Ljuto donosi radost svakom čoveku. Najobičnije ljute papričice toliko su zdrave da bi trebalo da se bar jednom dnevno malo – oljutimo. Debeljuce – još i češće. Sigurno će biti mršavije.
Naučno je ustanovljeno da kapsaicin podstiče lučenje želudačnih sokova i reguliše ravnotežu između osećaja gladi i sitosti. To je odlično za one koji se prejedaju tokom obroka – kažu nutricionista i preporučuju svima, a posebno bucama, da kao predjelo jedu salate sa ljutim papričicama jer će one sprečiti prejedanje i smanjiti želju za glavnim obrokom.
Ali, ljute papričice imaju jednu značajniju ulogu od ove! One podižu raspoloženje – svima.
To rade na sledeći način: Kada jedemo ljuto, kapsaicin spaljuje živčane završetke koji se nalaze na našem jeziku. U mozgu se taj efekt doživljava i “prevodi” kao osećaj bola. Da bi se telo oslobodilo bola, mozak počinje da luči takozvane endorfine, koji su zaduženi za dobro raspoloženje i izazivanje osećaja ugode. Moguće je da su Meksikanci uvek nasmejani baš zbog ljutih papričica.
Ljuito za dijabetičare
Uz to, kapsaicin može da doprinese boljem insulinskom odgovoru organizma (što doprinosi prevenciji dijabetesa). Istraživanje na miševima je pokazalo da blokiranje određenog receptora za bol (do čega dolazi usled češćeg uzimanja ljutih papričica) možda da produži život miševima, poboljša njihov metabolizam i popravi lučenje insulina.
Blokiranje tog receptora za bol može biti veoma korisno za produžanje života i metaboličkog zdravlja. Kako to ljuta papričica blokira receptor i produžava život?
Jednostavno, objašnjavaju naučnici, kapsaicin aktivira receptor za bol (TRPV1) koji je, u stvari, toliko povezan sa kapsaicinom da se često naziva “kapsaicinski receptor”. Stalno aktiviranje ovog receptora, što se dešava kad redovno jedemo ljute papričice, može dovesti do njegovog otupljivanja. To je karika i za povezanost kapsaicina sa manjom stopom dijabetesa i ostalih metaboličkih problema, dužeg života i – širokog osmeha.
Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of the Medical Association of Thailand je pokazalo da je kod ljudi koji su popili zašećeren napitak pomešan sa ljutom papričicom, dolazilo do znatno sporijeg povećavanja nivoa glukoze u krvi, kao i da im je metabolizam bio znatno brži nego kod onih koji su popili samo zašećereni napitak.
Dugo se vremena pogrešno smatralo da unos ljute hrane može da izazove probleme sa želucem. Danas je potvrđeno da ljute papričice ne samo da ne uzrokuju čir na želucu, nego naprotiv. Ljuto sprečava da se formria čir na želucu tako što ubija štetne bakterije i stimuliše stvaranje zaštitnih želudačanih sokova.
Kapsaicin deluje kao pravi “ubica” stanica raka. Ovo su potvrdila brojna istraživanja među kojima i ovo koje navodi da je nakon četiri nedelje terapije kapsaicinom, kod većine životinja zaustavljen rast stanica raka prostate, a karcinom veličina tumora je značajno smanjen. Za prevenciju raka prostate preporučuje se uzimanje 400 mg kapsaicina tri puta nedeljno.
Vitamin A i C
Jarkocrvena boja čili papričica svedoči o visokom sadržaju beta-karotena, ili pro-vitamina A. Samo nekoliko kašičica čilija dnevno daje telu ekstra doze vitamina C i A koje su bitne u prevenciji infekcija.
Poboljšavaju probavu: Prema ajuverdi, ljuti ukus stimuliše apetit i poboljšava probavu. Hrana koja se dobro probavlja daje telu neophodne nutrijente i energiju, dok hrana koja se ne probavlja dobro, stvara toksine. Zbog toga, prema ajuverdi, dobra probava je ključna za naše zdravlje.
Skala
Papričice se među sobom razlikuju po ljutini. Što su manje, to su ljuće. Ali, i u granicama jedne vrste razlikuje se ljutina od papričice do papričice.
Ljutina paprike se meri prema posebnoj skali, pri čemu se koriste Scovillove jedinice:
slatka paprika = 0 jedinica
pepperoncini = 100 – 500 jedinica
pasilla = 1 000 – 1 500 jedinica
rocotillo = 1 500 – 2 500 jedinica
jalapeno = 2 500 – 5 000 jedinica
njadž = 5 000 – 10 000 jedinica
vserrano = 10 000-23 000 jedinica
kajenska paprika, tabasko, guntur čili – 30 000 − 50 000 jedinica
crvena savina habanera = 360 000 − 500 000 jedinica
naga viper, infinity čili – 855 000 − 1 500 000 jedinica
Koliko ljutih papričica dnevno može da unese zdrav čovek. Na ovo pitanja stručnjaci odgovaraju: koliko mu prija. Ili, najbolje je slediti pravilo zlatne sredine po kojoj sve, pa prema tome i ljute papričice, treba unositi – umereno. Obično, to znači, da je dovoljno da uzeti dnevno 1-2 kašičice ljute paprike.
Same semenke papričica nisu uopšte ljute. „Ljutina” se nalazi u samim vlakastim rebrima unutar ploda. Semenke postanu ljute zato što su u direktnom kontaktu sa vlaknastim rebrima.
Sve o ljutom
Ako vam je paprika ljuta, ne pijte vodu – kapsaicin je ulje i neće se izmešati sa vodom, nego će se samo raširiti po većoj površini u ustima.
Kapsaicin dokazano smanjuje krvni pritisak i holesterol i time smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara. Ubrzava metabolizam, leči prehladu i temperaturu, sprečava rak i umanjuje bol.
Kada jedemo “ljutu” hranu, telo najčešće reaguje znojenjem, posebno na čelu.
Ljute papričice čine hranu sigurnijom – one uništavaju štetne bakterije u hrani.
Ljute papričice sadrže više provitamina A nego šargarepa (posebno crvene papričice).
Pomažu pri mršavljenu jer ubrzavaju metabolizam.
Ljute papričice na ljude djeluje kao afrodizijak.
Zelene ljute papričice sadrže više C vitamina nego citrusno voće.
Papričice su drugi najpopularniji začin na svetu, odmah nakon soli.
Da bi spriječili zubobolju, stare Maje su na desni utrljavali ljute papričice.
Što je papričica manja, ljuća je. Sve najljuće papričice na svetu su manje od 7 cm.
Ljute papričice ne sadrže holesterol. Sadrže jako malo kalorija i natrijuma. Bogate su A i C vitaminom, i dobar su izvor folne kiseline, kalijuma i vitamina E.
Ljute papričice su voće, a ne povrće.
Ljudi koji jedu ljute papričice generalno su zdraviji.
Prvi Evropljanin koji je otkrio ljute papričice je bio Kristofer Kolumbo u Americi 1493.
Inke su verovale da se uzimanjem ljutih papričica popravlja vid.
Tipičan lek za mamurluk u Meksiku je tanjir supe “natovaren” ljutim papričicama.
Ljute papričice smanjuju apetit, ali i želju za masnom i slatkom hranom.
Bratislava Vukanović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
