatak svesti. Do zaključka da bi trebalo da nose crno došli su intelektualno, mislieći da crno označava smrt. Da, označava, ali da li želite da se uvučete u tu energiju ili želite da se toga klonite? Oni koji su mrtvi-mrtvi su. Mi poštujemo to. Ali oni koji su živi bi trebalo da ostanu živi. Oni ne bi trebalo da postanu polumrtvi upijajući takve stvari.
Ni kod nas crna boja nije oduvek bila boja žalosti. Srednjovekovna Srbija birala je belu boju za boju žalosti. Profesor Radivoj Radić, naš poznati vizantolog navodi da je u jednom periodu izvesno da je crna boja kao znak žalosti bila u upotrebi, ali se zatim prešlo na belu.
-Tačnije – navodi profesor Radivoj Radić- zna se da je u vreme kada je doneta Rastkova ( kasnije Sveti Sava) odeća sa Svete Gore, ljudi su oblačili crninu. Međutim, čini se da je srpski dvor docnije prihvatio vizantijski ceremonijal i da se žalost ispoljavala nošenjem odeće bele boje.
U Vizantiji je znak žalosti, dakle, bila bela boja, kao i kasnije u srednjovekovnoj Srbiji. Baš kao i u Indiji, gde u jogijskoj praksi,kako objašnjava Sadguru , ima duboke korene.
-Adijogi, prvi jogi ima mnogo dimenzija ali jedna od njih je da je on vairaga, ili bajraga. Rag znači boja i vairaga znači ići izvan onog što je boja. Boja je, kao što znamo, ono što naš vizuelni aparat prepoznaje kao određeno prelamanje belog svetla.
Nešto je crveno ne zato što je stavrno crveno već zbog toga što ceo spektar boja koji postoji u belom svetlu zadržava sve i reflektuje samo crveno, drugim rečima, ono što odbacuje postaje njegova boja.
To znači da je naša percepcija potpuno pogrešna. Mi mislimo da je nešto crveno a ono je u stvari sve osim crvenog.
Ali, nešto je belo zato što reflektuje onako kako jeste. Ako se krećet eu oblastima i prostorima i situacijama gde nemate nikakvu kontrolu nad onim što se dešava oko vas – oduvek se preporučivalo da se nosi belo. Ako izlazite napolje- belo, jer ne znate šta vas čeka. Ne znate šta se dešava u svetu oko vas, ne znate šta se krije u nečijem umu. Ne znate kakve misli, kakve emocije ljudi nose.
Stoga vam belo daje određenu zaštiutu jer odbija sve. Ne samo svetlo, već odbija i samu energiju.
Iako je nepopularno reći, Sadguru je rekao:
-Ja bih pripisao najmanje 20-25 odsto psiholoških muka kroz koje ljudi prolaze nošenju crne odeće tokom dugog vremenskog perioda u raznim situacijama u kojima ne bi trebalo.
U maglovitom pamćenju ljudi uvek je crno uvek važilo za negativno, za nešto što nije tako božansko. Crno se smatra đavolskim i veruje se da kad đavo dolazi definitivno će doći u crnoj odeći. Crno sve upija i zato ne idite na posao u crnoj odeći, ne ulazite u prevoz, ne idite na mračna i teška mesta sa lošom energijom.
Tamo gde želimo da upijemo nešto, nosimo crno. Gde želimo da odbijemo, nosimo belo. Radimo tako i biće nam bolje i životnije.
Dijana Dimitrovska
bašta baština biljke crkva crna gora dijabetes dijana dimitrovska drvo dunav energija freske hrana imunitet istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža lek lečenje manastir med medicina more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vitamini voda voće zdravlje
- Profesor Vlatko Vedral intervju o kvantnoj fizici
Da li postoji nešto što bi kvantnog fizičara koji se u mikro svetu nagledao neverovatnih stvari, moglo da začudi? Nešto što bi ga baš, baš iznenadilo? Vlatko Vedral, profesor fizike na Univerzitetu u Oksfordu i Centru za kvatne tehnologije Nacionalnog univerziteta u Singapuru na ovo pitanje odgovara – potvrdno. -Bio bih baš iznenađen, recimo, kada bi se ustanovilo… Pročitaj više: Profesor Vlatko Vedral intervju o kvantnoj fizici - Mini moris neustrašivi sekač krivinaNi manjeg vozila – ni većeg brzinomera. Možda baš zato što je mali, brzi „mini“ želeo je da pokaže da i on ume da „savije“ i to opasno – posebno na krivinama. Na kontrolnoj tabli dominira brzinomer. Nije bilo šale sa „malim mišićavim“ koji je sa motorom od 85 kW/115KS savladavao tako vešto… Pročitaj više: Mini moris neustrašivi sekač krivina
- Srbija protiv VizantijeSrpske oblasti početkom drugog milenijuma, koje nisu uspele da se ujedine u veliku srpsku državu, nisu imale veliku šansu da same prežive. Na jugoistoku moćna Vizantija, na severu Ugari, na zapadu papa, okružena jačim koji su od nje tražili vazalni odnos – tražila je izlaz na sve načine. Front protiv Vizantije Kada je sredinom… Pročitaj više: Srbija protiv Vizantije
- Ivana Španović, devojka koja je ostvarila san svoje mameZa nas su sve njene medalje sjajne, ali Ivani Španović, najboljoj srpskoj atletičarki, koja nas je toliko puta učinila ponosnim što smo rođeni u Srbiji i imamo isti pasoš, jedna je najsjajnija. – Prva titula svetske prvakinje je meni bila najslađa – kaže Ivana Španović u razgovoru za Balkan City Magazine. – Svaka sledeća je… Pročitaj više: Ivana Španović, devojka koja je ostvarila san svoje mame
- Vojinovićev most i kulu u Vučitrnu EU obnovila, krivotvoreći istorijuMost bez reke i kula bez gospodara. Most je Vojinovića most u Vučitrnu koga je i reka Sitnica davno napustila, menjajući neprekidno tok, a kula je Vojinovićeva kula, u istom mestu, čije su ime Šiptari izbrisali, krivotvoreći istoriju u dosluhu sa EU. Drevni srpski grad Vučitrn I most i kula su u Vučitrnu, u jednom… Pročitaj više: Vojinovićev most i kulu u Vučitrnu EU obnovila, krivotvoreći istoriju
- Miloš Stojković, istoričar, ugrožena srpska baština u MakedonijiU maju ove godine obeležićemo pune četiri godine od kako je SPC priznala autokefalnost Makedonskoj pravoslavnoj crkvi, ustupajući joj istovremeno na korišćenje sve srpske crkve i manastire. Šta se za to vreme promenilo i kako se makedonska crkva i vlast odnosi prema srpskoj baštini? Na ovo pitanje istoričar Miloš Stojković, koji je osam godina proveo… Pročitaj više: Miloš Stojković, istoričar, ugrožena srpska baština u Makedoniji
