Prizrenska tvrđava ili Kaljaja je srednjovekovna  srpska tvrđava kojoj su Albanci ukrali istoriju. Izbrisali je kao da je crtež na papiru. Umesto carske srpske istorije, srpskih vladara i njihovih bogatih zadužbina, prljavom rukom lažni slikar je naslikao džamije, munare i hamame. Taj bedni crtež okačio je u galeriju lažne istorije koju prikazuje turistima. 

  Veličanstven utvrđeni grad smešten je na brdu iznad Prizrena odakle se lako kontrolisala teritorija  kilometrima ouokolo. Odatle se video carski srpski grad Prizren, gde su stolovali s vremena na vreme, kralj Milutin, car Dušan i kralj Uroš. Odatle se  moglo tokom zime izbrojati dimnjaci iz kojih izbija dim, a leti  visoka drveća oraha koja daju hlad i plod. Pogled se sa Prizrenske tvrđave pružao sve do moćnih Prokletija odakle zimi duvaju ledeni vetrovi.

prizrenska tvrđava

 Imala je tvrđava, kao i većina drugih, Gornji i Donji grad. U Gornji grad  se ulazilo  kroz unutrašnji deo koji je zaštićen bedemom. Da bi neprijatelj prodro u Gornji grad, trebalo je najpre osvojiti Donji grad. Tako se nekada gradilo i štitilo od neprijatelja.

 Tokom duge istorije, ovo je   utvrđenje građeno, dograđivano i prekrajano u više faza i navrata. Zvanični arheološki podaci govore da je tvrđava sagrađena u 11. veku, kada je bila vizantijska, a zvanična istorija kaže da se utvrđenje i grad pominje 1019. godine kao Prizren pod nazivom Prizdrijana u povelji  Vasilija II.

U to vreme Vasilije II poznat i kao Bugaroubica je vladao prostorima od Jadranskog mora do Dunava i Eufrata. Poveljom stavlja pod jurisdikciju Ohridske arhiepiskopije koju lično kontroliše i  Prizrensku erparhiju. To se dogodilo 1054. godina  kada će se dogoditi konačni raskid istočnopravoslavne i rimokatoličke crkve.  

Pedeset godina kasnije, baš u Prizrenu će izbiti ustanak protiv vizantijske vlasti i tadašnjeg vizantijskog vladara  Mihaila II Paralinaka kada će pisani izvori pomenuti i  Mihajla Vojisavljevića prvog srpskog kralja. Sačuvano je pismo pape Grgura  VII upućeno „ Mihailu kralju Slovena“ 1077. godine.

prizrenska tvrđava

 Sa razvojem srpske srednjovekone države razvija se i Prizrenska tvrđava. Važna je tvrđava u vreme  kralja Milutina, obnovljena i dograđivana u vreme cara Dušana kada je  izgrađena južna kula ,unutrašnji bedem, deo istoćnog bedema do laguma, niži delovi zapadnog bedema. Sređivana je i za vreme Uroša I.

   U to zlatno doba srpske države  sagrađeni su  u Prizrenu i okolini  monumenatlni spomenici kulture:  Crkva Bogoridca Ljeviška, zadužbina kralja Milutina  iz 1306-1307. To se dogodilo  185 godina pre otkrića Amerike 1492). Sagrađen je manastir Sveti arhangeli  koji je zadužbina cara Dušana gde će prvobitno biti sahranjen da bi 1927. godine  bio prenet u Crkvu Svetog Marka u Beogradu. Izgrađen je 444 godine pre američke nezavisnosti ( 1787).

 Prizrenom zatim vladaju srpski vladari  Mrnjavčevići, Balšići, Kraljević Marko  čija je zadužbina crkva  Sv. Stefana iz 14. veka  uništena i prekriven albanskim kućama, dok je njegova druga zadužbina  crkva  Vavedenja iz 1371. godine delimično sačuvana.    

 Sa opadanjem srpske države, urušava se i Prizrenska tvrđava. Turci su je osvojili najverovatnije između 1455 i 1459. U Prizrenu ili u Prizrenskom sandžaku koji su osnovali  zadržali su se sve do 1912.godine.

 Prozrensku tvrđavu su menjali, posebno tokom  17. veka kada su dograđeni  južni grad, zasvođen  je hodnik uz južni bedem Gornjeg grada, delovi  zapadnog bedema Donjeg grada, kapija Donjeg grada, istočni bedem sa polukružnom kulom i lagum koji vodi ka Bistrici.

prizrenska tvrđave

 U vreme Balkanskih ratova Prizren je konačno oslobođen, i tu je 1912. kralj Petar sa srpskom vladom u  izbeglištvu odlučio da se vojska i narod evakuišu u Grčku preko albanskih planina.  Przrenska tvrđava će doživeti i da njome vladaju Bugaru sve do 1918. kada će se vratiti u zagrlja Srbije.

 Ali 1999.  Jugosalavija će biti bombardovana i NATO snage će ući na Kosmet kada će Srbi biti preterani, a njihove kuće spaljene.  U kasnijim godina Albanci će paliti i rušiti srpske manastire i ubijati našu istoriju. U Prizrenu gradu carskom gde je pre bombardovanje živelo 12.000 Srbiba – ostaće ih tet desetak.

 A onda će Jusuf Džibo, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Prizrenu, javno reći i ovo:

 -Ne zna se tačno ko je sagradio i kada  ovu tvrđavu, ali se zna da je najviše bila u funkciji u vreme Osmanlijskog carstva.

 Danas je Prizrenska tvrđava rekonstruisana novcem Američke ambasade i na srednjevekovnim zidinama  visi ogromna albanska zastava. A ispod nje kažu, na velike srpske praznike, izbija voda iz drevnog kamena. Kažu još da su to suze carice Jelene koje ne mogu da prebole.

Balkan City Magazine

Dijana Dimitrovska

bakterije beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes drvo energija holesterol hrana imunitet jetra karcinom knez lazar koža lek lepota lečenje limun manastir med more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka srbija srce travar ulje umetnost uskrs vitamin c voda zdravlje želudac

  • Imela za pritisak, dijabetes, hormone i…
    Imela (Viscum album L.) se u laboratorijama proučava gotovo 200 godina, ali se i pored toga njen tačan hemijski sastav još ne zna. Mali, zeleni grm koji podseća na gnezdo, kao poluparazit živi na raznom drveću. Plod imele je otrovan, lekoviti su samo listovi i tanke, mlade drške koje se beru i suše od početka […]
  • Zorka Veličković: lepota konja neizmerna
    Za više idi na link Zorka Veličković Molimo da ovo polje ostavite prazno Prijavi se za besplatne tekstove Ime * Vaš e-mail * Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljemo neželjenu poštu.PREDLAŽEMO:Marija Knežević, lepota pokreta na platnuJelena Marković i njen čudesan svet u koji je…Damir Miković: Kroćenje boja i oblikaDušanka Stanić, hvatanje emocija i fokusa […]
  • Kopriva moćna, i leči i hrani
    Molimo da ovo polje ostavite prazno Prijavi se za besplatne tekstove Ime * Vaš e-mail * Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljemo neželjenu poštu. Proverite svoju e-poštu kako biste potvrdili svoju besplatnu prijavu. MOguće da je u spamu. PREDLAŽEMO:Živko Bartulin bere tamo gde su zmijeJod u hrani: da li imate dovoljno ovog…So leči a […]
  • Glikemijski indeks, šta je to?
      Glikemijski indeks predstavlja brzinu kojom raste nivo šećera  u krvi posle uzimanja hrane. Njega određuju : vrste šećera u hrani, količina dijetnih vlakana u hrani i način pripremanja hrane.   Za dijabetičare je izuzetno važno da poznaju hranu i njen glikemijski indeks jer će im to omogućiti da  pripremaju obroke koji će obezbediti dobru […]
  • Zova, mitski cvet vila
        Zova ( Sambucus nigra L.) je u srpskoj narodnoj medicini mitski cvet vila bez koga se nekada nije moglo. Život srpskih porodica u minulom veku bio je nezamisliva bez zove. Od pamtiveka je ovaj mirišljavi cvet sastavni deo kućne apoteke svih balkanskih naroda. Zova se koristi kao lek protiv bolesti u grudima, prehlade, […]
  • Kamelija, cvet vrlina
      Kamelija je dobila naziv po jezuiti Džordžu  Džozefu Kamelu, koji je proučaovao biljke i životinje na Filipinima, iako se veruje da je on lično nikada zapravo nije ni video. Njegov prijatelj, botaničar Line, odao mu je počast nazvavši ovu lepoticu po njemu.  To ipak nije pomoglo da se kamelija poveže sa jezuitskim, strogim kaluđerom […]

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com

Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljemo neželjenu poštu.

close

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com