Prof.dr Branimir Nestorović: Heroji ili neprilagođeni

Prof.dr Branimir Nestorović zna da svaki čovek izvan sistema korača sam. Iako možda ne izgleda tako na početku. Ali, kada krene tim purem, pre ili kasnije, svi ga napuste i on ostane sam.

– Ljudi te podržavaju dok se ne digne oluja,a onda slegnu ramenima i pognu glave – kaže dr Branimir Nestorović u razgovoru za portal oblakbeli.com -Zato je moja početna pozicija da ne računam ni na čiju podršku. Zvuči demagoški, ali uvek pokušavam da pomognem najslabijima, ljudima bez dovoljno obrazovanja, prihoda, koji su potpuno zbunjeni svim što se događa. Ima tu nečeg mesijanskog, što je možda i psihopatologija.

o Spadate u veoma retke ljude koji kažu ono što misle?

-Mislim da sam u dobu kada sam uglavnom nezavistan od sistema. Imam odličnu penziju, nemam finansijske i političke interese, nemam velike ambicije (politička karijera, zgrtanje novca). Ko će da kaže ako ne mi stariji, koji smo već postigli skoro sve što može da se postigne u karijeri. Osim toga, mislim da je moj horoskopski znak (strelac) odgovoran za potrebu da budem pobunjenik van sistema. Nekad su pobunjenci bili heroji (Če Gevara je dobar primer), a danas se smatraju neprilagođenima.

O Veoma mali broj ljudi danas govori ono što misli? Zašto je to tako?

– Politička korektnost i strah od posledica su uništile slobodu govora, ljudi se plaše da iskorače van sistema. Meni je uvek važno šta misle o meni meni drage osobe, a ostali se povijaju kao trava na vetru. Nastaje autocenzura, ljudi kada počnu da govore, ramišljaju da li će se to svideti poslodavcu, ljudima na vlasti, nekim grupama u društvu.

O Šta je nagrada onome ko govori ono što misli?

– Ne mnogo, sem osećaja da je uradio pravu stvar (što nije malo). Najzanimljivi je da kada prođe kriza koja je izazvala konfrontaciju sa većinskim mišljenjem, najgore prođe onaj ko je bio u pravu. Ljudi ne vole da ih neko podseća na greške, da nisu bili u pravu. Ja se lično držim Kantovog katerogičkog imperativa, moraš da radiš stvari koje smatraš ispravnim (čak i ako objektivno možda nisu), bez obzira na većinski stav i posledice. Ponekad sam se sam pitao, dok nisam obezbedio porodicu, da li je odgovorno prema njima da uvek štrčim. Ali, čovek ne može protiv sebe.

O Da li mislite da bismo bili srećnije društvo da su naši intelektualci, akademici, javne ličnosti, bili pošteniji i da su govorili ono što zaista misle?

– Nikada u istoriji se nije dogodilo da su intelektualci pokrenuli promene u društvu. Oni su suviše izolovani u svojim visokim sferama, kao kod Heseove „Igre staklenih perli“. Osim toga, imaju dosta da izgube ako se konfrontiraju. Revolucije nastaju zbog gladi, borbe za koru hleba, a ne kao posledica neke intelektualne koncepcije. A intelektualci su često starije osobe, a hrabrost nije odlika starosti.

O Da li je u današnje vreme, u današnjoj Srbiji, teško biti čestit i pošten? Ili je to oduvek bila osobina prave elite?

-Uvek je bilo teško biti čestit i pošten, sem ako ste monah u manastiru. U današnjem svetu u kome ima mnogo isprepletanih političkih, finansijskih i ko zna kakvih uticaja, to je skoro nemoguće. Osim toga, sadašnji kapitalizam je učinio ljude potpuno zavisnim od novca.Kako kaže Vedrana Rudan „samo jedna plaća nas deli od siromaštva“. Zavisnost od sistema gubi hrabrost, a hrabrost je preduslov za istinu.

