Botanička bašta, i to najveća na Balkanu, buja uz porodičnu kuću Mileta Stojilovića u selu Tabanovac, kod Petrovca na Mlavi. U tom raju nema čega nema. Srećni vlasnik i zaljubljenik u biljke, biolog i prosvetni radnik po struci, domaćin Mile je svoj raj nazvao „Vrt zdravlja“, i u njemu gaji stare sorte voća i povrća, čuvajući tako srpsku tradiciju na najbolji i najefikasniji način.
Ima tu najčudnijih biljaka iz sveta, koje predano uzgaja, ima i kalemljenih novih sorti koje sam pravi.
– Sve u svemu kada ih sve saberem imam oko 2000 vrsta, domaćih, starih, kalemljenih, novih i iz drugih krajeva sveta – govori nam zadovoljno, pokazujući tek iznikle mladice ovog kišnog proleća. Zbog mnogo kiše, očekuje Mile dosta napasnika i biljnih vaši ove sezone, nema sumnje da će sve biti pod kontrolom na 60 ari imanja.
Vinova loza rekorder
Već je uredno orezao lozu koja je simbol njegovog Vrta zdravlja. Na ulazu u imanje ova loza tradicionalno rodi toliko da se ljudi zabavljaju brojeći grozdove. jedne godine izbrojali su na jednoj lozi 150 grozdova! Kad simbol botaničke bašte dobro rodi, očekuje se da i sve ostalo bude tako.
Botanička bašta, poznata i po tome što tu dolaze ljudi iz cele Srbije i posebno naši povratnici iz inostranstva, tražeći da kupe stare sorte. Na ceni je paradajz, a Mile ima , verovali ili ne 50 vrsta paradajza!
Da li je moguće da postoji toliko vrsta, pitamo Mileta ali on već nabraja:
– Imam volovsko srce, bivolje srce ( to su različiti), imam jabučara, baba Janin, popov paradajz, kosovski, borak, somborski, zora, tigrela, plava lepotica, crni grozdasti, rismka sveća, poire, andine, ananas…
Samo prirordni preparati
Ne može ni da se zapiše sve, a kamoli da se zapamti. Neke su sorte poznate, nekima je davao imena po ljudima od kojih je seme dobio. Za Mileta, najvažnije su stare sorte koje više voli i poštuje jer su zdravije, hranljivije, sadrže više vitamina, minerala i drugih sastojaka. Izdržljivije su od novih po pitanju mnogih osobina, jedino , veli, ne mogu da odole biljnim vašima. Za njih Mile ma prirodne preparate koje pravi od lista duvana, koprive, belog i crnog luka, pelina ili ih prska zašećerenom vodom. To su izuzetno efikasni prirordni preparati i ne treba izmišljati toplu vodu.
– Čuo sam da koriste i koka – kolu za suzbijanje biljnih vaši ali to nije isplativo za velike površine – kaže Mile i dodaje da je koka-kola univerzalno sredstvo izgleda za sve.
U Tabanovac dolaze ljudi po vinovu lozu, a Mile ima oko 100 vrsta vinove loze! Zavisi za šta vam loza treba, za vino, za jelo, za rakiju.
Gaji 25 vrsta lubenica, pedesetak vrsta jabuka, isto toliko šljiva, krušaka.Posebno ceni samonikle voćke kojih kod nas u Srbiji ima oko 100 vrsta.
– To je hrana koju je priroda namenila ljudima i ona je posebna jer utiče na zdravlje ljudi – govori Stojilović.- Šta je zdravije od drena koji je simbol zdravlja, džanarike, trnjine, drenjine, jarebike, brekinje,mukinje, crnog gloga, pasjeg trna, borovnice, kestena, šipka, oskoruše, brusnice, vinogradarske breskve…
U Vrtu zdravlja mogu da se nabave i neobične vrste voća: japanska krušku, ili jabuka sa kao krv crvenim mesom, indijanska banana – asemina, fizalis – peruanska jagoda, iranska breskva koja se bere pošto se potpuno osuši na stablu.
Muzej tikve
Tu je i cveće, najmanje 250 vrsta, razni žbunovi, puzavice.
Svega ima u Vrtu zdravlja, najvećoj botaničkoj bašti u Srbiji i na Balkanu i sve biljke voli Mile, čini se jednako osim tikve, nju voli više od svih drugih. U slavu tikve napravio je i muzej.
U muzeju na nekih 50-tak kvadrata svrstao je sve vrste koje ima. Dominiraju tikve lengerije ili sudovnjače od kojih su se nekada pravili sudovi. Ima Mile Stojilović od tikve umivaonik, lustere, lampe, zahvataljke, kutlače, pljuskavce za vodu, hvataljke za jabuke, pa čak i kasicu prasicu koja se „otključava“ kada se napuni tako što se razbije i naravno tikvu lufu koja služi za – kupanje. Ona je posebno interesantna jer je i danas tražena, posebno od onih koji znaju koliko je vredna organska kozmetika. Ona blago masira i pilinguje kožu i nije potreban nikakav gel ili sapun. Vraća se polako na scenu.
Možda će se u upotrebu polako vratiti i stari zaboravljeni predmeti od tikve koji se mogu videti u Miletovom Muzeju tikve. Ako ne, mogu bar da nas zaintrigiraju ili zasmeju, kao kasica prasica koja mora da se razbije kada se napuni.
B. Vukanović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi još:
Korovi su prijatelji naše bašte
