Doseljavanje Slovena u svoje mesto pod suncem zbivalo se u maglovito vreme. Mnoge su vojske jezdile u prošlosti Srbijom i mnogo je ljudi ginulo u potrazi za nekim svojim osunčanim padinama. Područje današnje Srbije, nekako uvek u centru nekih pohoda, bilo je poprište strašnih sukoba.

   Ti sukobi postaju intenzivniji kada su  oslabile granice prema severu koje su Rimljani držali uz pomoć Istočnih Gota koji su se jednostavno povukli u Italiju oko 488. godine, ostavljajući iza sebe  „ ranjive prolaze“.

  Sloveni, koji vrebaju tražeći bolja mesta za život, odmah su ih uočili. Prvi zabeleženi podatak o jednom slovenskom napadu na Balkansko poluostrvo desio se za vreme vladavine Justina I (518-527). Izveli su ga, kako navodi zvanična istorija, Anti koji su živeli „u neposrednom susedstvu Sklavina“. Sklavini, iliti Sloveni, kako ih nazivaju antički pisci, živeli su u prostranim stepama severno od ušća Dunava, na levoj obali, pored Anta, a uz njih su se nalazila i nomadska naselja Bugara, koje vizantijski pisci najčešće nazivaju Hunima.

  Od tada pa nadalje, oni će zajedno, ili odvojeno, sve u zavisnosti od  okolnosti, jurišati preko teritorije današnje Srbije. Najžešći napadi Anta i Sklavina bili su za vladavine Justinijana (527-565) u čije će doba  Obala donjeg Dunava od ušća do Đerdapa biti  zaposednuta sklavinskim naseljima koji kreću iz oblasti Češke, Moravske i zakarpatskih prostora sve do Vlaške i Moldavije, dok Anti prodiru od Ukrajine sve do Đerdapa.

   Kad su se dobro pozicionirali na levoj obali Dunava, kreću u pohode preko velike reke, pljačkajući podunavske provincija Carstva. Išli su čak do Niša. U tim pohodima godišnje je ginulo ili zarobljavano oko 200.000 Romeja, a iza napadača ostajala je pustoš: porušeni gradovi, siromaštvo, glad.

   Onda su se dosetili da prezime na  tuđoj teritoriji i zapravo je tako potvrde kao svoju.

  Mnoga plemena žele da se nasele u Carstvu ali vlasti u Carigradu to ne dozvoljavaju. Avarima, ipak, polazi za rukom da dobiju dozvole i 562.godine, oni dobijaju od Carigrada odobrenje da se nasele u Panoniji, između Mitrovice i Beograda.

   Došljaci Avari žele prirodno Sirmium (Sremsku Mitrovicu) koji drže Gepidi. Kako osvojiti moćan grad nego se udružiti sa Langobardima. Zajedno, oni 567. godine uspevaju da pobede Gepide, ali umesto da njima predaju grad, pobeđeni ga daju Vizantijskom carstvu. Naredih 15 godina trajaće rat između Carstva i Avara za Sirmium. Borbe se vode i oko Singidunuma, Viminacijuma i drugih podunavskih gradova.

   Ali, ključni grad Sirmijum pašće  u avarske ruke 582.godine, kao i Singidunum, a zatim i  Viminacijum.

  Ova iskustva sa dobro utvrđenim gradovima naučiće nove slovenske osvajače da nauče da grade opsadne sprave u obliku kule-helepole.

  U odlučujućoj bici na Titelskom bregu, vizantijska carska vojska će 600.godine potpuno poraziti Avare. Biće to u to doba najveća klanica na ratištima. U močvarnim vodama na ušću Tise u Dunav podaviće se ogroman, neznan, broj vojnika. Vizantijska vojska je , prema istorijskim podacima, zarobila 3.000 Avara, 8.000 Slovena i 3.200 Gepida.

  Narod Slovena koji se u periodu 614-616. godine, prema jednom zapisu, sastojao od Draguvita, Sagudata, Velegezita, Vajunita, Verzita i drugih plemena – počeće polako da se umiruje. Ne odmah i konačno, jer stepska krv je uzavrela i jaka i tera na akciju.

  Shvatajući opasnost od slovenskih plemena, car Iraklija (610-641) je pokušao da ih smiri. Prema kazivanju cara Konstantina VII Porfirogenita, car Iraklije je srpskim plemenima koja su došla u njegovu zemlju ponudio solunsku oblast, koja je po njima dobila ime Servija, ali oni nisu tu dugo ostali. Hteli su da idu dalje, tražeći svoje mesto pod suncem.

  Nebojša Đorđević

bašta beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma slikar srbija srce travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac

oblakbeli

Postani član našeg kluba

Prijavi se za tekstove
oblakbeli.com