Gde su te oblasti u kojima žive najdugovečniji ljudi na svetu? I zašto su njihovi stanovnici najdugovečniji? Da li je to zbog klime, vazduha, hrane koju jedu, zanimanja, hobija… Na ova pitanja pokušali su da odgovore istraživači koji su deset godina obilazili najzdravije kutke sveta, kako bi razotkrili tajnu dugog veka njihovih stanovnika.

Ustanovili su da postoji pet oblasti koje su nazvali „ plave zone” u kojima, srazmerno broju stanovnika, žive najdugovečniji ljudi. To su:

1. Barbađa: ruralni, planinski region Sardinije u Italiji, gde se stanovništvo bavi stočarstvom do duboke starosti i neretko doživi stotu.

2. Ostrvo Okinava u Japanu, koje takođa spada u oblasti s najvećom koncentracijom stogodišnjaka u svetu, uprkos ratnoj istoriji i teškom oporavku posle Drugog svetskog rata.

3. Gradić Loma Linda, koji se nalazi u zagađenom predrgrađu ogromnog Los Anđelesa. Tu živi adventistička komuna „Sedmi dan” , koja broji  9.000 članova i trenutno je najdugovečnija zajednica u Americi.

4. Ikarija u Grčkoj ima najviši procenat devedesetogodišnjaka na planeti. Stopa obolevanja od raka tu je za 20 procenata niža nego u ostalim krajevima Grčke, a demencije gotovo i da nema.

5. Nikoja u Kostariki predstavlja izuzetak od pravila da ljudi u razvijenim zemljama imaju nešto duži životni vek od stanovnika zabačenih krajeva.

najdugovečniji ljudi

Šta je to što ove zone izdvaja od drugih gde žive prosečno stari? 

Analizirajući razloge za veći broj dugovečnih na jednom mestu istraživači su prvo primetili sistem ishrane. Ona se kod ljudi u plavoj zoni bazirala na svežoj, lako dostupnoj i organski proizvedenoj hrani koja često ne može da se nabavi u drugim krajevima.

Na primer, voće  maranon raste samo u Nikoji i sadrži pet puta  više vitamina C nego pomorandža, ali je previše osetljivo  da bi se izvozilo u većim količinama. Uočeno je da stanovnici„ plavih zona” jedu hranu sa malo kalorija, ali punu hranljivih materija. Svuda postoji izreka u stilu „Ne jedi do potpune sitosti”. Nezamenljiv je i koncept porodice, zajedništva i uzajamnog pomaganja. U svim dugovečnim zonama, osim onoj koja se temelji na religijskoj tradiciji u Loma Lindi, akcenat je stavljen na lokalno  uzgojenoj hrani. Takav način proizvodnje u sopstvenoj njivi sve je manje zastupljen i velika je opasnost da će prelazak na masovno proizvedenu i obrađenu hranu skratiti dužinu života, čak i u “plavim” područjima.

O.B.

Vidi još…Devet misterija o pčelama i deseta tajna otrova

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za tekstove u tvoje sanduče

Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš