Nova godina počela je da se proslavlja tek u 16. veku. A do tada, šta je bilo?
Početak nove godine slavio se kroz vekove – različitog datuma. U 8.veku nova godina je počinjala od Božića, tokom narednih vekova od Blagovesti (25. mart) ili od Uskrsa. Prvi januar postao je opšteprihvaćen praznik tek krajem 16.veka. Ali i to se dogodilo slučajno i s drugom namerom.
Od Hristovog rođena prošli su vekovi sve dok jedan monah, matematičar i astronom, Dionisije Mali ( 500- 560) nije uzeo baš godinu Hristovog rođenja za računanje vremena. Pomenuti monah je pokušavao u samoći manastira da predvidi tačan datum Uskrsa, koji pada prve nedelje posle punog meseca, odnosne prolećne ravnodnevice 21. marta. To je bilo veoma važno pitanje, s obzirom da je Uskrs oduvek bio glavni praznik u okviru hrišćanske godine, zato što se datum svih pokretnih praznika određuje u odnosu na njega i njime počinje liturgijska godina.
Uskrs, ključni problem
Problem određivanja Uskrsa, poznato je, bio je predmet beskonačnih sporenja, koji je i definitivno podelio hrišćanski svet na zapadnu i istočnu crkvu. Istočna pravoslavna crkva zadržala je julijanski kalendar za sopstveno računanje Uskrsa, dok je islam insistirao na doslovnom pokoravanju rečima Proroka Muhameda i nalozima svetog Kurana nastavio da živi u skladu sa mesečevim ciklusima. To im je, naime, stvaralo mnogo problema, jer su teško mogli uvek vizuelno da vide mlad mesec koji im određuje znak za početak i kraj jednomesečnog posta. Ako je noć bila kišna i oblačna bilo je nemoguće videti mesec.
Uglavnom, monah Dionisije prvi se dosetio da za početak računanja vremena uzme pretpostavljeni datum Hristovog rođenja. Nulta godina.
Predložio je papi 525. godine da se leto gospodnje ( Ano Domini) upotrebljava kao standardna šema za računanje vremena. Dionisije Mali ušao je u istoriju kao izumitelj računanja vremena, a bio je potpuno ravnodušan prema svom izumu. Ostalo je zabeleženo da je pisma prijateljima i dalje datirao po, do tada važećem sistemu koji se zvao indikt, a koji je predstavljao množenje petnaestogodišnjeg razdoblja izmeću dve revizije carskog poreza, počev od 312. godine.
I opet, prošli su vekovi i vekovi, dok njegov izum nije uhvatio korena. I to, praktično, na silu, kada je papa Grgur XIII odlučio da popravi kalendar. On je 1582. godine naredio da za 4. oktobrom treba da usledi 15. oktobar.
Nova godina – opšta pobuna
Pošto je izbacio iz kalendara deset dana došlo je do opštenarodne pobune.
Sluge su tražile svoju uobičajenu mesečnu platu za ovaj skraćeni mesec. Poslodavci su to, naravno, odbijali. I „zaposleni“ i „nezaposleni“ su prigovarali da im je papski dekret skratio život!
A kada je reforma stigla i u britanske kolonije u Americi, Bendžamin Franklin se duhovito našalio člankom u „Almanahu sirotog Ričarda“:
„ Ne budi zaprepašćen i ne gledaj s prezirom na ovakvo oduzimanje dana, dragi čitaoče. Niti žali zbog gubitka tolikog vremena, već primi kao svoju utehu to što će ti se izdaci umanjiti a duh uspokojiti. U tome ima i toliko ugađanja onima koji ljube svoj jastuk, da će leći ovog meseca da otpočinu na časak i možda se neće probuditi sve do 14. ujutru.“
Bitka za prvojanuarsku novu godinu trajala je vekovima, a naučnici su tek u 17. stoleću počeli da upotrebljavaju odrednicu pre Hrista i da broje unazad godine od Hrisotovog rođenja. U to doba, nekako, 1. januar kao Nova godina počelo je da odnosi pobedu. Katoličke zemlje su ubzo usvojile gregorijansku reformu, ali protestanti i pravoslavni hrišćani nisu hteli da poštuju nijednu papinu odluku. Vremenom, prihvatili su svetsku novu godinu, ali su zadržali i svoje „stare“.
Nebojša Đorđević
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
