Čoveka sa bolesnom jetrom stručnjak lako prepoznaje. Hepatolozi ih viđaju svaki dan i već na prvi pogled znaju simptome. Ali i običan čovek, ako pažljivo gleda, može da prepozna da li neko ima bolesnu jetru. Doktorka Rada Ješić, hepatolog i gastroenteriolog navodi simptome:
-Većina ljudi sa podmaklim hroničnim oboljenjem jetre ima na koži lica i vrata proširene male krvne sudove, takozvane paukolike angiome, neki imaju žutilo beonjača, karminski obojen jezik, kod alkoholičara nabubrela regija parotidne žlezde, kod muškaraca se vidi smanjena maljavost, otok stomaka (pojava vode u stomaku) prošireni krvni sudovi na stomaku, otok nogu. Takođe, vidljivo je i po poremećaju u ponašanju; teškoća u održavanju pažnje, smanjena moć rasuđivanja, konfuzija, premor, depresija, u težim stanjima i koma. Zatim poremećaj funckije bubrega, srca,pluća itd.
Ovi simptomi čoveka sa bolesnom jetrom mogu se primetiti tek kada neko oboli i dođe u poodmaklu fazu. Bolest jetre, poznato je, teško se otkriva.
– Jetra je organ koji ne boli, oboljenja jetre su dosta podmukla i kasno se dijagnostikuju, najčešće kada se već bolest razbukti – kaže dr Ješić.- Najčešće se rutinskim pregledom krvi otkivaju tako dugo pritajene i podmukle bolesti. Obično se u dijagnozi koriste laboratorijski parametri: specifični jetrini enzimi- transamiaze, testovi kojima se utvrdjuje etilogija nekih bolesti (virusi markeri, imunološke probe), markeri za druge infekcije, metaboličke i autoimne bolesti. Vizualizacione metode poput ultrazvuka, kompjuterizovane tomografije i magnetne rezonance su često od neprocenjive vrednosti, ali kada se iscrpe sve druge dijagostičke metode ostaje biopsije jetre kao „zlatni standard“ u dijagnostici ovih oboljenja.
Jetru valja čuvati, jer, dokle god je zdrava jetra – zdrav je i čovek.
-Za zdravu jetru, osim redukovanja kalorija, potrebno je u ishrani smanjiti prerađene namirnice, posebno one koje sadrže proste ugljene hidrate (beli hleb i testenine, krompir, kukuruz, beli pirinač i koncentrovani šećer u napicima). Važno je smanjiti masnoće u ishrani, posebno zasićene masne kiseline (margarin, puter, pavlaka) i pripremati jela na pari, grilu ili kuvanjem u vodi, ili uz minimalnu količinu maslinovog ulja – savetuje dr Ješić.
O.B.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi još… Tajna misija sirćeta
