Kozlac (Arum maculatum ) opasna je biljka koja mami, posebno decu, svojim privlačnim izgledom. Najpre je to crveni privlačni cvet, a nakon oprašivanja još zamamniji, crveni, sočni plod. Naravno, ta crvena boja znak je opasnosti. Kozlac ili zmijsko grožđe, vino i rakija, zmijin češalj, kalendar, zakoznik, majasil kako ga još nazivaju) je višegodišnja zemljasta biljka iz porodice kozlaca (Araceae). Izuzetno je otrovna biljka. Zapravo, sve kod kozlaca je otrovno. I samo dodirivanje kozlaca izazvaće žarenje i plikove na koži.
Nije uopšte preporučljivo koristiti kozlac za bilo šta, iako postoje recepti po kojima on pomaže pri lečenju nekih bolesti. Zbog toga što je otrovan i veoma malo istražen, zvanična medicina ga ne koristi a narodna ga je odavno odbacila jer se uverila u njegovu smrtonosnu „ efikasnost”.
– Kozlac sadrži alkaloid aroin – kaže profesorka Vesna Kilibarda. – Često raste blizu sremuša. Nikada ne treba brati sremuš i kozlac u isto vreme. Sremuš može da se koristi presan, dok je kozlac otrovan i tek kuvanjem gubi škodljive sastojke. Ukoliko se pojedu bobice (naročito deca), javljaju se bolovi i žarenje, a na kraju neosetljivost u ustima, jaka žeđ, smetnje pri gutanju, povraćanje, proliv, smetnje pri mokrenju, nepravilan rad srca, u najtežim slučajevima nastupa smrt pri očuvanoj svesti.
Budući da se prvi znakovi trovanja kozlacem vide odmah jer otrovani odmah oseća žarenje i bol u ustima ( kasnije postaje razdražljiv, povraća, gubi glas dobija grčeve i smetnje u radu srca ) može se ublažiti trovanje uzimanjem aktivnog uglja koji vezuje za sebe otrovne supstance. To je, nraavno, tek prva pomoć, jer je sledeći korak – lekar.
Kozlac najčešće raste na senovitim i vlažnim mestima u nizinskim šumama. Raste blizu jestivog sremuša, koji je poslednjih godina postao nezaobilzna salata na srpskim trpezama, zbog čega ne treba brati čak sremuš koji raste u njegovoj blizini.
Kozlac se oprašuje na pomalo sadistički način. Male bube privlači cvet i omamljuje jak miris klipa a dlačice postavljene nadole sprečavaju im izlaz iz stupice. One „ teturaju” po ženskom cvetu, pokušavajući da izađu odatle, ostavljajući sa svojih nožica pelud koji su donele sa muških cvetova. Kada se ženski cvetovi na tako „ grub” način oplode, duge dlačice koje su bile kao zatvorske rešetke – uvenu i oprašivači srećni i zdravi mogu da odlete do sledećeg klipa.
Bratislava Vukanović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
