Api komora? Zašto da ne. Ako je od pčele sve lekovito, čak i njen otrov, zašto ne napraviti malu, kućnu kliniku u kojoj će se ljudi lečiti pčelinjim proizvodima. Goran Stanojević, po struci elektroinženjer, i supruga Sanja lekar, zaljubljeni u pčele odlučili su da ljudima ponude blagodatne proizvode pčela. Tako je, na porodičnom imanju kraj Smederevske Palanke, nikla api komora za lečenje raznih vrsta bolesti. To je kućica od drveta u okviru koje se nalazi 8 košnica sa po 30.000-40.000 pčelica.
Košnice su povezane crevima sa drvenom komorom u kojoj bolesnici sede ili leže udišući miris košnice ili primajući dobre vibracije pčelinje zajednice.
– Oboleli od bolesti gornjih i donjih respiratornih puteva ( sinuzitis,tonzilitis, laringitis, bronhitis, bronhijalna astma), udišu lekoviti vazduh iz samih košnica – kaže Sanja Stanojević- Za to imamo posebno dizajnirane maske, koje smo nabavili u Sloveniji, gde ima dosta api komora. Vibracije koje proizvode pčele preporučuje se kod sindroma hroničnog umora anksioznosti, depresije, reumatoloških, neuroloških bolesti, a smatra se da ležanjem iznad kosnica u trajanju od 30 min zamenjuje neverovatnih 5 sati dnevnog sna. Ovaj efekat se postiže zahvaljujuci mikro vibracijama koje nastaju lepršanjam stotine hiljada krilaca pčela stvarajući pozitivne vibracije koje umiruju telo i mentalni sklop.
Naziv Kudrečkog jezera
Za vreme Turaka često su paljene srpske crkve. Turci bi se prerušili i pitali Srbe; ima li negde blizu crkva. Jedan je čovek rekao gde je crkva ,koja se nalazila neposredno pored jezera, pa kad su je zapalili on se jadao: Kud reče! Tako je nastao naziv Kudrečko jezero.
Stanojevići godinama uspešno sakupljaju i pčelinji otrov. On se u svetu koristi za lečenje mnogih bolesti. U tome su Amerikanci i Rusi otišli najdalje; oni imaju klinike za lečenje apitoksinom, dok u našem okruženju razvijenu apimedicinu imaju: Bugari, Rumuni.Slovenci, Hrvati i donekle mi.
Api komora leči
– Pčelinji otrov uspešno leči bolesti kostiju, od spondiloze, išijasa, preko reumatoidnog artitisa, zatim mišića, krvnih sudova, perifernih nerava, multiplu sklerozu, Parkinsonovu bolest i mnoge druge. Trenutno je u pripremi studija o uticaju pčelinjeg otrova na karcinom, pa ćemo znati na čemu smo kada rezultati budu gotovi.
Pre nego što odete na lečenje pčelinjim otrovom morate uraditi analizu i imati kod sebe relativno svež dokaz da niste alergični na pčelinji otrov. Ljudski organizam se godinama menja, pa su moguća iznenađenja tipa da nikada niste bili alergični, a odjednom jeste. Zato se traži dokaz. Za svaki slaučaj u apikomori se uvek nalazi i epipen.
Api komora
Najkvalitetnije je da se u lečenje u koristi sama pčela. Goran je obučen za to, on uhvati pčelu, prilosloni je na kožu, ona ispusti žaoku, zatim se žaoka izvadi posle određenog vremena i – to je to. Ali, taj način dostupan je samo tokom letnjih meseci. Zimi su pčele u košnici, pa se tada koriste – kreme sa pčelinjim otrovom koji se prethodno sakupi.
Goran Stanojević, elektroinženjer, napravio je, po ugledu na ruski model, svoj aparat za prikupljanje pčelinjeg otrova. On je izumeo staklene ploče kroz koje je posrebrenim ( srebro je antiseptik i smanjuje mogućnost infekcije i zaraze ) žicama sporoveo struju određenog napona i frekvencije. Kad pčela sleti na ploču, struja je natera da bocka po ploči, ispuštajući otrov na nju, a da pri tome ne odbaci žaoku. Apitoksin se u vidu beličastih tragova nakupi na ploči, posle se ostruže i koristi ili prodaje za oko 35 do 40 evra za gram.
Goranovi aparati su dobro baždareni, ne ispuštaju previše struje koja razgnevi pčele i napravi kontraproduktivan.
– Ovaj aparat – kaže Goran Stanojević – daje stimulans pčelama jer matica koja dobija informaciju da je košnica napadnuta pa polaže više jaja i tako pojačava pčelinje društvo.
Da bi se sakupio gram pčelinjeg otrova potrebno je mnogo košnica, mnogo pčelica i mnogo uboda. Stanojevići imaju oko 12 košnica, postavljenih oko Kudrečkog jezera. Od sakupljenog otrova uglavnom prave kreme protiv svih vrsta bolova i za podmlađivanje.
Pčelinji otrov u farmaciji toliko je popularan da mnogi poznati svoj mladoliki izled imaju baš zahvaljujući kremama sa pčelinjim otrovom ili kobrinim koji je sličan pčelinjem samo po gramaži slabiji.
U svakom slučaju, ako vas ubode pčela, nemojte kukati. Budite zahvalni jer će to, ako niste alergični, podići vaš imuni sistem.
O.B.
Tri saveta
1 Budući da je poznato da je pregorelo meso kancerogeno, to se može sprečiti tako što se roštiljsko meso pre pečenja premaže medom.
2 Pčelinji otrov koji je hermetički zatvoren i bez vlage može da traje 20 godina. Čuva se zamrzavanjem.
3 Pčele ne vole crnu boju, ne vole oznojene, namirisane, nervozne, histerične i bučne ljude. Pa ako u te spadate ili ako ste grubi sa njihovim pokućstvom, sigurno će vas napasti. Takodje,pčelari moraju da peru svoja odela ( što retko čine) jer na njima ostaju mirisi i otrov koji iritira pčele.
Život pčela
Zimske pčele žive oko 6 meseci dok letnje pčele žive samo četrdesetak dana. Zimske pčele na jesen uče da se orijentišu i da lete, da sakupljaju polen i obavljaju druge kućne poslove, a onda će, kada dodje zima, najviše vremena provoditi u košnici. Ali one neće spavati, kako se pogrešno veruje, već će obavljati poslove u korist matice i društva oko legla kao i higijene u samoj košnici. Na primer, zagrevaće košnicu da temperatura bude uvek 35 stepeni Celzijusovih neposredno pored legla, što postižu na takav način menjajući mesta u samom klupku u kome se smenjuju na pozicijama: one na spoljnim mestima prelaze na ka unutrašnjim i tako u krug.
