Kamena šuma kraj Mataruške banje i u smrti živi milion godina. Tu nema lista da zatreperi, nema grane da se zanjiše, ni hlada da se putnik odmori. Tu je kamen davno pokorio i šumu i vreme, držeći ih u granitnom zagrljaju dugom milion godina. Toliko dugo živi ta kamena šuma na brdu Lojanik, iznad Mataruške banje, najmlađe banje u vodom bogatoj Srbiji. Ili, toliko dugo je već mrtva hrastova šuma.
Našu jedinstvenu kamenu šumu stvorila je – nevolja i vreme. Šumu hrasta kitnjaka je u dalekoj prošlosti najpre preplavila vulkanska lava, a zatim su, kažu geolozi, tuda prošle mineralne vode bogate silicijumom koje su u narednom milenijumu sve kalcificirale u materiju tvrđu od kamena.
Nezaboravno je iskustvo šetati kamenom šumom sa tom brojkom od milion godina u glavi. Duh te beskrajne reke vremena struji fosilnom šumom, jedinstvenom ne samo u Srbiji, več i u svetu gde ih ima još tridesetak. Istovremeno, nije mrtav duh šume koja je zbrisana pre milion godina, neki tračak davno ugaslog života javi se na tren kroz tišinu koju ništa ne remeti, ni poj ptice, ni zvuk cvrčka. Tu čak i vetar retko zalazi jer zna da nema šta da pokrene.
Niko ovde i ne zalazi, zaziralo se od davnina od ove mrtve šume, osim domaćina koji su ovu neobičnu šumu desetkovali, koristeći fosilne ostatke okamenjenog drveta za oštrenje svojih sekira, srpova i kosa i noževa, tvrdeći da niša tako dobro ne naoštri sečivo, U poslednje vreme, rekoše, šumu posećuju i turisti željni novog selfija sa neobičnog mesta.
Ima svoju kamenu šumu Rusija u dalekom Sibiru, ima i Češka, Grčka, Velika Britanija, Ukrajina, Belgija, ali naša je nastala na svetom kraljevskom prostoru, koji je prvi put pomenuo Stefan Prvovenčani u povelji izdatoj manastiru Žiča 1219-1920. godine kojom se Žiči daruje selo Ribiči, živo i danas sa tim nazivom, samo kao zaselak.
U blizini kamene šume je manastir Žiča iz prve polovine 13. veka koga je podigao srpski kralj Stefan Nemanjić poznatiji kao Prvovenčani. Postaće Žiča kraljevska crkva u kojoj će biti krunisano ukupno sedam srpskih vladara, a Sveti Sava će nakon sticanja crkvene samostalnosti 1219.godine proglasiti Žiču za sedište prve srpske autokefalne arhiepiskopije.
Do kamene šume stiže se 8 kilometara dugom pešačkom stazom od Mataruške banje, mlade banje koja je nastala 1898. godine i to tako što joj je pomogla reka Ibar, koja je promenila tok, ostavljajući korito sa toplom vodom. Voda je mirisala na sumpor i kasnije se uspostavilo da leči ginekološke, reumatske, neurološke probleme i oboljenja perifernih krvnih sudova.
U krugu od pedesetak kilometara okupili su se tako sveta Žiča, banja, kamena šuma, a sve ih povezuje,ako ne svojom obalom ono bar svojim vodenim dahom, Ibar koji izvire na planini Hajla u susednoj Cnoj Gori, uliva se u Zapadnu Moravu kod Mataruške banje, prolazeći “kanjonom kraljeva” koji je dobio naziv po brojnim zadužbinama srpskih vladara i pamteći vreme kada su tu cvetali jorgovani koje je zasadio kralj Uroš I za svoju voljenu kraljicu Jelenu Anžujsku.
Možda Ibar, koji je nekada drugačije, tekao pamti i vreme kada je tu u paleolitu listala šuma, kada je padao žir i vetar njihao grane stoletnih hrastova, moćnog drveta koje pokazuje da ne traje samo dugo u životu, već živi milion godina i u smrti.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
