Rijeka Crnojevića, tamo hitam u pokušaju da istražim neistraženu Crnu Goru. Beskrajno vijuga uski, strmi put. Gore, pa skroz dole. Uprkos oštrim krivinama, zastajete, očarani pogledom na smaragdnu vodu reke Crnojevića, koja se uliva u Skadarsko jezero, uokvirujući vrhove piramidalnih ostrva koja se uzdižu u nebo, i jure u daljinu, iza horizonta. Kakav prizor! Kakva slika! Kakav beskraj!
Svakog trenutka je ovaj pogled drugačiji, menja se iz trena u tren, i ne možete da odolite iskušenju i ponovo zastanete, zavirite u daljinu i pokušate da zaustavite trenutak, fiksirajući ga u fotografiju. Ali, iugleda d asu fotografije blede u odnosu na lepotu koju oči vide. Stvarnost je nekako snažnija, upečatljivija od fotografije.
Na putu, dalje, pogled za pogledom … otvara se dolina ispred vas u obodu brda.
A kad siđete dole, naćićete se u drugoj stvarnosti. Rijeka Crnojevića. Život se ovde zaledio, pa čak izgleda da je i srce prestalo da kuca, da ne bi narušilo izvanrednu harmoniju sadašnjosti. Plavo-zelena voda se ogleda u očima, gondola, usamljeni ribar, umetnik na obali koji pokušava da zaustavi trenutak, drveće prekriveno hurmašom kao narandžaste božićne igračke, usamljena pečurka koja vreba u gustoj travi, ribarske kuće, beskrajno azurno nebo… Sve se to može videti u magično nepokretnoj površini vode. Ta slika u kojoj se ogleda stavrnost podseća na platna Kloda Monea.
U nekom trenutku gubite svest o tome šta je stvarnost a šta je njen odraz…
Ali glavni lik ovde je drevni most koji se proteže preko reke. Sve je u njemu: Moć i milost, snaga i krhkost, bezvremenost i trenutna svežina. Ovo je most preko večnosti.
Putnik kroz vreme i prostor i prevodilac
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
