Ramonda je čudesan cvet koji je našu zemlju počastvovao svojim prisustvom. Doduše retkim, jer ova zakonom zaštićena vrsta raste na baš retkim mestima u Srbiji. Čudesna i retka, omiljena je biljka dr Maje Lazarević , docenta Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koja o njoj – sve zna.

-Malo je tako interesantnih i zagonetnih biljaka u flori Evrope kao što su Ramonda nathaliae i R. serbica. Pripadaju familiji Gesneriaceae čiji predstavnici uglavom naseljavaju tropska i subtropska područja širom sveta. Njihovi najbliži srodnici nalaze se u Aziji i Africi, a među njima je, možda, napoznatija, afrička ljubičica, lepotica na prozorima mnogih kuća i u našoj zemlji. No, u Evropi postoji samo pet vrsta ove familije, sve endemiti – vrste ograničenog rasprostranjenja: Ramonda myconi, endemična vrsta Pirinejskog i četiri endemita Balkanskog poluostrva – Haberlea rhodopensis zastupljena u Bugarskoj i Grčkoj, Jankaea heldreichii, koja živi samo na planini Olimp u Grčkoj i dve vrste ramondi, R. nathaliae i R. serbica. Sve ih još nazivamo i „biljke koje vaskrsavaju“ zbog njihove sposobnosti da u sušnom periodu godine uđu u stanje mirovanja ili anabioze, koje im omogućava da prežive nepovoljne vremenske prilike – kaže dr Maja Lazarević koja nam o ramondi priča sledeću priču:.

Ramonda nathalie čudesan cvet feniks

Otkriće novih vrsta

Ne tako davno, u drugoj polovini XIX veka, Josif Pančić je na jednom od svojih putovanja na planinu Rtanj pronašao biljku koja mu se učinila veoma slična vrsti Haberlea rhodopensis koja je 1835. godine po prvi put opisana za nauku i tada je bila poznata samo iz susedne Bugarske. Ali, kada je uporedio herbarske primerke, shvatio je da to nije ta biljka. Išao je dalje tražeći odgovor na pitanje šta je, zapravo, pronašao, uspeo je da nabavi i herbarski materijal vrste Ramonda myconi  koja je početkom XIX veka otkrivena u Španiji. Onda je ustanovio da na Rtnju nije pronašao ni ovu špansku lepoticu, pa je  1874. godine opisao  novu vrstu pod imenom Ramonda serbica.

Nekoliko godina kasnije, dr Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, koji se iz hobija bavio i botanikom, našao je u Jelašničkoj klisuri i na Suvoj planini biljke veoma slične, ali ne i identične vrsti R. serbica. Kako nije bio siguran da li se radi o istoj ili novoj vrsti, obratio se za pomoć Josifu Pančiću, koji je zaključio da su pronašli još jednu novu vrstu koju 1882. godine zajedno opisuju kao Ramonda nathaliae u čast kraljice Natalije Obrenović.

ramonda serbica čudesan cvet feniks

Obe vrste su višegodišnje, spororastuće  biljke sa  rozetom prečnika i do 25 cm  kada  imaju više desetina godina.  Dve vrste se morfološki međusobno najlakše razlikuju po osobinama listova i cvetova. Naime, R. nathaliae se odlikuje listovima koji su ovalnijeg oblika i sitno i pravilno nazubljenih ivica. Njeni cvetovi su tanjirasti, ljubičaste boje, građeni od najčešće 4 (ređe 5-6) kruničnih listića, koji se međusobno preklapaju i često imaju talasastu ivicu. Listovi vrste R. serbica su izduženiji, dok je ivica lista nepravilno i izraženije testerasto nazubljena. Cvet je oblika levka, bledo-ljubičaste boje, sa najčešće 5 (ređe 4-6) kriničnih listića koji se međusobno ne preklapaju. Obe vrste cvetaju na proleće, od aprila do juna. 

Ograničeno rasprostranjenje

Dve vrste balkanskih ramondi naseljavaju različite delove Balkanskog poluostrva. Najveći deo areala vrste Ramonda nathaliae nalazi se u Makedoniji, nešto u severnom delu Grčke i na obroncima Šar-planine na Kosovu, ima je i na Suvoj planini, i u Sićevačkoj i Jelašničkoj klisuri. Vrsta R. serbica je  rasprostranjenija. Ove dve  vrste žive zajedno samo u jugoistočnoj Srbiji, u Sićevačkoj i Jelašničkoj klisuri, gde se i međusobno ukrštaju i formiraju hibridne individue.

dr Maja Lazarević, Biološki fakultet

 Obe vrste imaju neobičnu osobinu – poikilohidričnost. Sušu, mraz ili preterane vrućine   preživljavaju ulaskom u anabiozu. To je stanje u kome se njihov metabolizam usporava, a nadzemni organi dehidriraju ( gube i do 95% vode). Kada se povoljni uslovi ponovo uspostave, one u roku od 48 časova do nekoliko dana ponovo oživljavaju, zbog čega se još nazivaju i „biljke koje vaskrsavaju“ ili „biljke feniksi“.

 Ovu jedinstvenu pojavu je kod roda Ramonda prvi uočio srpski botaničar ruskog porekla Pavel Černjavski. tako što je slučajno prosuo vodu po jednom herbarskom primerku vrste R. nathaliae. Kada je sutradan ponovo otvorio herbar, na svoje iznenađenje ugledao je zelenu biljku.

 Dve balkanske ramonde su paleoendemiti i relikti Tercijera, što znači da su biljke znatne starosti („živi fosili“), ostaci tropske i subtropske flore koja je u davnoj prošlosti, kada je klima na ovim prostorima bila vlažnija i toplija, bila mnogo šire rasprostranjena nego danas.

 Neobična osobina Ramonda bila je i jedan od razloga da cvet Natalijine ramonde bude deo državnog amblema koji se nosi povodom Dana primirja u I svetskom ratu, podsećajući na žrtvu srpskog naroda i njegovu posleratnu obnovu.

Opstanak dve vrste ramondi na Balkanskom poluostrvu ugrožavaju: klimatske promene, čovek; mala brojnost i izolovanost pojedinih populacija; izgradnja brana u klisurama i kanjonima; sakupljanje biljaka u naučne i hortikulturne svrhe. Povoljna okolnost je ta što ih ima na  nepristupačnim mestima. Ramonda nathaliae i Ramonda serbica su strogo zaštićene vrste u Srbiji- kaže dr Maja Lazarević.

O.B.

bašta beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krompir krv lek lečenje manastir med more nemanjići otrov pluća rak reuma slikar srbija srce travar ulje umetnost vino voda zdravlje zglobovi želudac