Slačica se sigurno ljuti na Srbe. Koriste je nemaštovito, uglavnom, za spremanje senfa i turišije! Kao da je ona stvorena samo za te dve stvari! A ona, lekovita do svih granica koje može dati jedna biljka.
Na Istoku, u Indiji, Kini i Japanu – slačica je na zasluženom pijadestalu. Ljudi je vole, koriste je i poštuju njena impozantna lekovita svojstva. Slačica ljuidima u svakoj prilici može pomoći.
Ima je dve vrste. Žuta ( Sinapis alba ) i crna (Brassica nigra).
Sitni plodići i jedne i druge daju nam mnogo dobrih stvari. Razlika između ove dve slačice je neznatna: crna ima malo jači ukus. Sve ostalo je manje – više isto.
Slačicu upotrebljavaju za lečenje mnogih problema: reume, neuralgija, šećerne bolesti, navale krvi u glavu, bolesne jetre, nesanice, bolesti dušnika, zapaljenja plućne maramice, bronhitisa, astme, bolesti pluća, opstipacije, u slučaju prehlade, gripa, glavobolje, mišićnih bolova, promrzlina.
Koristi se vrlo jednostavno, kao obloga, kupka ili čaj.
Obloga može da se napravi od celih zrnaca ( stave se u platnenu vrećicu) ili od 100 grama samlevene slačice koja se zatim pomeša sa toplom vodom i dobijena pasta se stavi između dve tkanine i postavi na bolesno mesto.
Slačica se nikada ne stavlja direktno na kožu, jer će je iritirati. Obloga se drži najviše 15 minuta , a zatim se mesto na kome je bila utopli.
Kupka se preporučuje za lečenje glavobolja, reumatizma, neuralgija, kašlja, visokog pritiska, artritisa, upale grla, prehlada i slično i to tako što se ruke i noge urone dvadesetak minuta u toplu vodu ( najviše do 30 stepeni Celzijusovih). Može da se napuni kada i u nju stavi kesica sa slačicom samlevenom iliu u zrnu).
Čaj od slačice je odličan za bolju cirkulaciju, kod prehlada, bronhitisa, groznica, dijabetesa, bolesne jetre, groznice, bolova u kostima i mišićima .. Pravi se tako što se jedna kašičica mlevene slačice prelije šoljom ključale vode i ostavi da odstoji 5 – 8 minuta.
Poznata po svojoj lekovitosti, niskoj kaloričnosti i visokoj hranljivoj vrednosti ova biljka stigla je u Evropu u XV veku zahvaljujući španskim istraživačima i prvi su se u nju zaljubili Francuzi od koje prave nadaleko poznati senf, ali i razna jela po ugledu na Indijce, gde je omiljeni začin.
Nekoliko proprženih zrnaca slačice može dati običnom jelu neobičan ukus. Može se posuti po pirinču, povrću i salati. Mlevena slačica se koristi za prelive za salate, jela sa jajima, pripremanje senfa, majoneza.
Posebno se preporučuje kod pripreme kupusa, karfiola, mahunarki, kelja, brokolija. Budući da slačica ima izrazita antibakterijska dejstva i da može efikasno da uništi sve parazite koji se nalaze u hrani, zapravo je i preporučljivo stavljati je gde god može. Korisna je biljka i valja je imati ( zrna se čuvaju u nerprovidnoj kutiji na tamnom i hladnom mestu) jer će vam kad tad poslužiiti kao aromatičan začin ili kao lek.
Koristimo više slačicu, biće joj drago kad uvidi da nam je pomogla da ozdravimo i osvežimo neko jelo. Ne samo kao dekoraciju u turšiji.
Sastav:
| selen | 9,96 mg |
| triptofan | 0,04 g |
| omega-3 masne kiseline | 0,20 gm |
| fosfor | 62,76 ,mg |
| mangan | 0,12 mg |
| magnezijum | 22,28 mg |
| dijetalna vlakna | 1,08 g |
| gvožđe | 0,76 mg |
| kalcijum | 38,92 mg |
| proteini | 1,88 g |
| vitamin B3 ( niacin ) | 0,60 mg |
| cink | 0,44 mg |
O.B.
Vidi još: Biljke koje pomažu dijabetičarima
