Devet je misterija o pčelama i deseta tajna žaoke. Počnimo od žaoke. Sve od pčele je lekovito, pa čak i njen otrov.
Predsednik Srpskog društva za testiranje i ocenjivanje meda, dr Slađan Rašić, koji je i docent na Fakultetu ekološke poljoprivrede Univerziteta EDUKONS sve zna o pčelama, pa i njihove intimne tajne. Recimo, on zna da uradi veštačku oplodnju. To radi jednostvno:
-Matica se uspava u tubi ugljen- dioksidom – kaže on – i u vaginu joj se ubrizga sperma truta.
Zašto bi se razmišljalo o potomstvu, hoće li kraljica majka imati mnogo dece ili ne, kad može da joj se pomogne da „zatrudni“ i iznese na svet mnogo žive i zdrave dece.
Kad porastu, deca će praviti med, polen, saće i biti na korist svima oko sebe.
Davaće im i svoj otrov za lečenje, jer je izuzetno lekovit.
– Kod nas je apiterapija u koju spada i lečenje pčelinjim otrovom na veoma niskoj razini – kaže dr Rašić.- Najjači u toj oblasti su Amerikanci koji se najozbiljnije bave apiterapijom. Rusi su moćni, oni imaju institucije u kojima se primenjuje lečenje pčelinjim proizvodima, pa Kinezi koji imaju posebnu granu apipunkturu koja se sporovodi tako što se iglice umaču u pčelinji otrov i onda ubadaju u unapred određene akupunkturne tačke. Takodje, Kinezi imaju i jonoforezu i elektroforezu: pčelinji otrov stavljen u kreme nanosi se na određeno obolelo mesto a zatim se magnetnim delovanjem ili jednosmernom strujom utire duboko u kožu. U našem okruženju Bugari i Rumuni su daleko odmakli u lečenju pčelinjim otrovom i od njih mnogo možemo da naučimio.
Lečenje pčelinjim otrovom je najteži i najodgovorniji posao u apiterapiji.To je ona poslednja stepenica. Kruna znanja. Zato imamo i tako malo onih koji to primenjuju. Najteže je savladati kako dozirati ubode, objašnjava Rašić. Pčela se uhvati pincetom ili prstima za krilca i lagano prisloni na mesto gde treba bolesnika da bocne. U zavisnosti od škole apiterapije, različito je i doziranje. Ide od 1 do 15 uboda ili od jednog do 60. To znači da ona traje 15 ili 60 dana. Svaki dan pčele vas bockaju po nekoliko puta. Naporan posao i za pčelu i za bolesnika.
Pčelinji otrov je izuzetno skup. Jedan gram pčelinjeg otrova košta ar hiljada evra. S razlogom je skupo, jer je pravo umeće sakupiti ga. Rašić, koga su pčele ubadale hiljadu puta, otkriva kako se to radi:
– Ispred ulaza u košnicu stavi se ploča od pleksiglasa ili stakla u koju su upretene tanke licnaste žice i onda se propusti lagana struja visoke frekvencije i niskog napona. Pčele onda reaguju ljutito, bune se i bockaju tu ploču. Sa svakim ubodom na ploči ostane po malo njihovog dragocenog otrova. Pčelinji otrov se brzo suši i izuzetno je opasan za oči. Zbog ispravanja kiselina iz otrova čovek može da oslepi. Tu treba biti izuzetno oprezan. Kada se osuši, otrov se struže žiletom i tako se dobije beličasto- žućkasta smesa koja je dragocena. Ona se meša sa rastvaračima i ubrizgava pod kožu ili se dalje od nje pripremaju drugi apiterapeutski lekovi.
Živa pčela je najbolji lek, ali ona može da se koristi samo od aprila do oktobra. Posle toga ide na “spavanje”, u zimski san i tada stupaju na scenu praškasti preparati od pčelinjeg otrova. Postoje i kapsule i tablete sa pčelinjim otrovom koje se piju.
Već pomenute komšije, Bugari i Rumuni imaju klinike na kojima pčelinjim otrovom leče mnoge bolesti, a posebno sve vrste zavisnosti ( narkomanija, alkoholizam, pušenje) i , tvrde znalci, veoma uspešno.
Lečenje pčelinjim otrovom kod nas je još u začetku i na individualnim plećima naučnika entuzijasta, ali bez preterane nade da će se brzo razvijati, jer za sada nema one neizbežne i važne karike: prave i iskrene saradnje medicinske struke, stručnjaka iz oblasti farmacije, tehnologije, apitehnike i pčelara praktičara.
