Kukuta (Conium maculatum) slavna još od vremena Sokrata. Nažalost, čuveni filozof, prema Platonovom opisu njegove smrti, bio je prinuđen da oduzme  sebi život ispijajući otrov od kukute koji su mu dali. Otrov je bio najpravljen najverovatnije od semenkica kukute koje su najotrovnije, kako se danas, zahvaljujući detaljnijem proučavanju ove biljke zna.

  Nema sumnje da je umro vrlo brzo. Na to upućuje dejestvo ovog izuzetno jakog otrova. Moguće i posle par minuta. Toksikolozi kažu da je slavni filozof prvo dobio vrtoglavicu, kako i sam grčki naziv ove biljke „conium” ukazuje „koja izaziva vrtoglavicu“, onda je nastupila utrnulost, poremećaj vida, paraliza, teško disanje da bi na kraju nastupila i smrt izazvana paralizom disanja. Ode Sokrat sjajni.

  Od antičkog vremena kada se koristila kao legalno sredstvo kojim su se izvršavale smrtne kazne u staroj Grčkoj, slava kukute pronosila se  vekovima kada je korišćena kao efikasan otrov za egzekuciju neprijatelja. Mnogi su umrli od njenog dejstva, među njima i  Đovani Mediči, slavni gospodar Firence.

  Kod nas kukute ima na svakom koraku. Bujna priroda Balkana nudi i lek i otrov. U Srbiji gde je registrovano  oko 3200 vrsta biljaka postoji oko 150 otrovnih samoniklih vrsta( bez gljiva i ukrasnih biljaka). Profesorka Vesna Kilibarda, načelnik Odeljenja za toksikološku hemiju Nacionalnog centra za kontrolu trovanja kaže da se ova otrovna biljka sama prikazuje kao opasnica čim je dodirnete.

  Kukuta je, prema rečima profesorke Kilibarde, dosta rasprostranjena u našoj zemlji i možemo je prepoznati po jako neprijatnom mirisu.

– Zbog konina – kaže profesorka Kilibarda – cela biljka ima jak miris na mišji urin. To se posebno oseti leti, kada biljka cveta i kada se protrlja kroz prste.

   Danas su trovanja, na svu sreću, ovom biljkom veoma retka. Nastaju, uglavnom, ako se biljka zameni sa peršunom ili celerom. Ali i to je retko jer obe ove jestive biljke imaju lep miris dok kukuta odbija neprijatnim mirisom, a osim toga, kukuta ima i znak upozorenja na stabljici a to su smeđo – crvene pege.

 – Cela biljka je otrovna ali najviše otrova ima u semenu i cvetnim štitovima gde je  skoncentrisan konin i srodni alkaloidi-  kaže profesorka Kilibarda .

    Iako je izuzetno otrovna kukuta se koristila u narodnoj medicini uglavnom za lečenje neuralgija a ponegde, u jako malim dozama, i kao afrodizijak. Kod starih evropskih naroda imala je ulogu glavne magijske biljke. Neki germanski zapisi navode da su veštice od nje pravile obloge. Sigurno su znale šta rade, a mi koji nismo upućeni u tajne opasnih biljaka trebalo bi da je zaobilazimo i da se prisetimo svaki put da je jedan bliski rođak ove biljke, Cicuta (ili Vodena Kukuta) proglašena za najotrovniju biljku koja raste u Severnoj Americi.

                       D.D.

bakterije beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes drvo energija holesterol hrana imunitet jetra karcinom knez lazar koža lek lepota lečenje limun manastir med more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka srbija srce travar ulje umetnost uskrs vitamin c voda zdravlje želudac

Vidi još: Kako RUsi uspešno leče anemiju

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com

Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljemo neželjenu poštu.

close

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com