Srpski jezik je za nju bio kao ples. Kada je počela da ga uči, profesorki ruskog jezika na Svartmor koledžu u Filadelfiji, SAD, Sibelan Forester, imala je osećaj kao da reči plešu a sa njima i ona sama.
– Utisak srpskog jezika bio je snažan – priseća se profesorka Sibelan Forester. – Bilo mi je neobično što naglasak svake reči u srpkom dolazi obično kasnije nego u ruskom – jeziku koji sam studirala četiri godine. Uz to, zvukovi su otvoreniji, ponekad poneki glasnik izostane ali, uglavnom, sve je jasnije, nekako otvorenije, u poređenju sa ruskim. Nisam verovala da ću toliko zavoleti srpski jezik i kulturu, uopšte.


o Šta vam je bilo najteže da naučite?
– Ne sećam se! Znam samo da mi je sve bilo veoma interesantno kada sam učila srpski. Ali dan – danas ruski ima jak uticaj na mene pa, često ubacujem koju rusku reč.
o Da li vidite sličnosti između srpskog i ruskog jezika?
– Naravno da ima puno sličnosti. Drago mi je da sam već znala ćirilicu pre nego što sam došla u Beograd pošto ruska ćirilica nije potpuno ista. Tokom vremena sam navikla toliko da ne primećujem da li čitam ćirilicu ili latinicu.
o Koje jezike prosečni Amerikanac govori?
– Zavisi o tome odakle su, jer, naravno, ima puno Amerikanaca koji su došli iz neke druge zemlje,ili su rođeni u familiji gde govore navajo ili hopi jezik itd. Ali je španski drugi jezik U Americi po broju govornika, i on nije u SAD uopšte strani jezik. S druge strane, prosečni Amerikanac govori samo engleski. Ja sam, recimo, počela da učim francuski kad sam imala 12 godina, i još uvek žalim što nisam počela ranije, kad je dečji mozak mekan kao sunđer i sve upija.

O Šta je fascinanto kod jezika?
– Sve je fascinantno! Lepota nekih reči, pa i gramatički sistemi. Volim svoj posao, ali bih volela i da budem lingvista. (Kao klinka čitala sam rečnik i baš uživala u tome, posebno u etimologijama.) Volim i da slušam kada neko malo drugačije govori,kada koristi reči koje su za mene nove ili neobične.

O Da li kosmos, bog, Bog, tvorac, zna da prepozna da želite, recimo, ljubav, iako se ona izgovara drugačije na svim jezicima sveta?

– To je veliko pitanje. Sigurno svaki pojedinac lakše dolazi do samospoznaje ako može da izgovara svoje želje naglas, jezikom. Mnogi kažu da se osećaju drugačije kada govore neki drugi jezik, i da mogu drugačije pisati na stranom jeziku jer se ne boje. Ili zato što novi jezik otvara druge mogućnosti.
Bog sigurno voli kad čovek nešto uči, posebno ako je to jedan novi jezik na kojem on može govoriti s drugim, novim ljudima.
o Kako se najbolje uči jezik?
– Najbolje se uči u sredini gde svi (ili mnogi) govore taj jezik. Za odraslog čoveka (i ovde mislim i na sebe sa 12 godina), nema smisla samo slušati – puno je bolje i brže ako imaš i kurs gde objašnjavaju pravila gramatike. Doduše, ima ljudi koji su duže zadržavali „plastiku” jezika, pa možda i mogu brzo i lako da prihvate novi jezik.


