Laži, mutne i blatnjave kao močvarna voda, preplavile su domaće tržište kozmetike u kome se trenutno dave – pogodite – samo pravi i čestiti proizvođači koje šiba letnje sunce i mori žega dok okopavaju  i pleve, sami ili sa svojim nadničarima, svoja polja lekovitog bilja. Oni drugi, uklopljeni u marketing današnjice u kome je  najveći znoj pisanje projekata i pronalaženja veze za dobijanje državnih para, plivaju odlično puneći na lažima svoje novčanike.

     Lažu nas u lice i obmanjuju nudeći  prirodnu, najprirordniju, ekstremno pririodnu, prirodnu do ludila kozmetiku. Samo još fali – nadprirodna.

   Laž je obuzela, poput đavola, i samu reč “prirodna” koja je postala najveći folirant u kozmetici. I to samo zbog toga što je zakon legalizovao laž. Zakon kaže da “prirodna može da bude svaka kozmetika koja ima makar dva prirodna sastojka”. To znači da, recimo, uzmete čistu hemiju i u nju umetnete vodicu smilja i malo “ prirodnog” voska i, “voila”, eto velike legitimne laži koju možete da nakačite na svoj, da kažemo, proizvod,i da ponosno kažete kako pravite super prirodnu kremu.

  Laganje na angro, sledeći je korak i sada valja ubediti kupce da poveruju da je to brano  sa “netaknutih” polja ( još jedna reč koja se toliko jadna ofucala od upotrebe da se raspada). Ljubičasta polja lavande, žuta polja smilja, pčelice u letu, pa ko će da odoli, moć boja i lepih slika odradi svoje. Uz sve to lukavi “lažni” proizvođači dodaju kakvog lekara, “naučnika”, hemičara itd. stručnjaka alavog na pare, koji će to da potvrdi, ili plate kakvom novinaru, influenseru da objavi tekst o njihovom napornom radu na poljima nevena i slične budalaštine i, to je to. Plasirali su lažno prirodnu kremu koja na prvi pogled i nije skupa – ali je bezvredna.  I, što je najgore, ubili su onog poštenog proizvođača koji gine na poljima, ima sušaru, radi danonoćno od sadnje do berbe, da bi na kraju dobio stvarno sto posto prirodan proizvod, koji je tek za malo skuplji od ovog bezvrednog ali ne mogu da ga prodaju jer ovi bezbredni lažima pokupe kajmak.

   Lažovi su se dobro pozicionirali jer su većinu svojih snaga usmerili da naprave iluziju, ne dobru kremu.

   Prva velika iluzija jeste da imaju svoje zasade. Većina  se obavezno fotografiše na tuđim poljima smilja, lavande, ruzmarina…Kupac je osvojen. Onda pričaju tople, srceparajuće priče kako sami kopaju, pleve, beru, navodnjavaju itd, a zapravo su kupili jeftine i time i nekvalitetne sirovine od kojih prave svoje lepo upakovane bezvredne mazalice. Kupac je oduševljen.

   Iluzije i obmane pljušte kao kiša. Tako čitamo na internetu kako su mladi ( stari ne izazivaju simpatije) doktori hemije u Šumadiji posadili neven i smilje, napravili “najprirodnije” šampone i kreme. I kako ujutru nose mantile, a popodne  ”piče” sa motikom obrađujući taj neven i to smilje!? Ko je jednom uzeo motiku u ruke zna da je to nemoguća misija!

   Uz to, nevenu treba dosta nege, okopavanja, zalivanja, tu su štetočine razne…Neven se sadi u aprilu i berba kreće od kraja maja do kraja septembra – oktobra svakodnevno.Pa sušara, bez nje je uzgoj nevena nemoguć. Ukratko, nemoguća misija je “pos’o – njiva – kuća”…To je posao od svitanja do sumraka, i  samo za poljoprivrednike.

   Ali ovi genijalci žele da ponude “drugačije biljne kozmetičke proizvode i prirodnije od onih koji već postoje na tržištu i… koji su preskupi”. Idi! “Drugačiji” i “prirodniji od onih što postoje”…I “jeftiniji!”. I to samo dok popodne, posle svog posla, malo raduckaju sa biljem. Ko u to veruje?

   Ovi “genijalni doktori” padaju u oči zbog agresivne reklame ali takvih je u Srbiji tušta i tma. Ima i onih velikih sa milionskim ulaganjem koji se pretvaraju da su mali, jer se tako lakše probijaju do srca domaćica kojima prodaju bezvrednu kozmetiku.

   Kada bi država promenila zakon i propisala da termin “prirodno” mogu da nose samo oni koji imaju sve prirodne sastojke – popadalo bi jedno 95 odsto proizvođača kozmetike. Ostali bi samo oni koji se znoje na svojim poljima lekovitog bilja i prave sto posto prirodne proizvode, neki, veoma retki,i organske – što je tek uspeh!  I pravda bi došla na svoje.

  Ne mora, naravno, svaki proizvođač kozmetike da ima vlastitu proizvodnju, ali mora da navede od koga je sirovinu uzeo i kakvog kvaliteta. I to mora biti navedeno na pakovanju. A ne navoditi da je sirovina od “domaćih proizvođača”. Pa nije od svemirskih, nego, reci, kakvog je kvaliteta?

   Dok se to ne desi, treba ići od pamtiveka trasiranim putem. Ako ne znamo šta je dobro – neka nas vodi – cena.  Ne postoje jeftine i kvalitetne stvari u biznisu. Najtužnije je puniti džepove iluzionista.

   Ako nam nude jeftinu i kvalitetnu prirodnu kozmetiku – bolje je mazati se hladno ceđenim uljem od suncokreta. Možemo još samo da ga sipamo u lepu bočicu – radi ugođaja.
    Dijana Dimitrovska

    

bašta beograd biljke boje breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma slikar slikarka srbija srce travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac

oblakbeli

Postani član našeg kluba

Prijavi se za tekstove
oblakbeli.com