– Lekari iz oblasti gde se inače apiterapija primenjuje svugde u svetu jednostavno kod nas nisu zainteresovani za ovu oblast, a mi ne možemo bez njih da napredujemo – kaže dr Slađan Rašić.- Jednostavna je i neizbežna ta sprega; kada su u pitanju neurološka oboljenja koja može da sanira pčelinji otrov tu mora da sarađuje neurolog, ili ako hoćemo da postignemo rezultate u lečenju artritisa to ne može bez reumatologa, mišića bez fizijatra, i tako redom. E, tu je problem. Oni kod nas nemaju interesa da rade, istražuju i da tako napredujemo zajedno. Zato je apiterapija u Srbiji stvar individualnog interesovanja, entuzijazma i rada. Ona je usamljeni jahač kroz ogromno neistraženo prostranstvo koji traži tim istraživača i odgovoran i predan rad. Apiterapija nije magija, ona pomaže ljudskom organizmu da se samo izleči, ali joj u tome treba pomoć stručnjaka.
N.Đorđević
RASKALAŠNA MATICA
Matica uživa u seksu sa trutovima. Kada joj dođe vreme parenja, ona poleti iz košnice i na visini od 10 do 30 metara hiljade trutova se bori za njenu naklonost. Postoji naučna hipoteza da se ona spari i sa četrdesetak trutova i završava sa parenjem tek kada postigne orgazam. Ali za razliku od mlitavaka koji nemaju šanse da priđu kraljici, najbolji će tada i završiti svoju karijeru: kada oplodi maticu ona će u vaginalnom grču otkinuti trutov penis i nesrećnik će skončati u strašnim mukama.
ZVANIČNO
– Profesor Igor Vladimirovič Krivopalov-Moskvin, osnivač klinčke apiterapije, i rukovodilac Internacionalnog centra za tradicionalnu i alternativnu medicinu API u Čeljabinsku, u Rusiji udario je odavno temelje ove oblasti u Rusiji koja ima klinike i centre za istraživanje- navodi dr Slađan Rašić.-Rusi su otkrili da apitoksin u velikoj meri doprinosi oslobađanju od simptoma kod reumatskog poliartritisa i karditisa, mišićnog reumatizma, spondiloartroze, reumatoidnog artritisa, oboljenja perifernog nervnog sistema, nekrotičkih ulceracija, vaskularnih hirurških bolesti – zapaljenja i proširenja vena, Parkinsonove bolesti, bronhijalne astme i hroničnog bronhitisa, migrene, blažih oblika arterijske hipertenzije, ishemične bolesti srca, ali i stanja posle infarkta i šloga, dok utiče i na poboljšanje psorijaze, ekcema i alopecije.
DIM
Zašto se u smirivanju pčela koristi dim?
– U arhetipu pčele postoji iskonska opasnost od vatre. Ona instiktivno uzima med i njime puni mednu voljku( digestivni trakt) čime sprečava sebe da izbaci žaoku usled opasnosti. Time ,zapravo, sebi spasava život a ljude štiti od uboda.
Devet misterija o pčelama
Dr Slađan Rašić otkriva devet misterija o pčelama :
o Srbija ima autohtonu pčelu koja se naziva domaća karnika( Apis mellifera carnica).
o I mrtva pčela može da ubode! Ona ima autonomni refleks, koji funkcioniše i kada je mrtva. Zato oprezno!
o Žaoka pčele je kao indijanska strela: kada se zabode onda ne može da izađe iz kože sisara.
o Pčela koja ubode i ostavi celu žaoku za 20 minuta će umreti. Žaoka je povezana sa njenom crevom koje će joj prilikom uboda biti iščupano.
o Pčela nije agresivna životinja. Na nju agresivnost prenosi čovek. Ona brani svoje gnezdo kao što čovek brani svoj dom i porodicu.
o Sa pčelinjim otrovom valja biti itekako oprezan. Jer, od 0,5 do 2 odsto ljudi je alergično na ubod pčele.
o Pčele nestaju sa naše planete! Bez njih naša planeta bi sasvim drugačije izgledala. Ne bi imala sočnih citrusa i jabuka, ni jagoda, ma ne bi imala ništa što daje plod. Optrašivanje je njen glavni i veliki posao. A onda tek sledi ono što pčela proizvede. Pčele su leteći farmaceuti.
o Trut nema oca.On se rađa iz neoplođenog jajeta.
o U pčelinjem otrovu ima oko 180 različitih jedinjenja koje poznajemo. Šta sve tek ne znamo?!
Vidi još…Nobelovac otkrio lek za duboku starost