Crna odeća je poslednja stvar koju bi trebalo da nosimo kad neko umre. Kada je smrt oko nas, savetuje indijski jogi, mistik i duhovni učitelj Sadguru – nikako ne bi trebalo da nosimo crnu deću jer ona upija sve. Tugu i energiju smrti.
„Ukoliko je smrt oko vas , uvek nosite belu odeću. Zbog toga što ne želiite da upijate tu vrstu energije. Danas u svetu svi nose crno, crninu kad neko umre. To je potpuno neraumevanje života i potpuni nedostatak svesti. Do zaključka da bi trebalo da nose crno došli su intelektualno, mislieći da crno označava smrt. Da, označava, ali da li želite da se uvučete u tu energiju ili želite da se toga klonite? Oni koji su mrtvi-mrtvi su. Mi poštujemo to. Ali oni koji su živi bi trebalo da ostanu živi. Oni ne bi trebalo da postanu polumrtvi upijajući takve stvari.
Ni kod nas crna boja nije oduvek bila boja žalosti. Srednjovekovna Srbija birala je belu boju za boju žalosti. Profesor Radivoj Radić, naš poznati vizantolog navodi da je u jednom periodu izvesno da je crna boja kao znak žalosti bila u upotrebi, ali se zatim prešlo na belu.
-Tačnije – navodi profesor Radivoj Radić- zna se da je u vreme kada je doneta Rastkova ( kasnije Sveti Sava) odeća sa Svete Gore, ljudi su oblačili crninu. Međutim, čini se da je srpski dvor docnije prihvatio vizantijski ceremonijal i da se žalost ispoljavala nošenjem odeće bele boje.
U Vizantiji je znak žalosti, dakle, bila bela boja, kao i kasnije u srednjovekovnoj Srbiji. Baš kao i u Indiji, gde u jogijskoj praksi,kako objašnjava Sadguru , ima duboke korene.
-Adijogi, prvi jogi ima mnogo dimenzija ali jedna od njih je da je on vairaga, ili bajraga. Rag znači boja i vairaga znači ići izvan onog što je boja. Boja je, kao što znamo, ono što naš vizuelni aparat prepoznaje kao određeno prelamanje belog svetla.
Nešto je crveno ne zato što je stavrno crveno već zbog toga što ceo spektar boja koji postoji u belom svetlu zadržava sve i reflektuje samo crveno, drugim rečima, ono što odbacuje postaje njegova boja.
To znači da je naša percepcija potpuno pogrešna. Mi mislimo da je nešto crveno a ono je u stvari sve osim crvenog.
Ali, nešto je belo zato što reflektuje onako kako jeste. Ako se krećet eu oblastima i prostorima i situacijama gde nemate nikakvu kontrolu nad onim što se dešava oko vas – oduvek se preporučivalo da se nosi belo. Ako izlazite napolje- belo, jer ne znate šta vas čeka. Ne znate šta se dešava u svetu oko vas, ne znate šta se krije u nečijem umu. Ne znate kakve misli, kakve emocije ljudi nose.
Stoga vam belo daje određenu zaštiutu jer odbija sve. Ne samo svetlo, već odbija i samu energiju.
Iako je nepopularno reći, Sadguru je rekao:
-Ja bih pripisao najmanje 20-25 odsto psiholoških muka kroz koje ljudi prolaze nošenju crne odeće tokom dugog vremenskog perioda u raznim situacijama u kojima ne bi trebalo.
U maglovitom pamćenju ljudi uvek je crno uvek važilo za negativno, za nešto što nije tako božansko. Crno se smatra đavolskim i veruje se da kad đavo dolazi definitivno će doći u crnoj odeći. Crno sve upija i zato ne idite na posao u crnoj odeći, ne ulazite u prevoz, ne idite na mračna i teška mesta sa lošom energijom.
Tamo gde želimo da upijemo nešto, nosimo crno. Gde želimo da odbijemo, nosimo belo. Radimo tako i biće nam bolje i životnije.
Dijana Dimitrovska
afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med mikroorganizmi more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje
- Bolest je u našem umu, tvrdi Dipak Čopra
Bolest nije u našem telu, ona je u našem umu – uči Dipak Čopra, indijsko-američki doktor i pisac, jedan od najpoznatijih zagovornika holističke medicine. Preciznije, smatra ovaj autor stotinak knjiga na ovu temu, bolesti, rane i ozlede su zapravo funkcija naše percepcije. – Čovek – kaže Diprak Čopra – zadržava bolest, bol i ozlede u […] - Tibetansko podmlađivanje, prastara metoda
Tibetansko podmlađivanje Tibetansko podmlađivanje ne traži novac, ne traži ulaganje, ne traži odlazak na tretmane. To je najjednostavniji, prastara metoda podlmlađivanja – svojim alatima. Naša pomagala su naše ruke. Kako pokazuje profesor Dejan Rraković, integrativni biofizičar, postupak je sledeći: 1. Trljamo ruke Trljamo dlanove nekoliko sekundi dok ne postanu vrući. Ako je biopolje dlanoiva vruće, […] - Bela čemerika, opasni dvojnik sremuša
Bela čemerika (Veratrum album) je privlačna i lepa biljka ali je cela otrovna. Ova biljka koja raste po vlažnim livadama i prozračnim šumama u velikim skupinama prilično je dugovečna i snažna. Može da poraste i do metar i po, bujnih je listova izbrazdanih paralelnim žilama. Listovi veoma podsećaju na sremuš i lincuru zbog čega […] - Smokva kao lek i zamena za UV kreme
Smokva kao lek i kao hrana i kao slatkiš. Fantastično je osećanje da možete da se sladite i da se lečite smokvom. I ne samo to. Smokva je odlična zamenu za veštačke kreme koje štite od sunca, jer obiluju beta karotinom (čak 90 miligrama na sto grama). Za savršeno preplanuo ten jedite smokve uz dodatak […] - Tvrdoš, manastir sa hiljadu rana
Tvrdoš je manastir sa hiljadu rana i hiljadi isceljenja. Iznikao na staroj raskrsnici puteva kraj Trebinja, gde se u vekovima iza nas putnik namernik odlučivao da li će putem za Dubrovnik ili za kontinentlanu Srbiju. Ako je bio pravoslavne vere, tu dilemu bi rešio u manastiru Tvrdoš. U ovom nemanjićkom manastiru pre odluke na koju […] - Gamzigrad, palata imperatora Galerija kod Zaječara
Ko vidi maketu Felix Romuliane (Gamzigrad) u zaječarskom muzeju – videće ovu kasnoantičku palatu i na samom lokalitetu. U titrajima letnje vrućine pojaviće se gamzigradske kule u svoj nekadašnjoj lepoti i već sledećeg trena nestaće sa lica današnjice, i otploviti u daleku prošlost kojoj pripadaju. U vreme pre hiljadu sedamsto godina, kada je i […]
