Jezik starih Slovena intrigira kroz vekove. Kada bismo znali prastari jezik naših dalekih predaka, znali bismo ponešto i o njima. Ali, nažalost, u to za nas maglovito doba nije bilo pismenosti pa nije mogao ni da bude zapisan i tako sačuvan.
Ne možemo čak ni da nagađamo kako je zvučao praindoevropski jezik kojim se govorilo nekoliko milenijuma pre naše ere, najverovatnije negde u istočnoj Evropi ili zapadnoj Aziji, od koga će kasnije nastati razgranata porordica indoevropskih jezika.
Ne znamo ni kako je zvučao praslovenski jezik kojim su govorili Sloveni (Srbi) pre svoje seobe na jug (po teoriji da su Sloveni došli na Balkan, jer postoji sve snažnija teorija da su oduvek bili na Balkanu). Ni praslovenski jezik nije imao sreću da bude zapisan, jer kod Slovena pismenost počinje tek posle njihove seobe na jug, zapad i istok.
Jugoistočnomakedonski dijalekat, na koji su Ćirilo i Metodije oko 863.god. preveli najvažnije bogoslužbene knjige, bio je još uvek sličan praslovenskom tako da jezik tih tekstova danas nazivamo staroslovenskim.
Stručnjaci za jezik kažu da se u oblasti glasovnog sistema, praslovenski jezik razlikovao od današnjeg prvenstveno po tome što je imao mnogo više raznih samoglasnika.
Zahvaljujući jeziku i praslovenskim rečima po nešto znamo i o načinu života starih Slovena.
Imali su razvijenu zemljoradnju jer za nju imaju mnogo reči:žito, pšenica, raž, ječam, ovas, proso, hmelj, tikva, dinja, repa, zob, hren, mak. Koristili su oruđa čije reči su nam ostavili: plug, ralo, kosa, srp, motika, lopata, vile. Stočarstvo: konj, goveda,svinja, koza, ovca. Imali su tekstil: vuna, lan, konoplja. Gajili su voće: jabuka, kruška, šljiva, orah, lešnik, breskva, trešnja. Slatkovodno ribarstvo: riba, karaš, som, štuka, pastrva, linjak, jesetra, klen, ugor, kao i oruđa: udica, mreža, vrša, osti. Plovidba: lađa, čun, veslo, krma. Poznavali su pčelarstvo. Od metala: železo, olovo, srebro, zlato.
Transport: voz, saonice, sedlo, tovar, jaram, uzda, bič. Muzički instrumenti: gusle, bubanj, pištaljka, svirala. Bio je razvijen i kovački zanat, a pogotovu drvodeljski i kolarski.
Kada su stupili u kontakt sa romanizovanim stanovništvom na Balkanu, koje je govorilo mesnim dijalektima latinskog jezika, primali su pojedine reči i od njih. U staroslovesnki jezik ušle su reči iz biljnog sveta: bosiljak, cer, dunja, lovor. Zatim iz svakodnevnog života reči: mazga, paun, mramor, sumpor, vrt, vrč, konopac, raka, račun, sapun, ulje. A na stanovništvo koje je živelo na Balkanu pre dolaska Rimljana, i pre Slovena uvek će nas podsećati njihovi nazivi reka: Dunav, Sava, Timok, Vrbas, Drina, Tamiš, Tisa, Morava, Lim, Rzav, Kolubara, Ljig, Ibar, Mlava.
Nebojša Đorđević
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
