Čuvarkuća čuva kuću i zdravlje ukućana. Nije zalud dobila naziv Sempervivum tectorum, što će reći uvek živeti.
Živi čuvarkuća uporno, svuda i na nepogodnom tlu gde većina biljaka ne opstaje. Naši stari su je sadili po krovovima jere se verovalo da onda neće udariti grom i da će izlečiti ukućane od sto bolesti. Ponosno nosi narodne nazive vazdaživ, vazdaživa,žednjak, zečji kupus, rosa u zlu dobra, stolist, uhovnik, ušina.
Lekovitost dugovečne čuvarkuće leži u njenim mesnatim listovima. Iz njih se cedi sok koji osim tanina sadrži važne kiseline. U prošlosti je čuvarkuća bila jedan od glavnih lekova. U Evropi, recimo, toliko se verovalo u njenu delotvornost da je Karlo Veliki, pre više od 1000 godina, naredio ukazom da se svuda gaji ova bijka: „I seljak treba čuvarkuću da ima na svojoj kući“.
Tako se vazdaživa proširila Evropom, nastanjujući se na krovovima kuća.
Kod nas je Veselin Čajkanović pisao: “ Čuvarkuća brani kuću od groma i uopšte od svake nesreće. Iz kuće na kojoj je ona ne može lopov ništa ukrasti , čak i ako bi ostala sasvim sama“.
Može da se jede, zapravo, preporučuje se. U Holandiji se čuvarkuća stavlja u salatu a kod nas se sve više jede njena polusestra debela koka. (Srodne su vrste : paučinasta čuvarkuća ( Sempervivum arachodeum) i Sempervivum grandiflorum).
Jedan recept Filipine Velcer iz 16.veka navodi:“ Čuvarkuću gusto zakuvati,tome dodati sok brđanke,na kraju dodati sasvim malo smole i malo nesoljene svinjske masti. Sve to prokuvati, skinuti sa vatre i mešati sve dok se ne ohladi i bude tvrdo. Ova mast je dobra za lečenje ozleda i svežih rana“.
Svakako ova bilka je kod nas najpoznatija po lečenju uha. otuda i jedan od njenih naziva uhovnik. Uvo kad boli ili se pokrene ušna mast , nakapa se u njega čuvarkuća. Ona rastvara stvrdnutu ušnu mast koja izaziva nagluvost i olakšava ispiranje.
Svež sok iz čuvarkuća ima blagotvorno dejstvo na rane,čireve, opekotine, hemoroide,upale desni.
U kozmetici je ova lepa biljka rado korišćena jer , kažu znalci, sveži listovi se isitne, preliću vrućom vodom koja se zatim koristi za umivanje, prskanje, kupanje. Kažu da koža postaje člista, meka i elastična.
Čuvarkuća je najbolja za ugnječenja, kontuzije, opekotine, Rane koje krvare se prelivaju sokom od čuvarkuće, tako deluje i na raskrvavljene desni.
Sa listićima ove biljke možemo da uklonimo bradavice za par dana, ili se rešiti crevnih parazita.
Kod bolova u jetri, tradicionalno se širom Evrope koristi topli oblozi od ove biljke. Vruć obloga se stavlja malo iznad jetre i drži dok se ne ohladi.
Kao čaj ili oblog čuvarkuća znatno ublažava osipe na koži i zapaljenje kože. Za herpes kažu ne postoji lek osim čuvarkućin sok.
Mnogo dobrog donosi čuvarkuća a po starom verovanju ona čuva kuću i od veštica, stavlja se u amajliju da se dete održalo i uglavnom kako se navodi u Glasniku zemaljskog muzeja : „Čuvarkuća je bolja na kući nego dva psa ispred kuće“.
I.Perić
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi još: Kukuruzna svila dobra za bubrege. loša za krv