O Da li je normalno da prosečan Srbin duže bira sir na pijaci, nego što bira vakcinu?

– Ljudi i dalje slepo veruju u kult nauke. Naučnici su zamenili sveštenike po uticaju na ljude (što je šteta). Nauka nema obavezno pozitivnu konotaciju, naučnici su pravii atomske bombe, pa i hemijske otrove. Činjenica da je nešto napravljeno na Zapadu ima i dalje magijski uticaj na Srbe (setimo se rečenice „nemačka medicina je di beste“ Bate Stojkovića).

O Da li ima nekih analiza da je kovid ostavio i psihološke posledice na Srbe? Kolokvijalno rečeno, sve je više prolupalih.

– Psihoterapeuti kažu da je mnogo ljudi sa psihičkim problemima. Ja vidim mnogo ljudi koji su preležali lakši oblik bolesti, a neprekidno idu kod lekara, snimaju pluća, vade nalaze, piju lekove.

O Da li ste primetili da ljudi sa sela ne veruju u smrtonosnu opasnost od ovog virusa?

– Ljudi sa sela su vezani za zemlju, njihova shvatanja su racionalnija. Osim toga, elektronski mediji nemaju tako veliki uticaj na njihovo ponašanje. Plus, gustina naseljenosti je niska, pa je broj slučajeva manji.

O Zašto se ipak veruje farmaceutskim i političkim moćnicima u vremenu kada je jedini bog novac i kada se svakodnevno potvrđuje da je interes iznad svega?
-Ponavljanje informacija ima uticaj na podsvest, koja je osnovni pokretač postupaka čoveka. Iako svesno ljudi znaju da im farmaceutske kompanije ne žele dobro jer nisu filantropi, već žele veliku zaradu, strah od bolesti i podsvesna poruka da vakcina spasava život na kraju odnesu prevagu nad svesnim, kao i uvek u životu.

O Zašto ljudi koji ne veruju u kovid i efikasnost vakcine nemaju pravo da to javno kažu?

– Velike tehnološke kompanije su cenzurisale Trampa, a zamislite tek običan svet. Isti ljudi su vlasnici medija i famaceutskih kompanija, a predsednici država su često samo njihovi zaposleni. Cenzura nikada nije bila tako izražena, pa je moguće da Nobelovci budu tretirani kao prevaranti ili šarlatani.

O Da li je i priča o kovidu na neki način priča o sukobu alternativne i zvanične medicine? I ko je tu jači?

– Pria o kovidu je otkrila sve slabosti konzervativne zapadne medicine. Inače se više od polovine ljudi sa teškim bolestima leči alternativnim medicinskim procedurama, a sada je prividna nemoć medicine da zaustavi ovu epidemiju razvila nepoverenje u koncept alopatske ( zvanične) medicine. Broj antivaksera će eksplodirati posle ove krize, kao i ljudi koji traže druge vrste lečenja.

o Kad zamišljate medicinu za 50 godina, šta vidite? Da li vidite lekare i kakvi su?

– Medicina će ili nastaviti ovim putem i gubiti sve više uporišta ili će se vratiti na integrativnu medicinu, u kojoj se primenjuju sve efikasne metode lečenja, a pacijent tretira i kao osoba, a ne samo kao bolest. Na Zapadu će promena biti teška i bolna, a Istok je krenuo već u tom pravcu.

O Koja vam se osobina Srba dopada a koja ne?

– Tvrdoglavost i inat mi se sviđaju, a lakovernost ne ( to je ona osobina da opraštamo neprijateljima koja nas je dovela u poziciju ponavljanja grešaka).

O U šta verujete?

– Verujem u moć pozitivnih misli, ljubavi i pobede svetla nad tamom. Kako je rekao Rudolf Štajner, tama ne postoji , to je samo nedostatak svetla. Kada upališ svetlo, tama nestaje. I ovo će proći, ljudski karakter je neuništiv.

Dijana Dimitrovska