Прошло је годину дана од како је Српска православна црква признала  аутокефалност Македонске православне цркве и уступила јој на коришћење све своје храмове, немањићке и друге средњовековне задужбине, сву своју покретну и непокретну имовину. Пошто је патријарх српски Порфирије (Перић) уручио 23.маја 2022. године у Саборној цркви у Београду Томос о аутокефалности Македонске православне цркве њеном поглавару архиепископу охридском и митрополиту скопском Стефану (Вељановском) уследиле су бројне критике. Док су се једни питали зашто  се Србија одрекли своје баштине, други су одговарали  да заправо и није имала избора јер су јој цркве и манастири ионако одузети.

   Некако, истина буде увек најближа средини, а др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, одсек историја ликовних уметности и архитектуре,  која је свој научни живот посветила очувању српске баштине у овом делу некадашње  Југославије, такође је налази негде у средини. Она указује да не треба заборавити коме су ктитори даривали све те  манастире који су сада на „ чувању“ код суседа.

–    Већина задужбина које су градили српски владари, властелини, то јест српске велможе, будући да је тако поменуто у Томосу из 2022.године, уступљени су на коришћење клиру МПЦ Охридске архиепископије. Важно је ипак подвући и упамтити: знатан број задужбина од оснивања су одговарајућим повељама дароване манастиру Хиландару, дакле реч је о хиландарским метосима.

О Како уопште неко може некоме да да своју баштину?

–    Ситуација о којој је реч представља апартан (засебан) случај у црквеној историји, мада није и једини. У Томосу о аутокефалији МПЦ ОА истакнуто је : ,,Свети храмови и манастири, нарочито пак велике светиње из немањићког периода и познијих периода српског присуства, црквеног градитељства и културног стваралаштва на тлу данашње Северне Македоније, као и укупна покретна и непокретна имовина Српске Православне Цркве унутар њених граница, уступају се на коришћење новој аутокефалној сестринској Цркви”.

Овде је кључна реч ,,уступање на коришћење“ , а истакнуто је у Томосу и то да постоје обавезе зарад управљања ,,црквеним пословима без тешкоћа, канонски исправно“.

По мом сазњању, овај случај би се могао упоредити са уступањем на коришћење храма Светог Гроба у Јерусалиму и решењем статус кво. Status quo у Цркви Светог Гроба у Јерусалиму регулише различите аспекте, укључујући расподелу власништва над одређеним деловима цркве, време и редослед богослужења, одржавање и рестаурацију објеката итд.

О Да ли се македонска црква обавезала да чува српску баштину?

–    Македонска православна црква (МПЦ), као и друге аутокефалне православне цркве, по правилу би требало да је одговорна за чување и очување верске и културне баштине у својој надлежности.

То подразумева: очување верских објеката, фресака, икона, као и других културних и верских артефаката који су део славне средњовековне прошлости на простору данашње Северне Македоније.

У Томосу је наведено:

,,…наша света Српска Православна Црква, као наследница древне и славне Пећке Патријаршије, топло препоручује Блажењејшем Предстојатељу и Светом Синоду нове сестринске Цркве да питање свог званичног назива решава и реши путем непосредног братског дијалога са јелинофоним и осталим помесним Православним Црквама”.

 О Да ли се зна о ком броју средњовековних задужбина је реч?

–    Нажалост, и то је тешко  питање зато што  постоје места где не можемо да крочимо и не знамо какво је стање тих објеката. Из писаних извора знамо да је на подручју РСМ било много више  објеката из срспке баштине али  су они временом девастирани и уништени.  Од око 800 колико је некада било средњовековних задужбина немањићких и оних који су зидали обласни господари сачувано је  више од 50.

О Као  неко ко је често на лицу места, да ли знате како спасити српско културно и историјско наслеђе у Северној Македонији?

–    Важно је приступити овом питању са пажњом према историјским и културним вредностима које српско средњовековно културно наслеђе представља. Реч је о веома сложеном процесу. Пре свега, сматрам да је неопходно обезбедити подршку УНЕСКО и других међународних релевантних организација и институција, како би били обезбеђени додатни ресурси за очување и примарно за заштиту средњовековне културне баштине.

   Неопходно је хитно подизање свести о постојању српског културног наслеђа међу локалним становницима и младима. Иако се у РСМ тренутно реализује пројекат ,,Мониторинг културног наслеђа” потребно је приоритетизовати споменике, манастире, фреске од посебног значаја (историјске теме, ктиторски портрети) и друге културне објекте који су угрожени или оштећени.

   Српска канцеларија за сарадњу са црквама би евентуално могла бити укључена, како би се додатно, заједничким снагама  радило на очувању верских објеката и њихових културних вредности.

   Стварање озбиљно организованих дигиталних архива и документације о српском културном наслеђу представља conditio sine qua non уколико мислимо да заиста сачувамо културно наслеђе за будуће генерације.

О Који су најугроженији манастири у РСМ?

–    Свакако их је више, али бих навела да су то Матеич и Љуботен. Међутим , тешко је издвојити посебно једну целину, јер степен угрожености се сагледава у различитим сегментима (архитектури, утицај влаге, иконопис, фрескопис, очуваност црквеног мобилијара и сл.). Матеич је манастир у близини Куманова који је наведен у повељи краља Милутина из 1300. године. Црква Успења  Богородице  у Матеичу је обновљена  средином 14. века, када је цар Душан започео, а његов син Урош и супруга Јелена завршили обнову манастира око 1357. године после чега је постао задужбина цара Уроша. У Матеичу се налази фреска „Лоза Немањића“ и приказ лозе византијских царева.  У Матеичу су насликани бројни циклуси фресака: Велики празници, земаљски живот Христов, параболе, Акатист, Дела апостолска, Чуда апостолска, легенда о цару Авгару, чуда Димитрија Солунског, циклус Васељенских сабора са додатком српског сабора краља Стефана, Божићна стихира Јована Дамаскина и др.

Црква је токо 2001. година била главни штаб албанских терориста који су уништили живопис светаца цртајући маркером по њима, а  Србима и Македонцима наредили су да се иселе из села. 

  Црква у Љуботену, према натпису уклесаном у камену изнад главног улаза, саградила је 1337. године у време краља Душана, властелинка „ госпођа Даница“ са синовима. Сматра се да је Даница у то време била господар жупе Скопска Црна Гора.  У цркви се налазе величанствени портрети краља Душана, његове жене Јелене и сина Уроша.

О Са каквим се осећањима враћате из Северне Македоније?

–    Цитираћу мисао из књиге Анђелка Крстића ,,Сећања“: ,,Нема Васкрсења без Великог Петка“.

    Дијана Димитровска, Слово 2023.

bašta beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krompir krv lek lečenje manastir med more nemanjići otrov pluća rak reuma slikar srbija srce travar ulje umetnost vino voda zdravlje zglobovi želudac

Prijavi se za tekstove
oblakbeli.com
oblakbeli

Postani član našeg kluba