o Šta Amerikanac zna o Balkanu?
– Mnogi nemaju pojma, i kad stižu vesti do nas, to je često uz neke komentare. Dok sam bila u Beogradu, stalno sam čula američku, odnosno anglojezičnu muziku u prodavnicama i na ulici, i najvažnije vesti iz SAD koje sam pratila u internetu čula sam i na srpskoj televiziji.
S druge strane, mnogi (to znači, nešto manje mnogi od onih u prethodnoj rečenici!) jako vole balkansku muziku, smatraju da je odlična, idu na koncerte i kupuju diskove. Imam kolege koji ne znaju ni srpski ni ruski, ali vole grupu Gogol Bordello. Bila sam ovog leta u Šapcu na letnjem festivalu gde sam slušala grupu Kal. Znam da bi oni koji vole Gogol Bordello mnogo toga prepoznali kod njih.
O Da li u Srbiji, Rusiji, ili u zemljama gde otputujete osećate uticaj američke kulture?
– Naravno, posebno u muzici. Nisam išla u McDonalds jer ne idem tamo čak kad sam kod kuće, ali bi bilo zanimljivo gledati kako oni menjaju svoj jelovnik u zavisnosti na kom su mestu. Čitala sam negde da u Nepalu nude burgere s mesom jaka. Znači da na Balkanu kafa mora biti bolja nego u McDonaldsu kod nas!
O Da li je preterana zamerka Balkanaca koji smatraju da prosečni Amerikanac nema ni pola srpskog obrazovanja?
– Jeste da mnogi Amerikanci ne žele da studiraju, i neki koji su na fakultetu žele samo da piju pivo i da prelete svoje studije što brže, bez obzira jesu li nešto korisno ili važno naučili. Sigurno ima takvih studenata i bivših studenata i na Balkanu! Ali, dobro obrazovani Amerikanci se odlikuju time što smatraju da je važno istraživati šta misle neobrazovani prosečni ljudi, i zašto take misle.

o Da li su u realnom životu Indijanci oprostili Amerikancima genocid …kakav je zaista njihov odnos?
– Sigurna sam da mnogi nisu oprostili, pa kako bi kad je jedini način da u životu uspeju da se nametnu kao dominantna kultura. Moja kćerka ima jedan mali deo indijanske krvi (šestnaesti dio), ali se to čak ne vidi, njen otac ima plave oči i ne može ostati predugo na suncu. Treba znati i da su mnogi ljudi u Americi sa latinoameričkom kulturom zapravo Indijanci, i neki (njihovi preci) nisu nikad ostavili SAD, već su se granice promenile.

o Da li se u Americi ljudi sami leče nekom narodnom tradicijom?

– Mnogi se Amerikanci zanimaju za prirodne sastojke, recimo, kupuju šampon od koprive, indijansku suvu glinu za čišćenje lica, čajeve od svakojakih biljki, neguju kožu medom ili je peru šećerom. Mnogi koriste biljku, odnosno koru slippery elm, iz koje prave čajeve i pastile koje pomažu kad boli grlo. Bazga ili zova podržava imuni sistem, i čula sam od jedne prijateljice da veštice u Americi smatraju da ako imaš grm kraj kuće to te štiti od svakojakog zla. Ja sam zasadila zovu.

O Šta predajete na koledžu? Koji su vam ruski pisci najdraži?
– Naš je fakultet dovoljno mali (imamo ukupno oko 1500 studenata; mislim da na Balkanu nema takve pojave “small liberal arts college”), svi moramo da predajemo i jezik i književnost odnosno kulturu. Ja obično predajem drugu godinu ruskog jezika, pa onda razne predmete iz književnosti i njenih okolina (naučnu fantastiku, Dostojevskog, ruske bajke) i svake druge godine teoriju i praksu prevođenja. Volim takve pisce kao Marinu Cvetajevu, Osipa Mandeljštama, Mariju Stepanovu, objavila sam članke o folkloru i poeziji ali i o tome kako je Lidija Čukovskaja koristila podtekst romana Maksima Gorkoga „Majka” u svom neobičnom romanu „Sofija Petrovna”.


