Frula se pravi od srednje mekog ili tvrdog drveta, i može da bude savršenog izgleda i boje, ali bez duha ona ne može da svira. Ljudski duh joj uliva moć da ona pusti čarobne tonove koji će sve koji ih čuju da zavede. Jedna je frula zavela Boru Dugića pre šezdeset i kusur godina i od tada on i frula čine – jedno.
-Imao sam pet godina kada me je frula opila – kaže Bora Dugić u razgovoru za „Slovo“. – Ujak mi je kupio jednu frulu i ona je postala istog trena najvažnija stvar u mom životu koja će uvek biti sa mnom.
Traganje za novim
O Konstruisali ste i svoju frulu?
– Moja frula je malo duža od obične i zvuči kao da ima i obou i flautu u sebi. Beskrajan je niz načina i drveta od kojih možete da napravite frulu. To je moje traganje.
O Kako se postaje najbolji?
– Najbolji se postaje veoma teško, jer svak o želi da bude najbolji. Medjutim, najbolji će biti samo onaj, koji se rodi za to, koji voli to što radi i koji zna šta
hoće.
O Šta vam kažu drugi klasični muzičari kad čuju kako izvodite Baha na fruli?
– Izvodim ga precizno, po Bahovim notama. To je to, samo su tonovi drugačiji. Svirao sam izmedju ostalih i čuveni Bahov “Badinerie” i kada se neka klasična kompozicija koja izvorno nije predviđena za neke instrumente, odsvira na fruli, recimo, to uglavnom oduševi slušaoce jer nisu imali priliku da čuju kompoziciju koju poznaju na drugi način.
O Zašto je frula magičan instrument?
-Uistinu je magična. Mislim zato što je jedan od najmanjih instrumenata, sa sedam rupica, ali koji se može pohvaliti da ima zapanjujuću pokretnost, brzinu i lepotu u svim laganim, srednjim tonovima i posebno brzim tempom.
Sam sa fruolom
O Sigurno ste probali i neke druge duvačke instrumente i kako vam ide?
-Da, probao sam maltene, sve duvačke instrumente. Svi oni imaju svoju priču, i svoju energiju i moć, ali su frula i flauta , bar za mene, najmoćnije i najčudesnije.
O Da li svirate za svoju dušu i šta volite sebi da odsvirate?
-Moja najlepša svirka je kada sam sam i kada dobijem inspiraciju. Za mene, to su najlepši trenuci kada se stvara novi zvuk. Tada uglavnom, komponujem razne melodije bilo kog porekla. I uživamu tome posmatrajući kako se nova melodija rađa i poput deteta raste i odrasta, postjući sve lepša i zrelija. Tako sam komponovao stotine kompozicija, brzih, setnih i primenjenih.
O Svirali ste u Torontu, svuda po Kanadi, u Njujorku, Čikagu, Africi, Australiji, Rusiji, Izraelu, Japanu, Evropi…Koji vam se koncert urezao u pamćenje?
-U nekom izvođačkom smislu i profesionalnoj satisfakciji bilo je to kada sam svirao u Sidnejskoj operi i „Site de la music“ u Parizu. Bilo je mnogo muzičkih putovanja i sva su ona ostavila dubok trag i snažne uspomene koje su sastavni deo mog bića.
O Da li frulu vole svi narodi ?
-Mislim da svi vole, jer prošao sam Zemlju uzduž i popreko i nisam primetio da neko beži od frule…
Frula i moderna muzika
O Zašto nema frule u modernoj muzici?
-Muzika je večna i nema žanra koji jednostavno ne koristi muzičko nasleđe. Žanr ne odlazi od muzike koju publika voli.
O Da li mladi muzičari vide inspiraciju u fruli i da li vam se obraćaju za savet?
-Dosta naših mladića i devojaka, ali i iz drugih zemalja sveta, vole da slušaju frulu i sviđa im se način na koji izvodim određene numere koji oni poznaju…Privlači ih kada shvate da sve može da se odsvira na fruli, baš sve. Pitaju kako to postižem, da li se može na fruli odsvirati ovaj ili onaj zvuk i nota, pitaju gde da kupe frulu…
O Da li imate naslednika frulaša?
-Naslednika uvek ima, ali neće svi dosegnuti visine…
O Das li postoji neko mistično mesto gde volite da svirate frulu?
-Svako mesto je nova mogućnost da dobijemo energiju za neke nove zvukove koji će opet dalje kada se budu izvodili proizvoditi energiju koja će ljudima donostiti blaženstvo. Ali, ako ste sa frulom jedno biće, svejedno je gde svirate – ona će uvek naći slušaoce. Frula je prvi instrument koji je čovek napravio i ona je večna.
autor: Dijana Dimitrovska izvor: Slovo
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
