Hvala bogu što ne živimo u tom periodu. Nimalo nam ne bi bilo lepo. Srbija je pre oko 40 000 godina hladna kao što je danas na krajnjem severu. Granica večnog leda bila je negde oko 1 500 metara nadmorske visine, ispod te linije tlo su pokrivale stepe i retke šume borova, smreke i breza. Doline velikih reka vetrovi su zasipali sitnim peskom stvarajući les po ravnicama.
Zato su prvi stanovnici Srbije izbegavali puste, otvorene predele i za svoja staništa birali pećine na obroncima nižih brda: Timočki basen, zapadne padine Svrljiških planina, severni obronci Maljena, ogranci Crnog vrha i Venčaca.
Živeli su u zajednicama koje su se sastojale od najviše petnaestak članova, od jedne do tri biološke porodice. Opstajali su od individualnog lova i sakupljanja plodova.
U to vreme živeli su krupni biljojedi: džinovski jelen, divlji konj i goveče. Lovili su ih trouglastim šiljcima i lovačkim kopljima, pravljenih od kremena i majstorski obrađena. Izrađivali su i alatke od kosti. Nešto kasnije proširili su lov na nove vrste: mamut, runasti nosorog, pećinski lav, pećinska hijena.
Njihova kultura u početku progresivna i stvaralačka, vremenom je postala konzervativna. Čak i mnogo kasnije, kada je priroda suočila čoveka sa novim životnim problemima, kultura na tlu Srbije nije se bitno promenila, već se neko vreme samo prilagođavala novonastaloj situaciji, da bi se negde oko 25 000 godina p.n.e., konaćno i ugasila.
Prvi stanovnici Srbije već su imali antropološke odlike savremenog čoveka ( Homo Sapiens ).
N.Đorđević
beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes energija hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa koža krv lek lečenje limun manastir med more muzika muškarci nemanjići otrov pluća reuma slikar slikarka srbija srce travar ulje umetnost vino voda zdravlje zglobovi želudac
