Kukuta (Conium maculatum) slavna još od vremena Sokrata. Nažalost, čuveni filozof, prema Platonovom opisu njegove smrti, bio je prinuđen da oduzme sebi život ispijajući otrov od kukute koji su mu dali. Otrov je bio najpravljen najverovatnije od semenkica kukute koje su najotrovnije, kako se danas, zahvaljujući detaljnijem proučavanju ove biljke zna.
Nema sumnje da je umro vrlo brzo. Na to upućuje dejestvo ovog izuzetno jakog otrova. Moguće i posle par minuta. Toksikolozi kažu da je slavni filozof prvo dobio vrtoglavicu, kako i sam grčki naziv ove biljke „conium” ukazuje „koja izaziva vrtoglavicu“, onda je nastupila utrnulost, poremećaj vida, paraliza, teško disanje da bi na kraju nastupila i smrt izazvana paralizom disanja. Ode Sokrat sjajni.
Od antičkog vremena kada se koristila kao legalno sredstvo kojim su se izvršavale smrtne kazne u staroj Grčkoj, slava kukute pronosila se vekovima kada je korišćena kao efikasan otrov za egzekuciju neprijatelja. Mnogi su umrli od njenog dejstva, među njima i Đovani Mediči, slavni gospodar Firence.
Kod nas kukute ima na svakom koraku. Bujna priroda Balkana nudi i lek i otrov. U Srbiji gde je registrovano oko 3200 vrsta biljaka postoji oko 150 otrovnih samoniklih vrsta( bez gljiva i ukrasnih biljaka). Profesorka Vesna Kilibarda, načelnik Odeljenja za toksikološku hemiju Nacionalnog centra za kontrolu trovanja kaže da se ova otrovna biljka sama prikazuje kao opasnica čim je dodirnete.
Kukuta je, prema rečima profesorke Kilibarde, dosta rasprostranjena u našoj zemlji i možemo je prepoznati po jako neprijatnom mirisu.
– Zbog konina – kaže profesorka Kilibarda – cela biljka ima jak miris na mišji urin. To se posebno oseti leti, kada biljka cveta i kada se protrlja kroz prste.
Danas su trovanja, na svu sreću, ovom biljkom veoma retka. Nastaju, uglavnom, ako se biljka zameni sa peršunom ili celerom. Ali i to je retko jer obe ove jestive biljke imaju lep miris dok kukuta odbija neprijatnim mirisom, a osim toga, kukuta ima i znak upozorenja na stabljici a to su smeđo – crvene pege.
– Cela biljka je otrovna ali najviše otrova ima u semenu i cvetnim štitovima gde je skoncentrisan konin i srodni alkaloidi- kaže profesorka Kilibarda .
Iako je izuzetno otrovna kukuta se koristila u narodnoj medicini uglavnom za lečenje neuralgija a ponegde, u jako malim dozama, i kao afrodizijak. Kod starih evropskih naroda imala je ulogu glavne magijske biljke. Neki germanski zapisi navode da su veštice od nje pravile obloge. Sigurno su znale šta rade, a mi koji nismo upućeni u tajne opasnih biljaka trebalo bi da je zaobilazimo i da se prisetimo svaki put da je jedan bliski rođak ove biljke, Cicuta (ili Vodena Kukuta) proglašena za najotrovniju biljku koja raste u Severnoj Americi.
D.D.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi još: Kako RUsi uspešno leče anemiju
