U davno, davno doba, nije se sedelo. Određeni broj članova svake zajednice, odrasli muškarci, činili su mobilnu grpu zajednice i ona se delila na podgrupe specijalizovane za lov na određene vrste divljači, za iznalaženje pojedinih sirovina ili za sakupljanje plodova.
Članovi statičnog dela zajednice, verovatno žene i deca, takođe su delili zaduženja i obrazovali grupe za hvatanje kornjača i vodenih ptica, za vađenje krtolastih biljaka ili za preradu pojedinih sirovina.
Naši davni preci su imali autoritete. To su bili ljudi sa posebnim smislom za određene vrste poslova, ili su poznavali tajne prirode ili su imali sposobnost da pronađu nove izvore hrane i sirovina.
Nalazi iz nekih grobova dokumentuju i posebno poštovanje starijih žena, što ukazuje da se iskustvo posebno uvažavalo. Takva pojava poznata je kao gerontokratija. U takvim kulturama nije postojao poseban matrijahalni ili patrijahalni režim, već se uvažavalo iskustvo i godine.
Novija arheolođka istraživanja, međutim, ukazuju da nisu žene bile “ samo u kuhinji“.
U Andima je pronađen grob mlade žene, star oko 9000 godina koja je bila sahranjena zajedno sa oružjem i alatom za obradu ulova. Ona je bila lovac na krupnu divljač. To što je žena sahranjena zajedno sa lovačkom opremom, snažan je dokaz da je bila lovac na krupnu divljač, p navodi se u tekstu objavljenom u časopisu Sajens advansiz, prenosi portal Gizmodo. Autori rada, predvođeni antropologom Randalom Hasom sa Univerziteta u Dejvisu, Kalifornija, nisu se zaustavili samo na tome, već su izvršili deteljnu analizu arheološke literature kako bi utvrdili da li je bilo sličnih nalaza do sada. Kao što su i očekivali, pronašli su veliki broj slučajeva u kojima su žene sahranjivane uz opremu za lov na krupnu divljač.
„Uzorak je dovoljan da se izvede zaključak kako učešće žena u lovu na krupnu divljač nije bilo sporadična pojava“, tvrde autori.
Jasno je da su arheolozi u prošlosti bili svesni ovih nalaza, ali odbacivali su mogućnost da su ove žene bile lovci.
Vrlo je moguće da je podela rada u prošlosti bila ravnopravnija, barem u nekim kulturama. Tim bi sada želeo da dublje zaroni u ovu temu i prouči kako su se rodne uloge vremenom menjale u praistorijskim društvima.
N.Đ.
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
