Kada bi ljudi znali koliko je stevija lekovita, držali bi je i u saksiji u kući i brali njene listiće svakog dana. Ali, bez uvrede, mali broj zna šta je uopšte stevija, a još manji koliko je lekovita.
Stevica Kračunjel, iz Dupljaje, opština Bela Crkva – ne samo da zna mnogo o steviji, nego je otišao hiljadu milja dalje. On je uspešno gaji! U plodnom Banatu.
Treća je godina kako je seme ove južnoameričke biljke stiglo iz Paragvaja u Belu Crkvu. Sitno, neobično, tamno. Presađivali su ga tri puta. Prvo u male kontejnere, zatim u veće, pa još veće. Ugradili su hidroponiku, prehranjivali je i s nestrpljenjem čekali kad će da poraste.
Potrajalo je dok biljka nije prepoznala prijateljsko okruženje, sunce i brižne ruke ukućana. Druge godine počela je da raste na radost svih i već su mogli da se probaju i slatki listići.- Stevija je vrlo nezgodna biljka – kaže nam Stevica Kračunjel.- Ne voli ni suvo ni vlažno zemljište. Voli toplu zemlju sa malo vlage i temperaturu između 15 i 30 stepeni Celzijusovih. Ali, najviše od svega voli sunce. Što je više sunca to će biti bujnija i slađa.
Slatka stevija nije tako „slatka“ za uzgoj, ali upornost uvek donese rezultat. Druge godine na jesen familija Kračunjel je već brala lekovite listove sa oko 500 vlastitih sadnica i sušila ih.
-Zapravo, bere se kad stevija počne da cveta – navodi Stevica Kračunjel.- To je obično u septembru . Tada biljku režemo na 20 santimetara iznad zemlje, ostavljajjući uvek mogućnost da se oporavi i opet naraste. Beremo je ujutru do 10 sati jer je tada sadržaj glikozida u listovima najveći. Tada je najlekovitija.
Stevija je petogodišnja biljka, koja poraste kao žbun. Da bi se izdvojila slatkoća biljke, beru se listovi , suše i potapaju u vrućoj vodi. Zatim prolaze kroz više faza filtriranja i centrifugiranja da bi se izdvojile najslađe komponente. Dobije se prečišćeni ekstrakt stevije spreman za prodaju.
-Naša je stevija sto posto prirodna, ona je dakle i zaslađivač i lek, i prodajemo je za 250 dinara 10 ml. Takođe, prodajemo i sadnice stevije –navodi Stevica.
Stevija nije samo zaslađivač za dijabetičare kojom se zamenjuje šećer. Beli šećer u principu ne bi trebalo da koriste ni zdravi, da ne bi postali bolesni.
Stevija ima antivirusna, antibakterijska i antizapaljenska svojstva.
Koristi se za zdravo varenje, zdrav želudac. Poznata su njena svojstva da snizi visok krvni pritisak i da ukloni holesterol iz krvi čime omogućava organizmu da ima zdravo srce i arterije.
U južnoameričkoj literaturi stevija slovi za biljku za magičnim svojstvima. Domoroci su je oduvek žvakali svežu i sušili je za upotrebu. Na neki misteriozan način oni su znali da stevija pomaže da pankreas i srce rade dobro.
Takođe, stevija je domorocima služila i služi i kao biljka koja čuva zdrave zube. Jednostavno se žvaće i tako se održava higijena usne duplje i ne dozvoljava da se pojavi karijes.
Korisna je i za kožu jer je hrani i čisti i obnavlja. Prahom od stevije maže se lice, može kao maska, a u Južnoj Americi se prave kreme od nje.
Ako se izuzme njena popularnost kao zaslađivač, širom sveta možda je najpoznatija po tome što smanjuje kilograme jer daje osećaj sitosti i što daje ogromnu energiju. Vrhunski sportisti koriste čistu steviju za izvanredne fizičke napore.
Važna je i za dijebetičare jer joj je glikemijski indeks nula. Drugim rečima, mogu da se njome slade koliko hoće. Ona može da pomogne pankreasu da se obnovi ( u zavisnosti od oštećenja) .
U prirodi ne postoji nijedan list biljke koji je tako sladak. Pedeset puta slađi i od najslađeg voća!
I pored svih lekovitih svojstava koje ima, stevija, kažu, uvek daje još jednu korist više. Ona ima miris i ukus koji tera bukvalno štetočine. Koristi se za zaštitu drugih kultura i to tako što se svaki treći red zasadi stevijom. Ako se sadi uz kukuruz ili krompir, recimo, neće biti ni mušica, ni zlatica, ni ostalih napasnika.
Posebno je ne podnose skakavci i gusenice.
U botaničkom svetu, stevia pripada rodu Asteraceae koji broji oko 240 vrsta. Ali samo Stevia rebaudiana ima slatkoću. Stevija je jedina biljka na planeti koja ima veliku koncentraciju šećera bez ijedne kalorije (glikemski indeks stevije je nula). Šećer organizmu daje energiju, a glikozidi u steviji su 40 puta slađi od belog šećera i omogućavaju nam energiju bez štetnih pojava. Od stevije bukvalno dobijete krila.
Ali, da biste dobili zaista zdrav napitak, u prodavnici zdrave hrane ponesite lupu i strpljenje. Pažljivo čitajte sitne sastojke i kupujte steviju za lek samo tamo gde piše – sto posto stevija. Ostalo je izmešano sa veštačkim zaslađivačima.
O.B.
Postojbina
Stevija je rodom iz Paragvaja i Brazila, gde se vekovima koristila za zaslađivanje hrane i lečenje raznih bolesti .
Njena svojstva je proučavao paragvajski hemičar Ovidio Rebaudio koji je 1900. godine otkrio svetu da lišće stevije sadrži jedinjenja zvana steviol glikozidi. A kada se izdvoje i rafinišu, utvrđeno je da su ova jedinjenja 200 puta slađa od prerađenog šećera.
Vid još: Lovor moćan za zglobove
