Zoran Dimitrijević je sam sebi najbolji lekar, a „Reumazon“ njegov najbolji lek. Ovaj medicinski tehničar iz Beograda izlečio je sam sebe tako što je izumeo kremu koja ga je podigla dva puta iz mrtvih.
Sve je počelo pre trideset godina, kada su mu rekli da boluje od Behtereve bolestii. Imao je tada 21 godinu i teško je to podneo. Nekoliko godina je tugovao, pitao se „ zašto baš ja“ dok je ležao po raznim beogradskim bolnicama gde mu dijagnoze nisu bile svetle.
U beogradskom Reumatološkom institutu gde se lečio mesec dana, konačno su mu otkrili dijagnozu, rekavši mu da boluje od Behterove bolesti, da je to zapaljivi proces koji se ne leči i može da bude samo gore. Doktor mu je objasnio da je bolest podmukla, da dolazi do procesa u kome se hrskavica pretvara u kost u kolenima, prstima, šakama, kukovima i kičmenom stubu, koji postaje kao drvo bez imalo elastičnosti.
– Nisam mogao da hodam, mišići su atrofirali od dugog ležanja, gubio sam na težini. Telo mi je bilo deformisano. Uzrok nastanka ove bolesti niko nije znao da objasni. U Srbiji je retko oboljenje, a muškarce više pogađa – govori Zoran Dimitrijević, prisećajući se tih dana.
Ljudi koji imaju Behterevu bolest uglavnom su nepokretni, ne mogu ruke da podignu, cipele da zašniraju, jedu iz cevčice. Zorana su tako hranili sestra i zet devet meseci. Stanje je bilo promenljivo, gore, dole. Proveo bi u bolnici na infuziji tri dana, a zatim bi izašao i bio spreman da igra fudbal. Bez tegoba bi prošlo i po šest meseci a onda opet udarac.
-Probudio sam je jednog jutra potpuno ukočen- govori Zoran Dimitrijević. – Kada sam konačno uspeo da ustanem, nisam mogao da se ispravim. Bio sam savijen do zemlje,
Ni banje u koje je tražio olakšanje nisu davale bogzna kakve rezultate. Godine su prolazile, sve je bivalo gore.
Sve se zgusnulo u jednom trenutku, kao pred odsudnu bitku. Nije bilo pomaka i Zoran je shatio da mora da krene u drugom pravcu. Okreće se polju alternativne medicine gde je verovao da će naći lek. Ali, put je i tu trnovit, sa mnogo uspona i padova. Nailazi na razne „iscelitelje“ i trudi se da nauči da prepozna žito od kukolja.
Jedni su pomagalili, drugi odmagali.
Vodi ga silna volja, jača od svega, da ozdravi i da stane na noge. Istražuje literaturu, čita, proba, uči o biljkama, koja svojstva ima biljka, za šta pomaže, kako leči, kada se bere, gde raste… Na sva ta pitanja nalazi odgovore i sakuplja ih u svesku. Kombinuje sa receptima stare knjige štampane 1908. godine koju je nabavio, razgovara sa travarima, upija znanje i njihovo iskustvo. Naručuje biljke od travara i od Instituta „Josif Pančić“ i počinje sam da eksperimentiše.
Dve godine pravio je od biljaka tinkture, masti i lekove i sam sebi bio zamorče.
-Prvi „Reumazon“ je nastao u ekspres loncu- priseća se Zoran Dimitrijević- . Kada smo ga skuvali i probali, moje modrice su nestale. Znao sam da sam pronašao pravu stvar za kosti. Ova mast se koristi sa vunom. Zet i sestra su me mazali i uvijali u lan, vunu, pamuk. Čarape i rukavice su bile vunene, čak i leti. Mazali su me 17 meseci dok nisam stao na noge. Kada sam ustao i otišao kod doktora koji me lečio on se zaprepastio. Sugerisao mi je da registrujem proizvode i imam zvaničan patent sa dokazima da su svi lekoviti.
Tako je nastala krema „Reumazon“ koja pomaže kod reumatskog artritisa i drugih degenerativnih promena, otoka, zapaljenskih procesa, a sadrži sedam aktivnih komponenti i nekoliko tajnih.
Ali,sudbina nije završila sa Zoranom Dimitrijevićem. Spremila mu je još jedan težak udarac. Taman kada se podigao iz mrtvih, pre devet godina dok je vozio automobil,doživeo je infarkt. U saobraćajnoj nesreći je izgubio jednu trećinu kičmene moždine , a u vratnom delu nema šesti pršljen. Posle operacije, ponovo je bio u postelji, a dva meseca, koliko je trajao oporavak, supruga ga je mazala njegovom kremom.
-“ Reumazon“ me je opet izvukao iz mrtvih-kaže smejući se Zoran Dimitrijević koji danas hoda, uspravno, i sam je sebi najbolja reklama.- Sve je lepo zaraslo, da lekari nisu mogli da poveruju.
Dva puta ga je iz smrti izvukao „Reumazon“ a treći put, kaže se, Bog pomaže.
-Verujem da me Bog čuva – kaže Zoran Dimitrijević. – Znam da nisam ništa zgrešio u životu. Zbog nečega mi je ovaj teret dodeljen da ga nosim a do kada – ne znam. Smrti se ne bojim, video sam joj lice dva puta i lepo je, i koliko god zvučalo ludo, znam da tamo gde ću jednom da odem – uopšte nije loše. Lepše je nego ovde – verujte mi.
O.B.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi još: Kako se rešiti bola u zglobovima
