Planika ( Arbutus unedo )je kraljica primorskih predela. Večito zelena biljka, izuzetno lepog ploda, koji bi, da se pojavio u bajci, sigurno i vuka zaneo svojom crvenom bojom pa bi zaboravio da treba da pojede Crvenkapu.
Njegovi prekrasni crveni plodovi krase na jesen primroske pejzaže.
Iako su strastveni i primamljivi, plodovi planike nisu preporučljivi da se jedu neograničeno. Slatkasto kiselkasti ukus može da zavara i treba uvek imati na umu da bi trebalo pojesti samo nekoliko.
Zapravo, sam latinski naziv biljke ( Arbutus unedo) sadrži u sebi i uputstvo. Arbutus na latinskom znači šiblje dok unedo dolazi od unum edo, što znači jedem jedno. Latinski naziv upozorava da treba pojesti jedno, dakle malo.
Ukoliko pojedete više – imaćete stomačnih problema.
Dok plodovi počinju da polako dobijaju svoju primamljivu crvenu boju, planika istovremeno dobije i bele cvetove iz kojih će za godinu dana sazreti plod. To je čudo prirode da se cvet i plod zajedno pojavljuju. Ova kraljica primorskih predela cveta od oktobra do decembra i na crnogorskom primorju, gde je, inače, veoma česta, počinje da širi svoj slatkasti opojan miris mameći retke insekte. Miris procvetale maginje je neodoljiv za pčelice i bumbare koji u tom periodu srećno kupe polen sa nje. U to doba maginja je je gotovo jedina procvetala medonosna biljka, na radost insekata.
Kada maginja bude potpuno crvena – zrela je i od nje se mogu praviti džemovi i razni likeri i naravno med. On ima pomalo gorkast ukus, ali specifičnu notu koja daje šarm i jedinstvo ukusa.
U mediteranskim zemljama od maginje se obavezno pravi rakija, vino i likeri, a Portugalci prave svoje nacionalno piće medrohno.
Mediteranska rakija je ukusna ali veoma jaka i opasna ako se popije u većim količinama.
Sam plod maginje u sebi sadrži alkohol zbog čega se i meda napije kada se sladi starim, fermentisanim plodovima.A medvedi vole maginje. Tako je planika ušla u grb Madrida, koji prikazuje medveda kako jede ovo voće. Podignut je i spomenik u slavu maginje i mede.
Plod maginje sadrži velike količine vitamina C, čak 285 odsto, 0,5 odsto alkohola, oko 16 odsto šećera uglavnom fruktoze, 1 odsto pektinskih materija. Biljka sadrži etil galat, koji ima jako antioksidanto delovanje na bakteriju iz roda Mycobacterium. Sasvim zreli plodovi sadrže dosta organskih kiselina, od kojih najviše jabučne, pektinskih materije i nešto alkohola, sirovo ulje, sirova vlakna i belančevine, dimetril sulfid, esencijalna ulja i minerale: kalijum, fosfor, kalcijum, natrijum, gvožđe.
Izuzetno je zdrava u malim količinama. Ovo omanje drvo ili žbun koji primorski krajolik čini večito zelenim i svežim, ima svoju zapaženu ulogu i u kozmetici.
Od plodova se pravi krema za lice koja omogućava jednako tamnjenje kože, a istovremeno sprečava nastajanje fleka i pega. Dobra je kažu i kao sredstvo protiv bora, bradavica, izraslina, pega i hormonskih poremećaja.
Od suvog ploda maginje( koji se samelje) pravi se ukusno brašno koje služi za spremanje kolača. Za razliku od ploda koji se svež jede samo šaka, brašno i džemovi se mogu koristiti i više – bez problema.
B.V.
Lekovitost
Koristi se kao antiseptik i sredstvo za dezinfekciju, za reumu, za bubrege, ali i u tretmanu cistitisa i uretritisa. List maginje se koristi kao čaj za ispiranje usta kod iritacije grla, i za lečenje povećane prostate, hemeroida, mokraćnog mehura i mokraćnih kanala.
Vidi još...Kako bagrem leči
beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes energija hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa koža krv lek lečenje limun manastir med more muzika muškarci nemanjići otrov pluća reuma slikar slikarka srbija srce travar ulje umetnost vino voda zdravlje zglobovi želudac
