Badnje veče, najradosniji trenutak u hrišćanstvu

Badnje veče je najradosniji trenutak u hrišćanstvu. To je dan koji se praznuje kao sećanje na iščekivanje rođenja Isusa Hrista. U kuću se unosi badnjak, koji simbolizuje zdravlje, radost i izobilje a na trpezu se iznose posna jela, badnjačka pogača, česnica, bez kvasca koja se za večerom lomi, a ne seče.

Ukućani se slade svežim i suvim voćem: kruškama, jabukama, pomorandžama, suvim šljivama, urmama, smokvama, suvim grožđem, bademima, lešnicima, orasima. Na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive, orahe…

Badnjak je simbol pobede nad zimom i silama mraka,

U etnološkoj literature srpskog naroda, ( Vuk Stefanović Karadžić, Jovan Cvijić i njihovi naslednici) može se čitati o prekrasnim običajima iz svih naših krajeva. Njihova zajednička crta jeste izuzetno humana dimenzija. Oni nikome ne dozvoljavaju da ostane sam. Čovek je uvek u zajednici, sa nekim.

Koliko srpskih krajeva, toliko običaja ali ima jela koja se tradicionalno spremaju za Badnji dan i Badnje veče. Za Badnje veče obično se spremi neparni broj jela, tu su hleb i so, riba, kiseli kupus, pasulj, turšija, pite slane i slatke, orasi, med, suve šljive, i vino…

Badnjak

Običaj sečenja badnjaka se vezuje za događaj rođenja Isusa Hrista. Vitlejemski pastiri su, videvši znak zvezde na nebu koji je ukazao da se rodio Isus Hrist, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju tek rođenog Hrista i njegovu majku. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Kad odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru i seče badnjak. Paljenje badnjaka označuje završetak Badnjeg dana i uvod u Božić.

Žito
Posipanje žitom na Badnji dan i Božić, podseća na žito koje je Majka Božja, kad joj se rodio sin, bacala životinjama koje su bile u štali da stoka ne bi grizla slamu na kojoj je mali Isus ležao.

Slama

Slama u domu se tumači kao sećanje na to da se Isus Hristos rodio na slami, i ona je simbol jasli u Vitlejemskoj pećini. Kad unosi badnjak u kuću, domaćin tada kaže “Hristos se rodi!” – a svi ukućani odgovaraju “Vaistinu se rodi!”

Tamjan i smirna

Kađenje doma tamjanom podsećaju na smirnu i tamjan koji su doneseni kao darovi novorođenom Isusu.

Orasi u slami u uglovima kuće označavaju vlast Božju na sve četiri strane sveta.

Pogača

Pogača koja se lomi, podseća na reči Isusove: “Ja sam hleb živ, a vino krv moja!” Riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile a med sladosti večnog života pod okriljem Boga. Sveća koja se pripaljuje za Badnji dan i Božić, predstavlja svetlost Božju i podseća na Isusove reči: “Ja sam svetlost svetu!”

Jabuka

U hrišćanskom svetu ovo voće simbolizje ljubav, plodnost, veseo duh i mladost. Opis se poklapa sa nutricionističkim stavom da je jabuka najzdravije voće na svetu. Jabuka obiluje vitaminima i mineralima, a bogata je i antioksidanatima i dijetnim vlaknima. Ona snabdeva organizam energijom, sprečava umor, čuva koncentraciju, jača imunitet, a vrlo je efikasna u borbi protiv virusa i bakterija jer štiti od prehlade.

Suva smokva

Drvo i plod smokve simbolizuju život, plodonosnost, napredak i mir. Ponekad se smokvino drvo prikazivalo kao drvo znanja, a spaja u sebi simboliku i muškog i ženskog principa, sa listom koji predstavlja muški princip, ii lingam, i plodom koji predstavlja ženski princip, odnosno joni. Smokvin list označava strast i seksualnost. Korpa sa smokvama označava plodnost i ženu kao boginju ili majku. U hrišćanstvu, smokvino drvo ponekad zauzima mesto jabukovog drveta kao drveta poznanja u rajskom vrtu.

Orah

U tradiciji starih Slovena orah zauzima značajno mesto. Smatrao se zaštitnikom porodice i kao sveto drvo neraskidivom vezom ljudi sa svojim precima. U pojedinim starim obredima, ne samo slovenskim, orah se nameće kao simbol plodnosti. I to kao voćka koja može doneti rodnost, ali i kao simbol izobilja i bogatstva.

Posna trpeza

Pita od ribe

800 g lososa ili šarana

500 g tankih kora

1 praziluk

peršun

1 limun

1 dl kisele vode

ulje, biber, so

Ribu skuvajte u vodi s limunovim sokom, očistite od kostiju i usitnite. Dodajte biber, so, peršun, narendanu koru limuna i prodinstani praziluk. Sve dobro promešajte. Poređajte 3-4 kore prskajući ih mešavinom ulja i kisele vode, stavite nadev od ribe, sledećih nekoliko kora i tako ređajte do kraja. Pecite na jačoj temperaturi oko pola sata i isecite na komade kada se pita prohladi.

Slani rolat od krompira i spanaća

1 kg krompira

100 g spanaća ili veza blitve

100 g pirinča

2 šargarepe

veza peršuna

100 g mariniranih šampinjona

1/2 kašičice aleve paprike

1/2 kašičice belog luka u prahu

narendana korica limuna

100 g posnog majoneza

50 g kečapa, 50 g susama

muskatni oraščić

ulje, biber, so

Krompir skuvajte u slanoj vodi. Posebno skuvajte spanać ili blitvu. Povrće ocedite i propasirajte, dodajte narendanu koru limuna, biber, so i muskatni oraščić, pa oklagijom razvucite u koru na nauljenoj foliji posutoj sveže pečenim susamom.
Posebno pomešajte kuvani pirinač i kuvanu šargarepu iseckanu na kockice, dodajte sitno seckane šampinjone, peršun, alevu papriku, beli luk, so i biber. Dobro promešajte i premažite koru od krompira i spanaća. Urolajte i stavite u frižider da se dobro ohladi. Rolat premažite posnim majonezom, ukrasite gustim kečapom i pospite susamom.

Punjena dimljena pastrmka

800 g dimljene pastrmke

250 g praziluka

200 g crnog luka

200 g patlidžana

200 g suvih brusnica

200 g badema

2 dl vermuta

½ kašičice anisa

maslinovo ulje

beli biber, so

Prodinstajte praziluk, crni luk i patlidžan isečen na tračice, malo posolite, dodajte beli biber i anis, i napunite dimljene pastrmke. Prelijte ih maslinovim uljem i ispecite u rerni. Mlevene bademe i brusnice propržite na maslinovom ulju, prelijte vermutom i kuvajte dok se umak ne zgusne. Ribu servirajte s kuvanim brokolima i čeri paradajzom, prelivenu umakom.

Riblje pečenje u vinu

500 g šarana
500 g somovine
500 g kečige
2 dl ulja
2 dl belog vina
1 ljuta papričica

1 list lovora

1 vezica peršuna

biber, so

Očišćenu i opranu ribu isecite na komade, pa je propržite na malo ulja. Stavite je u pogodnu vatrostalnu ili zemljanu posudu. Nalijte ulje, vino i malo vruće vode. Dodajte so, biber, lovorov list, seckani peršunov list i naseckanu ljutu papričicu. Poklopite posudu folijom, pa stavite u umereno zagrejanu rernu i pecite pola sata. Skinite foliju pa produžite sa pečenjem sve dok riba ne porumeni.

Šaran u pivu

1,5 kg šarana
3 glavice crnog luka
50 g korena celera
50 g kuvanog integralnog pirinča

1 kašičica senfa
malo aleve paprike

1 ljuta papričica

peršunovo i celerovo lišće
7,5 dl svetlog piva

ulje

suvi biljni začin, biber, so

Luk isecite na kolutove a celer na štapiće i prodinstajte na malo ulja i vode. Očišćenog šarana premažite iznutra senfom i napunite kuvanim pirinčem u koji ste stavili suvi biljni začin, biber i sitno seckano lišće peršuna i celera. Stavite ribu na podlogu od luka, celera i tucane ljute papričice, posolite, prelijte pivom, poklopite i pecite u rerni. Kad je riba gotova, izvadite je, ocedite, a bujon kuvajte dok ne uvri do polovine, pa propasirajte. Umak po potrebi dosolite i prelijte šarana.

Morski plodovi s integralnom testeninom

500 g integralne testenine
50 g crnog luka
500 g morskih plodova
1 dl maslinovog ulja
1/2 dl belog vina
250 g paradajz pelata

50 g dimljenog biljnog kačkavalja
pola vezice peršuna
2 čena belog luka
1 kašika kapara
kora limuna ili pomorandže
beli biber, so

Integralnu testeninu skuvajte al dente. Iseckajte luk i propržite ga na maslinovom ulju, pa dodajte plodove mora. Prodinstajte 5 minuta, dodajte belo vino, a kad vino ispari, umešajte naseckane pelate sa sokom. Kuvajte 10 do 15 minuta pa dodajte seckan peršun, beli luk i pola kašike seckanih kapara. Kuvajte još minut-dva, a pre serviranja narendajte koru limuna ili pomorandže. Umak s plodovima mora prelijte preko testenine i dodajte preostale kapre i narendan dimljeni biljni kačkavalj.

Musaka od vrganja i patlidžana

1 kg plavog patlidžana

200 g vrganja

100 g paradajz-pirea

100 g prezli

100 g biljnog kačkavalja

biber, so

Plavi patlidžan kuvajte u slanoj vodi 10 minuta. Ocedite, prohladite i isecite na sitne kocke. Pomešajte prezle i biljni kačkavalj. U široku plitku podmazanu posudu sipajte polovinu patlidžana i na listiće iseckane vrganje, prelijte paradajz-pireom i polovinom mase od prezli i kačkavalja. Dodajte preostali patlidžan i završite prezlama. Pecite 15 minuta i dok je vruće pobiberite. Musaku servirajte ohlađenu.

Salata od pasulja

500 g tetovca
5 suvih ljutih paprika
2 čena belog luka

50 g zdrobljenih oraha

suvi bosiljak
ulje, sirće

biber, so

Pasulj potopite noć ranije u hladnu vodu pa ga skuvajte.
Potopite suve paprike u toplu vodu petnaestak minuta, ocedite i sitno iseckajte.
Skuvani pasulj propasirajte, ubacite papričice, orahe, zgnječen beli luk, bosiljak, biber, so, sirće i ulje i dobro promešajte.

Česnica

1 kg brašna

1 kašičica soli

5 dl tople obične ili mineralne vode

malo praška za pecivo

1-2 kašike meda

Česnica se mesi bez kvasca. Brašnu dodajte so i prašak za pecivo, promešajte i postepeno dodajući vodu umesite testo. Poprskajte ga brašnom, prekrijte i ostavite sat vremena da odstoji, a onda premesite. Podelite testo na tri dela i rastanjite svaki prema veličini tepsije. Stavite prvu koru i poprskajte je uljem. Između kora možete da stavite tucane orahe, šećer i suvo grožđe. Prekrijte je drugom korom, ponovo poprskajte uljem a običaj je da se stave novčić i druga znamenja, zrna žita i komadići zdravca. Poklopite trećom korom, ispecite i premažite medom.

Igor Marić