Ana Anđelina Komnina Dukina bila je jedno vreme, bez sumnje, najmoćnija osoba  u srpskom kraljevstvu. Moćnija, govorilo se, i od svog supruga, srpskog kralja Radoslava Nemanjića. Zajedno sa njim kraljevala je od 1228. do 1234.godine.

Najstarija ćerka  epirskog despota i solunskog cara  Teodora  Anđela Duke Komnina i Marije Petralifene koja je pripadala  vizantijskog porodici italijanskog porekla, udala se za srpskog kralja Radoslava  iako su bili u sedmom stepenu krvnog srodstva.

 Političke prilike tada su bile takve da sedmi stepen srodstvo nije smetao, a samo par godina pre toga, u slučaju jedne druge žene – jeste.

kralj radoslav

 Stefan Prvovenčani,  otac Radoslavljev pokušao je, naime,  1216. godine da organizuje brak između svog najstarijeg sina (Radoslava) i Teodore, ćerke  Mihaila I Komnina Duke osnivača epirske despotovine.  Ali – nije išlo. Crkva je zabranila sklapanje braka zbog bliskog krvnog srodstva.  Bio je to sedmi strepen krvnog srodstva, što se smataralo nedopustivim za brak, pa do njega nije ni došlo.

Politički brak Ane i Radoslava

 Nove političke prilike  omogućile su ubrzo da se ipak orode epirska i srpska dinastija.

 Na sklapanje braka insistirao je Anin otac Teodor jer mu je bila potrebna podrška moćne Srbije. Iako je Ana bila  u istom stepenu krvnog srodstva sa Radoslavom kao i Teodora – volja glavara bila je presudna. Kanonska pravila su mogla da budu prekršena ili bar im se progledalo kroz prste.

  Pripreme za brak koje su učvrstile vezu epirske despotovine i srpske kraljevine trajale su, kako su zabeležili hroničari, gotovo godinu dana.  Verovatno je brak konačno blagoslovio i srpski arhiepiskop Sava.

  Ana i Radoslav su se venčali  1219. ili 1220. godine.

  Tada je Radoslav Ani poklonio čuveni verenički prsten koji  i danas možemo da gledamo u Narodnom muzeju u Beogradu i zamišljamo sa kakvom radošću ga je ona primila od Radoslava i sa kakvom nadom ga je on njoj dao.

Verenički prsten

  Verenički prsten koji je Radoslav poklonio Ani ima masivnu glavu sa natpisom na grčkom jeziku u sedam redova i stihovima.

 Na njemu piše:

„ Ovo je verenički prsten Stefana, izdanka loze Duka, te stoga, Ano iz roda Komnina,u ruke ga primi“.

 Stihove je sastavio lepanski mitropolit Jovan Apokavk. Prsten je izrađen  najverovatnije u Solunu pre nego što će Ana Doći u Srbiju, kada se već znalo da će venčanja biti.

 Tekst je napisan na grčkom zato što je, u to vreme kraljević, Radoslav, želeo da naglasi svoje grčko poreklo, pošto je po majci bio unuk vizantijskog cara Alekseja III.

 Neobičan splet okolnosti odigrao se  gotovo 800 godina kasnije kada je  ovaj prsten voljom Božjom stigao u Srbiju.

  Prsten je vraćen Srbiji zaslugom akademika Dejana Medakovića koji ga je 1960-ih primetio kod jednog minhenskog antikvara.  Kada se raspitao o prstenu dobio je podatke koji su ga šokirali.  Prsten je poticao iz Srbije, iz doba Nemanjića, i najverovatnije verenički prsten kralja Radoslava.

Dvor u Paunima kod Uroševca

   Smesta je o tome  obavestio Narodni muzej u Beogradu. Nadležni su hitro reagovali. Iz budžeta je izdvojen novac za otkup. Akademik Medaković dao je minhenskom trgovcu 5000 tadašnjih maraka. U Srbiju je doneo neprocenjivu istorijsku relikviju – verenički prsten kralja Radoslava.

   Lepa Ana stići će u Srbiju, na dvor u Paunima ( u blizini Uroševca)  gde će se obaviti i svadba. Staviće na prst verenički prsten i otići sa Radoslavom na  medeni mesec u Zetu. Početak je nagoveštavao radost, ali neće je baš biti.

   Ana je bila lepotica krajnje slobodnog ponašanja. Lepa, ljupka, vitka, vragolasta unela je živost u srpski dvor, otmenost i kulturu. Ali, zavrtela je mozak kralju Radoslavu do te mere da je pokušavao pod njenim uticajem da tek osamostaljenu srpsku crkvu ponovo dovede pod grčku vlast.

 Monah Teodosije Hilandarac u drugoj polovini 13. veka zapisao je:

„ Blagočastivi Radoslav kralj postade pokoran ženi, od koje i bi povređen umom“.

ana komnina dukina

 Zaista, Radoslav se u potpunosti oslanjao na tasta Teodora, što se pripisuje Ani. To je smetalo  srpskoj vlasteli. Radoslav je imao mlađeg brata Vladislava koji je bio protiv progrčke politike pa se udržio sa vlastelom. Zbacili su sa prestola Radoslava početkom 1234. godine.

Ana Komnina Dukina i Radoslav beže

  Poniženi i uplašeni Radoslav i Ana odlaze za Dubrovnik, gde su ih lepo primili.  Ali razmažena, ponosita i vragolasta Ana nije mirovala. Teodosije Hilandarac  beleži da mu „ zbog lepote žene njegove stadoše zavideti mu u Dubrovniku“.

 Odlaze iz Dubrovnika. Lađom stižu u lepi Drač. Tu se odigrava ljubavna drama. Po nekim izvorima, u Draču Ana stupa u vezu s komandantom grada , nekim Frankom, koji je čak nameravao da ubije Radoslava.  Drugi izvori kažu da mu je jedan „ Fruz“ ( Francus) zapretio i oteo ženu.

  U svakom slučaju – tu su se razišli. Ili, kako je Hilandarac zabeležio: „ Posle kratkog vremena bi lišen te zlonaravne i lukave žene u Draču.“

   Pod kakvim okolnostima – ne zna se. Tajna je obavila lik Ane u svim kasnijim godinama.

 Radoslav se vratio u Srbiju gde se zamonašio pod imenom Jovan. A Ana, žena zbog koje je „ postradao umom“ nestala je u naslagama prošlosti.   Moguće je da se vratila u Epir svome ocu, gde se možda zamonašila, a moguće i da se zamonašila i u Srbiji. Ko zna. Nije dokazano ni da su imali sina Dragoslava Jovana. Prekrio bi je zaborav da nije vereničkog prstena koji i danas živo priča ljubavnu priču Ane i Radoslava. 

Dijana Dimitrovska

Vidi još: Vladarka koja je Srbiji donela krunu

afrodizijak biljke boje breza bubrezi cvet dijabetes drvo energija hrana imunitet jetra karcinom knez lazar kopriva koža lek lepenski vir lepota lečenje limun manastir med mikroorganizmi miris muškarci nemanjići pluća podmlađivanje potencija radost rak reuma slikar slikarka so srce travar vitamini voda zdravlje zdravo zglobovi želudac žene