Planika je kraljica primorskih predela. Večito zelena biljka, izuzetno lepog ploda, koji bi da se pojavio u bajci sigurno i vuka zaneo svojom crvenom bojom da bi zaboravio da treba da pojede Crvenkapu.

 Njegovi prekrasni crveni plodovi krase na jesen primroske pejzaže.

 Iako su strastveni i primamljivi, plodovi planike nisu preporučljivi da se jedu neograničeno. Slatkasto kiselkasti ukus može da zavara i treba uvek imati na umu da bi trebalo pojesti samo nekoliko.

 Zapravo, sam latinski naziv biljke ( Arbutus unedo)  sadrži u sebi i uputstvo. Arbutus na latinskom znači šiblje dok unedo dolazi od unum edo, što znači jedem jedno. Latinski naziv upozorava da treba pojesti jedno, dakle malo.

  Ukoliko pojedete višeše – imaćete stomačnih problema.

 Dok plodovi počinju da polako dobijaju svoju primamljivu crvenu boju, planika istovremeno dobije i bele cvetove iz kojih će za godinu dana sazreti plod. To je čudo prirode da se cvet i plod zajedno pojavljuju. Ova kraljica primorskih predela cveta od oktobra do decembra i na crnogorskom primorju, gde je, inače, veoma česta, počinje da širi svoj slatkasti opojan miris mameći retke insekte. Miris procvetale maginje je neodoljiv za pčelice i bumbare koji u tom periodu srećno kupe polen sa nje. U to  doba maginja je je  gotovo jedina procvetala medonosna biljka, na radost insekata.

   Kada maginja  bude potpuno crvena – zrela je i od nje se mogu praviti džemovi i razni likeri i naravno med.  On ima pomalo gorkast ukus, ali specifičnu notu koja daje šarm i jedinstvo ukusa.

  U mediteranskim zemljama od maginje se obavezno pravi rakija, vino i likeri, a Portugalci prave svoje nacionalno piće  medrohno.

  Mediteranska rakija  je ukusna ali veoma jaka i  opasna ako se popije u većim količinama.

  Sam plod maginje u sebi sadrži  alkohol zbog čega se i meda napije kada se sladi starim, fermentisanim plodovima.A medvedi vole maginje. Tako je planika  ušla u grb Madrida, koji prikazuje medveda kako jede ovo  voće. Podignut je i spomenik u slavu maginje i mede.

  Plod maginje sadrži velike količine vitaminja C, čak 285 odsto,  0,5 odsto alkohola, oko 16 odsto šećera uglavnom fruktoze, 1 odsto pektinskih materija. Biljka sadrži etil galat, koji ima jako antioksidanto delovanje na bakteriju iz roda Mycobacterium.  Sasvim zreli plodovi sadrže dosta organskih kiselina, od kojih najviše jabučne, pektinskih materije i nešto alkohola, sirovo ulje, sirova vlakna i belančevine, dimetril sulfid, esencijalna ulja i minerale: kalijum, fosfor, kalcijum, natrijum, gvožđe.

  Izuzetno je zdrava u malim količinama. Ovo omanje drvo ili žbun koji primorski krajolik čini večito zelenim i svežim,  ima svoju zapaženu ulogu i u kozmetici.

 Od plodova se pravi krema za lice koja omogućava jednako tamnjenje kože,  a istovremeno sprečava nastajanje fleka i pega. Dobra je kažu i kao sredstvo protiv bora, bradavica, izraslina, pega i hormonskih poremećaja. 

 Od suvog ploda maginje( koji se samelje) pravi se ukusno brašno koje služi za spremanje kolača. Za razliku od ploda koji se svež jede samo šaka, brašno i džemovi se mogu koristiti i više – bez problema. 

              O.B.

Lekovitost

Koristi se kao antiseptik  i  sredstvo za dezinfekciju, za reumu, za bubrege, ali i u tretmanu cistitisa i uretritisa. List maginje  se koristi kao  čaj za  ispiranje usta kod iritacije grla, i za lečenje povećane prostate, hemeroida, mokraćnog mehura i mokraćnih kanala.

Vidi još...Kako bagrem leči

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za tekstove u tvoje sanduče

Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš