Prof. Mića Mladenović o lečenju pčelinjim otrovom

Prof. Mića Mladenović izuzetno poštuje pčele. Prvenstveno zbog toga što je pčela retko blagorodno biće u prirodi: sve što proizvede za ljude je lek – čak je lekovit i njen otrov.

Ovaj poseban insekat kome je priroda podarila žaoku da štiti svoje društvo od nametljivaca i neprijatelja, nažalost, svoj otrov može da upotrebi samo jednom. Kada jednom ubode i ispusti žaoku pčela će, kao neki viteški junak, u narednih 20 minuta uginuti. Njena je žaoka povezana sa utrobom koja će, kada se ona odluči da ostavi žaoku, biti praktično pokidana.

– Pčelinja žaoka je kao indijanska strela, kada se zabode ne može da se lako izvuče. Za razliku od osa ili stršljena čije su žaoke glatke i koji ne umiru kada je ispuste, pčela položi svoj život svaki put kada nekoga ubode jer je žaoka povezana sa utrobom – kaže prof. Mića Mladenović, predavač na Poljoprivrednom fakultetu, stručnjak za pčele i predsednik Apiterapeutskog udruženja „ Api Beo „ u Beogradu.

Ali, opet, za razliku od stršljena i osa, čiji otrov sličan i nije lekovit – pčelinji – jeste. Otrov pčela sličan je otrovu kobre, samo u malim dozama.

Davno su ljudi shvatili da se u žaoci krije lek. Posebno pčelari ili oni koje su iz drugih razloga češće ubadale primetili su da su zdraviji i da nemaju odredjene bolesti, iako su ih njihovi preci imali. Stare civilizacije korisile su žaoku, a posle naučnih potvrda apitoksin je dožive pravu ekspanziju kao alternativna metoda lečenja posebno u Americi i Rusiji.

– U svetu ima 140.000 apiterapeuta koji leče oko trista miliona ljudi – govori profesor Mladenović – a u Srbiji postoje samo dva udruženja, jedno u Nišu koje ima 10 apiterapeuta, drugo u Beogradu sa osamdesetak registrovanih apiterapeuta. Oni podučavaju kako se koriste pčelinji proizvodi, med, polen, matična mleč, propolis ali i otrov iz žaoke.

– Primećeno je da pčelari ne oboljevaju od reume, išijasa, spondiloze, upale zglobova pa se zbog toga pčelinji otrov koristi za sanaciju tih oboljenja – kaže prof. dr Mladenović.- Ali, spisak bolesti koje leči apitoksin je popriličan: multipleks skleroza, sve autoimune bolesti među kojima je i dijabetes, neuralgije, reumatoidni artritis, mišićni poremećaji kao što su fibromiozitis i entezitis. Pčelinji otrov imunostimuliše, poboljšava kardiovaskulatorni sistem poboljšavajući mikrocirkulaciju i protok krvi u perifernim tkivima. Ima dejstvo na virus HIV- a i karcinom, takodje, ali se o tome nerado priča dok ne stignu konkretne naučne potvrde.

– Apitoksin ima snažno baktericidno delovanje, antikancerogeno , antizapaljensko dejstvo , ima moć da normalizuje rad nadbubrežne žlezde, potpuno oporavlja nerve, poboljšava memoriju i deluje analgetički – navodi profesor Mića Mladenović.

Pre nego što se apiterapeut upusti u lečenje apitoksinom potreban je dokaz da pacijent nije alergičan na ovaj otrov. Analiza se dobija na Institutu za virusologiju, vakcine i serume „ Torlak” u Beogradu.

Lečenje apitoksinom se sprovodi na dva načina. Direktnim ubodom pčelice u mišić, kada se žrtvuje pčela i ubrizgavanjem( utrljavanjem)apitoksina koji je prikupljen sa staklenih ploča u koje je sporvedena mala voltaža struje, zbog čega pčele ostavljaju male ubode i male količine otrova koji se kasnije struže i skladišti. Ovom metodom ne žrtvuje se pčela jer je staklena površina onemogućava da trajno ispusti žaoku i da strada.

– Za lečenje je najbolje koristiti samu pčelu – kaže profesor Mića Mladenović. – One se uzimaju pinceptom i stavljaju na mesto gde treba da ubodu, najčešće je to mišić ruke ili noge. U zavisnosti od bolesti potrebno je dati po jedan ili više uboda dnevno u periodu ( opet u zavisnosti od bolesti) od tri meseca do tri godine.

Ko ne voli ubode, može koristiti apitoksin kao prašak koji se ili ubrizgava pod kožu ili utrljava. Uostalom, pčele se mogu koristiti tokom proleća i leta, dok s jeseni idu u zimski san pa je tada apitoksin u prahu jedino rešenje.

Pčelinji otrov ne samo da nas leči od mnogih bolesti i pomaže da se ne razbolimo, nego utiče da ostanemo vizuelno mladi. Izuzetno je popularan kao sredstvo koje zamenjuje botoks i smanjuje bore.

Marljive pčele time su dodale još jednu dobrobit ljudskoj rasi, kojoj čak i u smrti daju samo – dobro.

Dijana Dimitrovska

Pomaže

Reumatske bolesti (artritisi , reumatski arthritis, poliartritis, osteoarthritis…)
Mialgije
Miositis
Muskularne kontrakture
Neuropatije , neuralgije
Migrena
MS
Parkinsonova bolest
Varikozna oboljenja i tromboflebitisi
Sindrom bola različite lokalizacije
Nakon sportskih povreda i sl.

Kontraindikacije

Apitoksin ne treba koristiti u trudnoći , kod alergije na pčelinji otrov, akutnih gnojnih infekcija na koži i kanceroza na koži.

Oči

Apitoksin ne treba upotrebljavati u predelu očiju zbog svojih sastojaka koji mogu dovesti do iritacije pa čak i slepila.

Kurs za apiterapeute

– Radimo na tome da proširimo svest kod ljudi o lekovitosti pčelinjeg otrova- kaže prof. dr Mića Mladenović.- Kao udruženje iškolovali smo šest generacija apiterapueuta. Među njima ima doktora, farmaceuta, pčelara… Upravo je u pripremi sedmi kurs koji traje dva i po meseca, sa kombinovanom praktičnom i teorijskom nastavom, posle čega se polaže test i dobija se sertifikat apitertapeuta. Najviše polaznika do sada smo imali iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore, ali i dva Rusa iz Crne Gore. Na kursu polaznici stiču znanja o biologiji medonosne pčele, njenim proizvodima, biološkim efektima proizvoda, praktičnom radu u pčelinjaku praktičnom radu na tehnologiji izrade preparata i korišćenja žaoke.

Apitoksin

Apitoksin sadrži između 55 do 70 odsto vode. Ostatak čine proteini koje su, uz bioaktivne komponente, odgovorni za reakcije nakon uboda pčela. Melitin čini 50-55 odsto suve materije u otrovu. Ima apamina koji je neurotoksin, adolapamina koji ima antiupalno i analgetsko djelovanje, fosfolipaza A2 koja deluje antiupalno, hijaluronidaza koja širi krvne kapilare, histamin, dopamin i noradrenalin, inhibitori proteaze koji imaju antiupalno delovanje i zaustavljaju krvarenje.

Prikupljanje otrova
Sezona skupljanja otrova traje samo tri meseca u godini, od 15. aprila do 15. jula. Za jedan gram otrova potrebno je da 90 hiljada pčela ubode ploču. Kad pčela ubode u nešto, ona izgubi žaoku i ugine. Međutim, kada ubada u staklenu ploču, na njoj ostaje samo otrov, a ne i žaoka.