Instant hrana opasna po život

Instant hrana opasna je po život. Kada bismo stvarno znali šta sve jedemo, verovatno bismo – prestali da jedemo.

Šalu na stranu, stručnjaci kažu da bismo se užasnuli kada bismo imali potpuni uvid u ono što smo kupili u samoposluzi, zapakovano u šarene kutije i kese, jednostavno za nošenje, još jrdnostavnije za spremanje, ali bez svih jasno označenih informacija o sastavu, vrednostima, sa opštim pojmovima poput „zdrava hrana” koji nisu argumentovani. S druge strane, ima i onih koji mikroskopskim slovima štampaju sastav, pa je većini potrebna lupa ili tumač da bi shvatili „šumu” E oznaka za koje maglovito znamo da su aditivi. Šifrovane, brojkama izražene informacije o hemijiskim sastojcima.

– Aditivi su u hemijskom smislu različita jedinjenja i u njima uglavnom preovladavaju hemikalije- objašnjava nutricionista Zoran Roksandić.- Pod E oznakama krije se oko 1.400 različitih aditiva koji su razvrstani u kategorije: boja, konzervansi, antioksidansi, kiseline, regulatori kiselosti, zgušnjivači, stabilizatori, emulgatori, emulgujuće soli,sredstva za želiranje i td.

Primena aditiva u prehrambenoj industriji regulisana je Pravlnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine, ali ga se svi ne pridržavaju. To znači, da svi proizvođači ne poštuju limitiranje(doziranje) aditiva. Osim toga, po zakonu o deklarisanju namirnica, proizvodjač je obavezan da navede količinu dodatog aditiva. Osim nedostupnosti svih informacija, potrošači imaju problema što ne mogu da se snađu sa morem informacija o aditivima.

-Aditivi se proizvode u fabrikama različitih proizvđača i za pojedine je to veoma unosan biznis, poput Kompanije „Ajinomoto” Japan koja proizvodi aspartam – veštački zaslađivač, koji se i dalje prodaje u milionima komada- navodi Roksandić.

Za početak, najvažnije da znamo gde u proseku ima najviše hemije. Zoran Roksandić odgovara:

– Aditivi se najčešće koriste kod svih instant jela i dodataka ishrani. To znači: sve supe i mešavine začina sadrze MSG (Mono Sodium Glutamat – E – 621 ) i to u veoma ozbiljnim količinama. MSG se koristi kao pojačivač ukusa a ima ga i u svim vrstama čipseva. On utiče na receptore u mozgu tako što vas mami da jedete još i još…Veoma je štetan, izaziva rak mozga i inicira Alchajmerovu bolest. Svi instant pudinzi sadrže aspartam, veštački zaslađivač pod oznakom E –951. Ovaj veštački zaslađivač je više od 200 puta sladji od konzumnog šećera i jako kancerogen. Nažalost, ima ga u svim dijetalnim pićima a čak i u nekim proizvodima kao sto je šlag pena koja se preporučuje kao dodatak za palačinke ili sladoled. Da bi ironija bila još veća, na kesicama domaćih pa čak i stranih proizvodjača piše: „Preporučeno za decu” !?

Za razliku od većine potrošača koje smori gledanje deklaracije, nutricionista Zoran Roksandić obavezno čita deklaracije i kupuje one proizvode koji imaju jako malo E – brojeva. A šta nutricioniusta kupac izbegava od proizvoda u samoposluzi?

– Sve instant proizvode, supe iz kesice, delikatesne proizvode kao viršle, zatim pudinge, kečap, različite vrste dresinga( preliv)…To ne kupujem!- odgovara.

Spisak proizvoda s aditivima mogao bi poprilično da se oduži, pa se postavlja pitanja da li postoji neki proizvod za koji bi moglo da se kaže da uopšte nije štetan?

– U apsolutnom smislu teško da ćete nešto naći a da nije ‘zaprljano’ hemijom- odgovara Roksandić.- Čak i koru limuna i narandže morate dobro “oribati’ od svih agensa kojima se ovo južno voće prska. Nije moguće napraviti industrijsku hranu bez veštačkih boja, veštačkih aroma i veštačkih zasladjivača, jer bi nam onda takva hrana bila neukusna. Aditivi i služe tome da nam dočaravaju ukuse. U supama slane, a u pudinzima ili nekim konditorskim proizvodima –slatke ukuse.

Sa industrijalizacijom hemija je nepovratno ušla u naše živote i na naše trpeze. Niko ne može da nam pomogne.

– Drustvo za zastitu potrosaca,koliko je meni poznato,nema mehanizme da spreči nekontrolisanu primenu aditiva, a još manje može da sudi o nutritivnom aspektu primene aditiva- kaže Roksandić.

Moramo se sami boriti sa hemijom. Ne možemo je proterati, ali možemo da se potrudimo da unosimo što manje zatrovanih proizvoda. A to su, podseća nutricionista Zoran Roksandić, svi instant proizvodi, delikatesi tipa salame, parizera, viršle… Njih bi trebalo zameniti hranom bez hemije.

D.D.

Opasni dodaci:
E102, E104, E110, E120, E122, E123, E124, E125, E126, E127, E128, E129, E131, E132, E133, E142, E150, E151,E153, E154; E171, E173, E210, E220, E221, E223, E224, E232, E249, E250, E284, E285, E310, E311, E312, E320, E321. E308, E407, E472, E473, E512, E553, E620, E621, E622, E626, E942, E950, E951, E952, E954, E1440

Zabranjeni:
E103, 105, 111, 121, 125, 126, 130

Sumnljivi dodaci:
E125, 141, 150, 153, 171, 172, 173, 180, 240, 241, 477.

Dodaci koji su stetni za zdravlje i mogu da izazovu:
probleme s crevima: E220, 221, 232, 224
probleme s probavom: E338, 339, 340, 341, 45O, 461, 463,465, 466, u pakovanom sladoledu E407
kožne bolesti: E230,231,232,233
unistava vitamin B12: E220
povecava holesterol: E320,321
nadražuje živce: E311, 312