Kozlac (Arum maculatum ) opasna je biljka koja mami, posebno decu, svojim  privlačnim izgledom. Najpre je to crveni privlačni cvet, a nakon oprašivanja još zamamniji, crveni, sočni plo­d. Naravno, ta crvena boja znak je opasnosti. Kozlac ili zmijsko grožđe, vino i rakija, zmijin češalj, kalendar, zakoznik, majasil kako ga još nazivaju)  je višegodišnja zemljasta biljka iz porodice kozlaca  (Araceae). Izuzetno je otrovna biljka. Zapravo, sve kod kozlaca je otrovno. I samo dodirivanje kozlaca izazvaće žarenje i plikove na koži.

 Nije uopšte preporučljivo koristiti kozlac za bilo šta, iako postoje recepti po kojima on pomaže pri lečenju nekih bolesti. Zbog toga što je otrovan i veoma malo istražen, zvanična medicina ga ne koristi a narodna ga je odavno odbacila jer se uverila u njegovu smrtonosnu „ efikasnost”.

kozlac opasan i kad ga dotakneš

– Kozlac sadrži alkaloid aroin – kaže profesorka Vesna Kilibarda. – Često raste blizu sremuša. Nikada ne treba brati sremuš i kozlac u isto vreme. Sremuš može da se koristi presan, dok je kozlac otrovan i tek kuvanjem gubi škodljive sastojke. Ukoliko se pojedu bobice (naročito deca), javljaju se bolovi i žarenje, a na kraju neosetljivost u ustima, jaka žeđ, smetnje pri gutanju, povraćanje, proliv, smetnje pri mokrenju, nepravilan rad srca, u najtežim slučajevima nastupa smrt pri očuvanoj svesti.

 Budući da se prvi znakovi trovanja kozlacem vide odmah jer otrovani odmah oseća  žarenje i bol u ustima ( kasnije postaje razdražljiv, povraća, gubi glas dobija grčeve i smetnje u radu srca ) može se ublažiti trovanje uzimanjem aktivnog uglja koji vezuje  za sebe otrovne supstance. To je, nraavno, tek prva pomoć, jer je sledeći korak – lekar.

Kozlac najčešće raste na senovitim i vlažnim mestima u nizinskim šu­mama. Raste blizu jestivog sremuša, koji je poslednjih godina postao nezaobilzna salata na srpskim trpezama, zbog čega ne treba  brati čak sremuš koji raste u njegovoj blizini. 

 Kozlac se oprašuje na pomalo sadistički način. Male bube privlači cvet i omamljuje jak miris klipa a dlačice postavljene nadole sprečavaju im izlaz iz stupice. One „ teturaju” po ženskom cvetu, pokušavajući da izađu odatle, ostavljajući sa svojih nožica pelud  koji su donele sa muških cvetova. Kada se ženski cvetovi na tako „ grub” način oplode, duge dlačice koje su bile kao zatvorske rešetke – uvenu i oprašivači srećni i zdravi mogu da odlete do sledećeg klipa. 

Bratislava Vukanović

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med melem mladost more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi