Tajanstveni lila cvet koji vaskrsava pratio je svojom energijom Tedoru Pavlovsku, Teya Doru na veliko takmičenje za najbolju pesmu Evrovizije, u Malme, u Švedskoj. Redak cvet koji čak i potpuno suv ima moć da oživi ako mu se doda par kapljica vode, cvet koji podseća na naše slavne pretke koji su išli putem velike žrtve i naša Teya Dora išli su zajedno stazama slave. Dva cveta među zvezdama.
-Ramonda je divan simbol koji povezuje sve ljude na planeti i daje nadu svima koji su u patnji da će sve biti dobro – kaže Teya Dora u razgovoru za Balkan City Magazine, vođen neposredno pred njen nastup u Malmeu. – Priču o ramondi čula sam od moje mame i jako me je dotakla. Tako se rodila pesma „ Lila ramonda“.
O Osim mistične ramonde, šta je potrebno da bi neka pesma doživela uspeh?
– Mislim da je najvažnije da ona dotakne emociju slušaoca, melodijom, bojom glasa, interpretacijom i rečima. Čini mi se da što je emocija koju neka pesma probudi u čoveku dublja to je i pesma trajnija i postaje evergrin.
O Kako si odlučila da učestvuješ na Evroviziji?
-Posle uspeha moje pesme Džanum – poznate i kao Moye More, moji instagram fanovi, ali i organizatori Evrovizije su me podsticali da pošaljem pesmu na Evroviziju. Bilo mi je drago što ljudi vole ono što komponujem i što moje pesme, stihovi i pevanje bude u njima emociju. Tako sam prelomila i odlučila da pokušam da se takmičim za najbolju pesmu.
O Kako ti izgleda Evrovizija uopšte?
-Mislim da ta vrsta festivala čiji je cilj da ujedinjuje ljude tako što ističe kulturološke razlike treba uvek da postoje. Uz Evroviziju se zemlje medjusobno poštuju i upoznaju i to nekoliko meseci svake godine. Bilo bi sjajno da postoje slični festivali koji bi na globalnom nivou potencirali da razlike treba da spajaju ljude.
O Kakvo si iskustvo stekla u Americi, gde si studirala?
-Stekla sam i ogromno iskustvo i mnogo znanja zato što je Berklee college of music u Bostonu, čiji sam stipendista bila, najprestižniji u svetu i profesori su vrlo uspešni i ostvareni muzičari koji nesebično dele svoja znanja, ali opet svakog studenta podstiču da bude kreativan i originalan pomažući mu da realizuje svoje ideje. To je fakultet poznat po tome što okuplja talente i daje im šansu da iskažu svoju kreativnost u oblasti muzike. Na auidiciji, bez koje se niko ne može upisati na Berkli, najvažnije je da komisija uvidi talenat i originalnost. Pored profesionalnog stekla sam naravno i neprocenjivo lično životno iskustvo koje u Americi daje mnogo drugačiji stil život nego ovaj u Evropi ili u Srbiji, tamo vrlo mlad postaneš samostalan, odgovoran i boriš se, tako da je meni i sa te strane život, posebno u New Yorku, gde sam se preselila pošto sam diplomirala u Bostonu, učinio zrelijom.
O Šta o Srbiji tamo studenti znaju?
-Pa, moram da priznam da znaju za Srbiju jer je nekoliko profesora na Berkliju našeg porekla. Dok sam ja studirala, neke katedre su držali profesori Gojko Damjanović i Vuk Kulenović. Meni nisu predavali, ali znam da su bili vrlo cenjeni i ugledni. Uz to, Berkli daje i mogućnost usavršavanja, da se pohađaju samo semestar ili dva, i na tome već decenijama ima po nekoga i iz Srbije.
O Kako si odlučila da se vratiš u Srbiju?
-Poslednjih nekoliko godina baš mi je prijalo da duže boravim u Srbiji i da stvaram pesme za srpske izvođače, kao i da sama pevam na srpskom. Sada imam i veću motivaciju jer se moje pesme Džanum i Ramonda slušaju u celom svetu, strimuju i emituju na najslušanijim radio stanicama širom sveta, čak i u Africi, Aziji, na Aljasci, u mnogim zemljama gde ljudi uopšte ne poznaju srpski jezik. Džanum je prevedena na 198 jezika što me impresionira i čini me srećnom. Ali, sada mi godi da pevam na svom jeziku i o svojoj kulturi. To je divan osećaj uz koji gajim nadu da će ono što stvaram dotaći ljude širom planete, da će te pesme u budućnosti pevati generacije i generacije, a zatim ih se sećati i pričati o njima kao o delovima svog života. Želim da one postanu trenuci mnogih odrastanja, baš kao što je svako od nas odrastao uz neke melodije koje zauvek pamti.
Dijana Dimitrovska BMC,2024.
Ramonda
Ramonda Nathaliae i Ramonda Serbica su dve biljke endemiti ( vrste ograničenog rasporstranjenja) koje žive na teritoriji Srbije i zaštićene su vrste. Josif Pančić je 1874. godine opisao Ramonda Serbicu, upisujući je pod tim imenom dok je nekoliko godina kasnije, dr Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića koji se iz hobija bavio i botanikom, našao je u Jelašničkoj klisuri i na Suvoj planini biljke veoma slične, ali ne i identične vrsti R. serbica. Kako nije bio siguran da li se radi o istoj ili novoj vrsti, obratio se za pomoć Josifu Pančiću, koji je zaključio da su pronašli još jednu novu vrstu koju 1882. godine zajedno opisuju kao Ramonda Nathaliae u čast kraljice Natalije Obrenović.
Natalijina ramonda se nosi povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, podsećajući na žrtvu srpskog naroda i njegovu posleratnu obnovu. Razlikuju se samo po obliku latica.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
