Vinčanska kultura, jedna od najrazvijenijih u Evropi, vremenom izrasta u tri regionalne varijante: podunavsku, južnomoravsku i kosovsku. Biće to preci naših Podunavaca, Moravaca i Kosovara.
Vinčanci na velikom prostoru
Žitelji Vinčanske kulture koji žive na mnogo većem području nego što je to današnja Srbija – grade ista staništa, imaju iste alate od kamena i kosti: kalupaste i jezičaste sekire, dleta, tučkove, šila, igle. Koriste ista posuđa: ukrašene zdele, pehare na koničnoj nozi, dekorisane amfore i glinene figurine.
Reklo bi se svuda isti, ali ima jedna stvar koja ih razdvaja: privređivanje. Jedni su preduzetniji a time i bogatiji, drugi zaostaju.
U ovu prvu spadaju Podunavci koji su obradom zemlje i negom krupne stoke ubrzo stvorili stabilne viškove proizvoda koja joj je omugućavala da od susednih etno-kulturnih grupacija dobija sirovine koje nije imala na svojoj teritoriji kao što je erdeljski opsidijan, dragocena sirovina za izradu srpova i preciznih alatki ( oštra sečiva, svrdla ).
Stabilnost privrede omogućila je zajednici da veći broj svojih članova oslobodi neposredne proizvodnje i da ih usmeri na specijalizovane delatnosti, iznalaženju lokalnih sirovina ili njihovu preradu: cinobrat, alabaster, mermer, nefrit.
Rudari i zanatlije
Tako nastaju grupe koje ovladavaju rudarskim znanjem i zanatskim veštinama. One se vremenom osamostaljuju i odvajaju od svojih saplemenika. Jedna od tih grupa, u blizini Majdanpeka, otvara duboka okna, da bi došla do nove sirovine – bakarne rude, ali su je u početku koristili isključivo za izradu ukrasnih predmeta.
„Niži standard“ imaju južnomoravske i kosovske zajednice koje znatno duže zadržavaju tradicionalne drušveno-privredne odnose, zbog čega njihova kultura nosi obeležje izrazitog konzervatizma. Zajednice na Kosovu pokazale su, međutim, izuzetnu nadarenost za maštovito dekorisanje posuđa i realističko oblikovanje ljudskih i životinjskih figura.
Vinčanci Podunavci očigledno znaju sa „parama“. Stiču bogatstvo pošto se sredinom neolita javljaju nova zanimanja: trgovac i zanatlija.
Imaju retke minerale
Naši Vinčanci nude nešto što drugi nemaju. Prvi put se u istoriji civilizacije pojavlujuje neko ko nema njivu ni zemlju nego donosi nešto što tamo nema i prodaje ga ili menja za nešto što on nema. Nude rude i retke minerale. Vinčanci imaju cinabarit, sulfid žive od koga se pravi crvena boja. Crvena boja je statusni simbol, nalazište je retko, a čim je retko to znači da je skupo. Vinča ima oksid bakra, ima malahita od koga se prave perle za nakit, ima azurita plavog, ima i okera, nema opsidijana ali ga „uvozi“ sa Karpata. Opsidijan je prirodno vulkansko staklo koga tamo ima i koje je dopremano rekom sa Karpata. Kada se opsidijan izlomi, dobiju se izuzetno oštri sitni komadi
Ako smo mislili da se Vinčanci nisu brijali, prevarili smo se. U Vinči je pronađen brijač od opsidijana od koga se i dan-danas prave skalpeli za operacije oka. Vinčanci su imali i alatku za košenje trave koja se jednostavno pojavila kao hrana za zimu za životinje koje su počeli da čuvaju.
Kada su arheolozi u Vinči pronašli predmete od bakra, poslali su ih u Kembridž na analizu: Stigla je zvanično potvrdu da je Vinča prva na svetu topila bakar.
Nebojša Đorđević
