Ćirilo i Metodije su nam doneli pismenost ali u 9. veku kada se to dešavalo zapad ih je proganjao kao da su vojnici koji su želeli da osvajaju teritorije a ne ljudi od pismenosti i književosti!
Latinski sveštenici su želeli dominaciju oduvek, poništavajući napore prosvetitelja da uvedu svoju pismenost.
Naši prosvetitelji Konstantin ( Ćiril) i Metodije su rođeni u Solunu i po svojoj prilici nisu Sloveni nego Grci, radili su u nenormalnim uslovima i pod pritiscima. Oni moraju sve vreme da se suprostavljaju snažnom otporu franačkog i latinskog sveštenstva. Metodije je čak bio utamničen i zlostavljan čitave tri godine i njihovo delo je bilo vrlo brzo uništeno.
Obojica su bili visokog obrazovanja i položaja. Konstantin sa diplomatskim misionarskim iskustvom, a Metodije kao monah i poznavalac slovenskih prilika i običaja.
Oko 863. godine Konstantin (Ćiril) je izumeo slovensko pismo, glagoljicu i utvrdio osnovnu gramatičku normu slovenskog književnog jezika.
Rade predano: prevode knjige sa grčkog na slovenski, uvode slovensko bogosluženje i razvijaju organizaciju slovenske crkve. Konstantin se pred smrt 869. godine zamonašio i dobio ime Ćiril. Metodije umire 885. godine.
PREDLAŽEMO
Jedna od najistaknutijih Metodijevih učenika bio je Kliment možda i sam Sloven.
Kliment je osnovao školu u kojoj je negovana glagoljica, postavio je temelje slovenske crkve u Makedoniji, svojim originalnim delima i prevodom vizantijskih tekstova stvorio je fond staroslovenske književnosti koji će i posle njegove smrti 916. postati osnova književnosti makedonskih i srpskih zemalja. Osnovu srpske književnosti čini staroslovenska književnost prevedena ili originalna, uglavnom iz 10. i 11. veka. To su pre svega biblijski tekstovi. Tek iz poslednjih godina 12. veka, sa područja srpskih zemalja, sačuvana su dva znamenita ćirilska rukopisa: Miroslavljevo jevanđelje oko 1185. u Vukanovo jevanđelje oko 1197/9.
Biblijski tekstovi odigrali su presudnu ulogu u formiranju estetike, poetike i čitavog pogleda na umetnost kod Srba.
Slovenski preci Srba govorili su u doba pre svoje seobe na jug jezikom koji se danas naziva praslovenskim i deo je razgranate indoevropske porodice jezika. Svi ti jezici vode poreklo od jednog jezika praindoevropskog, kojim se govorilo nekoliko milenijuma pre naše ere, najverovatnije negde u istočnoj Evropi ili zapadnoj Aziji. Taj jezik nije zabeležen jer nisu znali za pismenost. Ni praslovenski jezik nije doživeo da bude zapisan jer kod Slovena pismenost počinje tek posle njihove seobe na jug, zapad i istok. Jugoistočnomakedonski dijalekat na koji su Ćirilo i Metodije oko 863. godine preveli najvažnije bogoslužbene knjige bio je još uvek sličan praslovenskom, tako da jezik tih tekstova danas nazivamo staroslovenski.
U oblasti glasovnog sistema praslovenski jezik se od današnjeg razlikovao prvenstveno time što je imao mnogo više raznih samoglasnika.
Kako je izgledao praslovesnki znamo po nekim rečima koje su ostale u upotrebi.
PREDLAŽEMO
Od Starih Slovena nasledili smo ove reči:
U zemljoradnji: žito, pšenica, raž, ječam, ovas, proso, hmelj, tikva, dinja, repa, bob, hren, mak.
Od oruđa u nasleđe su nam ostale sledeće reči: plug, ralo, kosa, srp, motika, lopata, vile…
U stočarstvu: konj, goveda, svinja, koza, ovca…
Koristili su ono što i mi danas koristimo i njihove reči su: vuna, lan, konoplja.
U voćarstvu: jabuka, kruška, šljiva, orah, lešnik, breskva, trešnja…
Ribarstvo: karaš, som, štuka, jesetra, klen, ugor, udica, mreža, vrša, osti, kao i lađa, čun, veslo, krma…
Muzički instrumenti su: gusle, bubanj, pištaljka, svirala.
Staroslovenski nazivi reka :Dunav, Sava, Timok, Vrbas, Drina, Tamiš, Tisa, Morava, Lim, Rzav, Kolubara, Mlava, Ibar.
Ne da se praslovenski jezik, baš kao što se ne daju ni Sloveni.
Nebojša Đorđević
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
