Vinčanska kultura, jedna od najrazvijenijih u Evropi, vremenom izrasta u tri regionalne varijante: podunavsku, južnomoravsku i kosovsku. Biće to preci naših Podunavaca, Moravaca i Kosovara.
Žitelji Vinčanske kulture koji žive na mnogo većem području nego što je to današnja Srbija – grade ista staništa, imaju iste alate od kamena i kosti: kalupaste i jezičaste sekire, dleta, tučkove, šila, igle. Koriste ista posuđa: ukrašene zdele, pehare na koničnoj nozi, dekorisane amfore i glinene figurine.
Reklo bi se svuda isti, ali ima jedna stvar koja ih razdvaja: privređivanje. Jedni su preduzetniji a time i bogatiji, drugi zaostaju.
U ovu prvu spadaju Podunavci koji su obradom zemlje i negom krupne stoke ubrzo stvorili stabilne viškove proizvoda koja joj je omugućavala da od susednih etno-kulturnih grupacija dobija sirovine koje nije imala na svojoj teritoriji kao što je erdeljski opsidijan, dragocena sirovina za izradu srpova i preciznih alatki ( oštra sečiva, svrdla ).
Stabilnost privrede omogućila je zajednici da veći broj svojih članova oslobodi neposredne proizvodnje i da ih usmeri na specijalizovane delatnosti, iznalaženju lokalnih sirovina ili njihovu preradu: cinobrat, alabaster, mermer, nefrit. Tako nastaju grupe koje ovladavaju rudarskim znanjem i zanatskim veštinama. One se vremenom osamostaljuju i odvajaju od svojih saplemenika. Jedna od tih grupa, u blizini Majdanpeka, otvara duboka okna, da bi došla do nove sirovine – bakarne rude, ali su je u početku koristili isključivo za izradu ukrasnih predmeta.
„Niži standard“ imaju južnomoravske i kosovske zajednice koje znatno duže zadržavaju tradicionalne drušveno-privredne odnose, zbog čega njihova kultura nosi obeležje izrazitog konzervatizma. Zajednice na Kosovu pokazale su, međutim, izuzetnu nadarenost za maštovito dekorisanje posuđa i realističko oblikovanje ljudskih i životinjskih figura.
Vinčanci Podunavci očigledno znaju sa „parama“. Stiču bogatstvo pošto se sredinom neolita javljaju nova zanimanja: trgovac i zanatlija.
Naši Vinčanci nude nešto što drugi nemaju. Prvi put se u istoriji civilizacije pojavlujuje neko ko nema njivu ni zemlju nego donosi nešto što tamo nema i prodaje ga ili menja za nešto što on nema. Nude rude i retke minerale. Vinčanci imaju cinabarit, sulfid žive od koga se pravi crvena boja. Crvena boja je statusni simbol, nalazište je retko, a čim je retko to znači da je skupo. Vinča ima oksid bakra, ima malahita od koga se prave perle za nakit, ima azurita plavog, ima i okera, nema opsidijana ali ga „uvozi“ sa Karpata. Opsidijan je prirodno vulkansko staklo koga tamo ima i koje je dopremano rekom sa Karpata. Kada se opsidijan izlomi, dobiju se izuzetno oštri sitni komadi
Ako smo mislili da se Vinčanci nisu brijali, prevarili smo se. U Vinči je pronađen brijač od opsidijana od koga se i dan-danas prave skalpeli za operacije oka. Vinčanci su imali i alatku za košenje trave koja se jednostavno pojavila kao hrana za zimu za životinje koje su počeli da čuvaju.
Kada su arheolozi u Vinči pronašli predmete od bakra, poslali su ih u Kembridž na analizu: Stigla je zvanično potvrdu da je Vinča prva na svetu topila bakar.
Nebojša Đorđević
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dunav energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
