Nema mesta od Kruševca, preko Aleksinca, Ribarske i Vrnjačke banje, gde narod nije čuo za  Milojku iz Đunisa i nema u tom kraju familije iz koje neko u proteklih sto godina nije bar jednom otišao da poseti sveto mesto gde se Bogorodica ukazala Milojki i pomoli se za rešenje svoje muke.

   Na mestu gde  je danas crkva posvećena Pokrovu Svete Bogorodice u Đunisu, 1898. godine ukazala se Milojki Bogorodica.  Milojka Jocić je tada imala 13 godina i pošla je na obližnji potok da donese vodu. Kraj potoka joj se ukazala Bogorodica koja joj je rekla da na tom mestu treba graditi crkvu i da će narod dolaziti  na izvor po čudesna ozdravljenja. Njoj lično je Bogorodica savetovala da se preda Bogu i da će ako to ne uradi umreti mlada. Imaće poroda ali neće živeti dugo, što se i dogodilo kada je Milojka Jocić Milovanović otišla na nebo 1909. godine u 25 godini, ostavljajući iza sebe dvoje dece.

   Za čudo u Đunisu se brzo pročulo, pa je narod počeo da dolazi na sveto mesto i da za svoje muke nalazi rešenje.

Poštujući zahtev Bogorodice  narod je ubrzo na označenom mestu sagradio omanju crkvu, a čuvši za događaj i episkop žički  vladika Nikolaj Velimirović dao je odobrenje da se 1934. godine tu sagradi crkva. Vremenom je sagrađena još veća crkva, da bi 1964. godine dobila status manastira, najpre muškog zatim ženskog.  Verujući narod je za sve to vreme pohodio svetu vodu i Milojkin potok, ali je na Milojku potpuno zaboravio.

milojka iz đunisa narodna svetica

 Njen grob, obrastao u travu i istorijski zaborav pronašao je otac Stefan, danas arhimandrit koji se zaintrigirao za njen život. Kreće u potragu za Milojkinim grobom i 2004. godine pronalazi  ga sakrivenog među trnjem i visoke trave, kao i većinu ostalih stogodišnjih spomenika u selu gde se udala, u Malom Šiljegovcu.

 Zajedno sa njenom familijom raskrčio je oko groba otkrivajući  svetu njeno ime – Milojka Jocić.

 U godinama koje slede aktivirali su se naši ljudi u inostranstvu  koji su pomogli da se njen grob uredi i pretvori u lep park. Mirjana Habjanović Đurović je napisala roman o  njoj „ Voda iz kamena“, snima se zatim film i dva dokumentarca. O Milojki se sve glasnije priča, posebno posle mnogih čuda  koje narod doživljava na njenom grobu.

   Na magistrali se postavljaju table sa natpisom  da je pronađen Milojkin grob na seoskom groblju u Malom Šiljegovcu, postavljaju se i putokazi.

  Organizuju se Milojkini sabori svakog 5. septembra i tokom godine hiljade  ljudi hodočasti na njen grob tražeću utehu i lek za dušu i telo.

  Ali, iako narod poštuje svoju zaštitnicu i klanja joj se, Milojka nije uvrštena u kalendar svetih. Ni hiljade čuda  koja je uradila i o kojima govore toliki ljudi nije uspelo da je crkva proglasi zaštitnicom srpskog naroda.  A narod je nominovao za tu nagradu više puta kroz peticije, molbe, zahteve i predloge. Na sve to SPC, uporno ćuti.

 Ali kult Milojke živi i nezaustavljivo ide napred, osvajajući srca naroda Balkana koji je poštuje i moli joj se kao zaštitnici sela, poljoprivrednika i stočara, porodice i braka.

        O.B.

bakterije beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes drvo energija holesterol hrana imunitet jetra karcinom knez lazar koža lek lepota lečenje limun manastir med more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka srbija srce travar ulje umetnost uskrs vitamin c voda zdravlje želudac

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com

Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljemo neželjenu poštu.

close

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com