O Kako vam deluje Beograd i Srbija? Da li smo mi depresivni, mračni, nezadovoljni?
– Vidim da se mnogi žale, i to od prve moje posete,još 1986. godine. Kad bih naslikala Beograd, on bi bio tamno siv, sa mnogo asfalta i kestenova, vidi se da mislim o centru. Ovog leta sam malo više putovala, i moram reći da i pored suše, zemlja krasno izgleda.
O Šta je po vama najvažnije da imate da biste bili srećni?
– Valjda mi je najvažnija neka ravnoteža. Volela bih da ne radim stalno, da imam više vremena za svoju decu i prijatelje. Bila sam ozbiljno bolesna prošle godine (rak grudi, srećom u prvoj fazi i barem za sad bez komplikacija), pa mi je sada nešto manje važno da li imam sjajnu karijeru itd.
O Šta je vaš smisao života?
– Ne znam. Valjda da budem dobra, a šta znači biti dobra to zavisi od dana i položaja. Želim da činim sve što mogu da bi svet bio malo bolji.
o Kada biste mogli da pitate tvorca da vam otkrije neke tajne, šta biste ga pitali?
– E, pitala bih: kako se može otvoriti tuđe srce?

Dijana Dimitrovska

afrodizijak bakterije biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes energija hrana imunitet jetra karcinom kiseonik knez lazar koža lek lepota lečenje limun manastir med mikroorganizmi miris muškarci nemanjići oči pluća potencija reuma slikar slikarka so srbija srce talasi travar ulje uskrs voda zdravlje žene

  • Manastir Ozren nasred Bosne slavne
    Ozren ima sve što je čoveku potrebno. Ima mirisne četinarske šume koje dižu čoveka u nebo, ima listopadne od čije boje zastaje dah. Ima izvorske vode koja učini da utrnu zubi, koliko je hladna i da ozdravi želudac, koliko je lekovita. Ima ta dična planina visinu u kojoj struje mirisi zdravlja i vetrovi zbog čega […]
  • Gradimir Đikić Grade iz Crne Trave pravi lek za epilepsiju
        Gradimir Đikić Grade (76) travar iz Crne Trave mnogo zna o epilepisiji. Naučila su ga ispaćena lica, uplašene  oči, ukočena vilica kroz koju je izlazila pena, nemoćni položaji oduzetog tela mnogih ljudi koji su dolazili kod njega po pomoć, više od pola veka. Bili su različitih uzrasta, nacionalnosti, socijalnog statusa i svi su bili […]
  • Kiselost organizma izaziva bolesti
    Kiselost organizma je jedna od najopasnijih neprijatelja našeg zdravlja. Kada ne vodimo računa o ravnoteži i ne unosimo podjednako namirnice koje izazivaju alkalnost i kiselost, dobićemo u jedno trenutku prevagu kiselosti organizma koji će nas odvesti na stranputicu zdravlja. Povećana kiselost krvi uzrokuje reumatizam, artritis, bolesti bubrega, bolesti kože, glavobolje, prehlade i mnoge druge, smatra […]
  • Stari Ras, tvrđava iz prednemanjićkog perioda
      Na celom području naše Srbije nema tvrđave sa bujnijom i kraljevskijom istorijom od tvrđave Ras. Po ovoj tvrđavi, danas urasloj u travu, tadašnja Srbija dobila je svoj srednjovekovni naziv Raška, a u svim istorijskim dokumentima Srbi će biti Rašani.  U Raškoj će se roditi srpska srednjovekovna država, a u tvrđavi Ras stolovaće srpski vladari. […]
  • Porodični raspored, posmatranje sebe bez samocenzure
         Zamislite da ste u pozorištu i da na sceni gledate – sebe. Ne likom, već ponašanjem, situacijama, reagovanjem u  određenim događajima.  Za razliku od pozorišta gde se unapred zna scenario, u ovom  slučaju se ne zna. Glumce ste izabrali lično vi, slučajnim uzorokom, i nemate pojma ni šta će da govore ni šta će […]
  • Iverak od badnjaka i njegova magična moć za blagostanje
    Badnjak je simbol pobede nad zimom i silama mraka, a božićna slama obeležje plodnosti, a iverak donosi blagostanje. Iverak se nabavlja prilikom sečenja badnjaksa. U”Običajnom kalendaru” autora Mileta Nedeljkovića, etnologa i istraživača koji je proučavao tradicije i običaja našeg naroda, navodi se simbolika i postupak. Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer […]
close

Prijavi se za besplatne autorske tekstove

San

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli