Otpad i mi.  Hvala bogu što Srbija nema more.

  Jeste naša, jeste lepa ali se treba i probiti do te lepote groz naslage kesa, plastičnih flaša, limenki i svega što smo iskoristili i bacili. Nije to lak posao. Kese prazne lelujaju po drveću i žbunovima, neke kao duhovi lebde snenim livadama Desanke Maksimović, druge već „ ostarile“ ali se dobro drže neraspadnute, stopile se sa majčicom zemljom u koju svi odazimo, pa se dešava da o njih zapnemo i stropoštamo se u tu istu laku zemlju.

 Onda kese pune, bačene i odačene od sebe, onako usput sa namerom, ili iz inata ( inata prema državi, pojedincu, komšiji: reče mi jedan, kako uzme đubre, pa ga švinkne iz inata Mići opštinaru sve pored puta). Pa flaše,  ogroman dijapazon plastike iz koje smo nešto popili, oprali sudove, namirisali veš, okupali se, osunčali se do bakarne boje, sipali ulje u auto, sipali ulje u tiganj…beskrajan je niz ljudskih radnji vezanih za plastiku.

 Lako je voleti besprekorno čistu Švajcarsku. Voli ti Srbiju, ako umeš da vidiš kroz plastiku.

 Krenimo  jednim  vrlo prohodnim putem, kojim  su ovog leta prošle horde turista. I naših i stranih. Beograd, Zlatibor, Prijepolje, Crna Gora. Ako mislite da je neko očistio tone onog otpada još od onda, prevarili ste se. Sve stoji i ovih prvih septembarskih dana. Malo pokislo, doduše. 

  Možda je Beograd ovog leta jeziv ( ako niste skoro bili ili prvi put, verovatno vam izgleda kao da komunalci štrajkuju) zbog toga što se zapalila deponija u Vinči, ali Lazaravac je svakog dana takav. I pre nego što se ugleda ovaj tužni srpski gradić, sa jezivim dimnjacima iz kojih kulja ko zna šta, dah nam preseca neviđen smrad. Tu se prolazi briznom najvećom  na sat, ali bez brige, tu nema policije koja nije luda da se guši za 20 evra.

  Na Zlatiboru nema đubreta, bar na prvi pogled, na drugi ima ako malo prošetate livadama koje su krave obrstile. Na najpitomijoj srpskoj planini vas neće iznenaditi veliko đubre, ali hoće velika gradnja. Čuveni zlatni bor povukao se pred bagerima.

  Brzo nestaje šok od zlatiborske urabnizacije dok se spuštamo do Zlatarskog jezera i Nove Varoši. Zadivljujuća lepota drži prikovan pogled gore, na svu sreću, na zimzelene šume koje prkose strmini. Padne li oko malo niže, videće, videće, zna se šta – smeće.

  Ako usta požele malo vode koja odasvud teče i ukroćena sliva se iz izvora, zažaliće jer su neki pametnjakovići tu postavili kontejnere, koji su puni, i već ostalo znate. Đubreta je na sve strane.  

   A pred samu granicu njeno kraljevsko đubretarsko visočanstvo  opština Prijepolje sa više od 70 divljih deponija!

   Nije košmar. Zbilja je, samo jeziva. Prekrasan  zelenooki Lim prekriven  takvim otpadom da se um zamrači. Svuda uz reku neko je dovozio kamionima otpad koji se sa litica polako sliva u reku.

 Tu će posle ove noćne more uskoro granica.

Ulazi se u ekološku državu.

Ostaje samo da se pomisli:  Hvala bogu što Srbija nema more, i ono bi jadno bilo zatrpano.

Original

  • Zoran Maksimović, ekspert za prostatu i matericu
      Zoran Maksimović, travar iz Bora o biljkama ima jednu teoriju.  Što su manje, neuglednije, to više daju.  Gazimo ih, ne primećujemo, a treba ih veličati, smatra on. Jer to su najdarodavnije biljke. Hajdučka trava, kopriva i bokvica, za njega su  tri su biljke koje su za naše zdravlje nezanimljive i izuzetno lekovite.  -Ono što […]
  • Vršačka kula i u njoj princeza koja čeka spas od čini
        Vršačka kula je magično mesto u jednoj ravnici u Banatu, u Vojvodini, koja ima breg koji dopire do neba. Kada vetar rastera oblake, ukaže se na bregu tvrđava. Vidi se sa svih strana, „sa sedam dana  putovanja“, kako je pisao Evlija Čelebija 1664. godine u svojim putopisima kroz naše krajeve.     Sa […]
  • Manastir Ostrog, svetinja koja se ne zaobilazi
    Za manastir Ostrog kažu da nema tog Balkanca koji nije čuo, Bio mlad, ili star, bio pravoslavac, katolik ili musliman, bio bolestan ili zdrav. Ako nije posetio Ostrog, manastir blizu Nikšića, onda sigurno ima nekog ko je tamo već bio i svedočio o čudu koje mu se dogodilo.A,kažu još, da ko nije doživeo neko čudo, […]
  • Botoks, šta nas vreba iz bočice bez datuma i proizvođača
       Botoks nije bauk, za one koji žele da zadrže mladoliki izgled, jedno je od najefikasnijih rešenja. Zagovornici prirodnog izgleda zameraju mu da daje ukočenost i  izgled kao voštana figura. Oni koji ga koriste, kunu se u njegove efekte. Treća strana, lekari koji ga daju, napominju da botulin toksin, lek koji se u estetske svrhe […]
  • Ekološki ustanak: bitka za naše reke i zemlju i vazduh
       Ekološki ustanaka preselio se tamo gde i treba – u srpsku prestonicu . Hiljade Beograđana izašlo je juče ispred Skupštine Srbije da podrži naše ekološke borce  koji na rascepanim frontovima  širom Srbije biju sami  bitke. Te bitke nisu samo njihove. Ako presušuju izvori i njive ne rađaju, ako  nam otimaju staroplaninske reke i  truju […]
  • Ramonda, čudesne balkanske biljke feniksi
    Ramonda je čudesan cvet koji je našu zemlju počastvovao svojim prisustvom. Doduše retkim, jer ova zakonom zaštićena vrsta raste na baš retkim mestima u Srbiji. Čudesna i retka, omiljena je biljka dr Maje Lazarević , docenta Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koja o njoj – sve zna. -Malo je tako interesantnih i zagonetnih biljaka u […]

afrodizijak biljke boje breza bubrezi cvet dijabetes drvo energija hrana imunitet jetra karcinom knez lazar kopriva koža lek lepenski vir lepota lečenje limun manastir med mikroorganizmi miris muškarci nemanjići pluća podmlađivanje potencija radost rak reuma slikar slikarka so srce travar vitamini voda zdravlje zdravo zglobovi želudac žene