Otpad i mi.  Hvala bogu što Srbija nema more.

  Jeste naša, jeste lepa ali se treba i probiti do te lepote groz naslage kesa, plastičnih flaša, limenki i svega što smo iskoristili i bacili. Nije to lak posao. Kese prazne lelujaju po drveću i žbunovima, neke kao duhovi lebde snenim livadama Desanke Maksimović, druge već „ ostarile“ ali se dobro drže neraspadnute, stopile se sa majčicom zemljom u koju svi odazimo, pa se dešava da o njih zapnemo i stropoštamo se u tu istu laku zemlju.

 Onda kese pune, bačene i odačene od sebe, onako usput sa namerom, ili iz inata ( inata prema državi, pojedincu, komšiji: reče mi jedan, kako uzme đubre, pa ga švinkne iz inata Mići opštinaru sve pored puta). Pa flaše,  ogroman dijapazon plastike iz koje smo nešto popili, oprali sudove, namirisali veš, okupali se, osunčali se do bakarne boje, sipali ulje u auto, sipali ulje u tiganj…beskrajan je niz ljudskih radnji vezanih za plastiku.

 Lako je voleti besprekorno čistu Švajcarsku. Voli ti Srbiju, ako umeš da vidiš kroz plastiku.

 Krenimo  jednim  vrlo prohodnim putem, kojim  su ovog leta prošle horde turista. I naših i stranih. Beograd, Zlatibor, Prijepolje, Crna Gora. Ako mislite da je neko očistio tone onog otpada još od onda, prevarili ste se. Sve stoji i ovih prvih septembarskih dana. Malo pokislo, doduše. 

  Možda je Beograd ovog leta jeziv ( ako niste skoro bili ili prvi put, verovatno vam izgleda kao da komunalci štrajkuju) zbog toga što se zapalila deponija u Vinči, ali Lazaravac je svakog dana takav. I pre nego što se ugleda ovaj tužni srpski gradić, sa jezivim dimnjacima iz kojih kulja ko zna šta, dah nam preseca neviđen smrad. Tu se prolazi briznom najvećom  na sat, ali bez brige, tu nema policije koja nije luda da se guši za 20 evra.

  Na Zlatiboru nema đubreta, bar na prvi pogled, na drugi ima ako malo prošetate livadama koje su krave obrstile. Na najpitomijoj srpskoj planini vas neće iznenaditi veliko đubre, ali hoće velika gradnja. Čuveni zlatni bor povukao se pred bagerima.

  Brzo nestaje šok od zlatiborske urabnizacije dok se spuštamo do Zlatarskog jezera i Nove Varoši. Zadivljujuća lepota drži prikovan pogled gore, na svu sreću, na zimzelene šume koje prkose strmini. Padne li oko malo niže, videće, videće, zna se šta – smeće.

  Ako usta požele malo vode koja odasvud teče i ukroćena sliva se iz izvora, zažaliće jer su neki pametnjakovići tu postavili kontejnere, koji su puni, i već ostalo znate. Đubreta je na sve strane.  

   A pred samu granicu njeno kraljevsko đubretarsko visočanstvo  opština Prijepolje sa više od 70 divljih deponija!

   Nije košmar. Zbilja je, samo jeziva. Prekrasan  zelenooki Lim prekriven  takvim otpadom da se um zamrači. Svuda uz reku neko je dovozio kamionima otpad koji se sa litica polako sliva u reku.

 Tu će posle ove noćne more uskoro granica.

Ulazi se u ekološku državu.

Ostaje samo da se pomisli:  Hvala bogu što Srbija nema more, i ono bi jadno bilo zatrpano.

Original

  • Bolest je u našem umu, tvrdi Dipak Čopra
    Bolest nije u našem telu, ona je u našem umu – uči Dipak Čopra, indijsko-američki doktor i pisac, jedan od  najpoznatijih zagovornika holističke medicine. Preciznije, smatra ovaj autor stotinak knjiga na ovu temu, bolesti, rane i ozlede su zapravo funkcija naše percepcije.  – Čovek – kaže Diprak Čopra – zadržava bolest, bol i ozlede u […]
  • Tibetansko podmlađivanje, prastara metoda
    Tibetansko podmlađivanje Tibetansko podmlađivanje ne traži novac, ne traži ulaganje, ne traži odlazak na tretmane. To je najjednostavniji, prastara metoda podlmlađivanja – svojim alatima. Naša pomagala su naše ruke. Kako pokazuje profesor Dejan Rraković, integrativni biofizičar, postupak je sledeći: 1. Trljamo ruke Trljamo dlanove nekoliko sekundi dok ne postanu vrući. Ako je biopolje dlanoiva vruće, […]
  • Bela čemerika, opasni dvojnik sremuša
      Bela čemerika  (Veratrum album) je privlačna i lepa biljka ali je cela otrovna. Ova biljka koja raste po vlažnim livadama i prozračnim šumama u velikim skupinama prilično  je  dugovečna i snažna. Može da poraste i do metar i po, bujnih je listova izbrazdanih paralelnim žilama. Listovi veoma podsećaju na sremuš i lincuru zbog  čega […]
  • Smokva kao lek i zamena za UV kreme
    Smokva kao lek i kao hrana i kao slatkiš. Fantastično je osećanje da možete da se sladite i da se lečite smokvom. I ne samo to. Smokva je odlična zamenu za veštačke kreme koje štite od sunca, jer obiluju beta karotinom (čak 90 miligrama na sto grama). Za savršeno preplanuo ten jedite smokve uz dodatak […]
  • Tvrdoš, manastir sa hiljadu rana
    Tvrdoš je manastir sa hiljadu rana i hiljadi isceljenja. Iznikao na staroj raskrsnici  puteva kraj Trebinja, gde se u vekovima iza nas putnik namernik odlučivao da li će putem za Dubrovnik ili za kontinentlanu Srbiju. Ako je bio pravoslavne vere, tu dilemu bi rešio u manastiru Tvrdoš. U ovom  nemanjićkom manastiru pre odluke na koju […]
  • Gamzigrad, palata imperatora Galerija kod Zaječara   
      Ko vidi  maketu Felix Romuliane (Gamzigrad) u zaječarskom muzeju – videće ovu kasnoantičku palatu i na samom lokalitetu. U titrajima letnje vrućine pojaviće se  gamzigradske kule u svoj nekadašnjoj lepoti i  već sledećeg trena nestaće sa lica današnjice, i otploviti  u daleku prošlost kojoj pripadaju. U vreme pre hiljadu sedamsto godina, kada je i […]

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med mikroorganizmi more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

   

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi